Sustina je da se mi slazemo da covek ne stavlja morske kamencice, samo sto se moj razlog iskljucivo odnosi na (ne)estetsku prirodu toga.
Trud je imaginacija druze zopex, Sizif se trudio uzalud, ali se i ja trudio izgleda uzalud posto ste vec citali sta sam pisao na tu temu :cool2:
Vi biste da izbegnete krecnjak tamo gde je najpotrebniji, a to je bas u akvarijumu sa diskusima, neonkama... naravno ako im pripremate jako meku vodu za ukrasni akvarijum.
Ako se trudite da namestite parametre kako treba, necete moci da imate stabilan pH bez krecnjaka,a jako meka voda bez krecnjaka je garancija nestabilnom pH. Eksperimentalno sam utvrdio da velika kolicina mekog krecnjaka kao sto je siga (50-60kg) na 200 litara vode nebitno podigne kH (sa 3-4, na 4-5) u intervalu od 10 dana, ali bitno obezbedjuje stabilnost pH, bas na racun to malo rastvorenog krecnjaka. To je ekstreman slucaj niskog kH, posto 99,99% akvarista u Srbiji ne sipa takvu vodu u ukrasni akvarijum, a to je slucaj koji podstice vece rastvaranje krecnjaka, sto u drugim sisitemima nije slucaj. U tim akvarijumima su se usput sve ''kiselice'' koje sam drzao redovno mrestile (neonke, razbore...)
Treba da procitate tekst odavde da se upoznate sa znacenjem i znacajem pufera:
http://www.beke.co.nz/forum/showthread.php?t=1381
i posebnu paznju da obratite na ovaj deo:
Da bi izbegli situacije kao u gornjem primeru mi treba da obezbedimo da je akvarijumska voda jedan dobar puferski sistem. Puferi su supstance ili smeše supstanci koji imaju sposobnost da vezuju protone i hidriksilne jone a da pri tome bitno ne menjaju reakciju njihovih rastvarača. Kao takvi oni imaju sposobnost da se odupru hemijskim promenama sredine. Jedan odličan pufer za akvaristiku je kalcijum karbonata.
Kalcijum karbonat ( CaCO3 ) je slabo rastvoran u vodi i kao takav neće bitno da utiče na sredinu. Pored toga, da bi se rastvorio, on mora prvo da se prevede u bikarbonatni oblik a ta reakcija može da se prikaže ovako:
CaCO3 + ( CO2 + H2O ⇔ H2CO3 ) ⇔ Ca(HCO3)2
Iz gornje formule jasno se vidi da će rastvoreni ugljendioksid da reaguje sa kalcijum karbonatom i da neće da dođe do velike oscilacije u promeni pH. Mnogo brža reakcija može da se postigne ako je kalcijum karbonat u praškastom ili zrnastom obliku jer se time dolazi do velike dodirne površine između ugljendioksida i kalcijum karbonata.
Važnost ovog procesa je velika jer je ugljendioksid uvek prisutan i mi ga jednostavno ne možemo da ga izbegnemo a on drastično menja vrednost pH vode. Njegovim prevođenjem u kalcijum bikarbonat mi smo neutralisali H3+ jone i odupreli se promeni pH vrednosti.
Ako i dalje imate nedoumice, najbolje je da otvorite novu temu, pa da diskutujemo dalje :hej:
