Pelvicachromis pulcher-kribenzis, kribov, rainbow krib
Riba iz familije ciklida, poreklom iz Afrike, iz oblasti Kameruna i Nigerije. To je vrsta ribe koja je laka za drzanje, ne zahteva odredjenije parametre vode, tropska je i podnosi temperature od 24-28 stepeni. Optimalna temperatura je 25-26, u gusto zasadjenom akvarijumu koji mora imati jednu do dve pecinice, u zavisnosti od broja formiranih parova.Teritorijalna je, pa se moze se videti koji je deo akvarijuma teritorija pojedinih muzjaka ili parova. To je riba "divnih boja" sto kaze i prevod njenog imena. Boje narocito dolaze do izrazaja kod polno zrelih jedinki, narocito zenki. Polovi se razlikuju po velicini. Muzjaci su krupniji (oko 10 cm) a zenke zaobljenije i sitnije (oko 6cm). Ledjno i analno peraje muzjaka je izduzeno a zenke zaobljeno i krace. Nisu probiraci u hrani, ali zna se desiti da vise paznje posvecuju vrstama hrane koje u sebi imaju dodatak spiruline. Ljubitelji su i zive hrane koju veoma rado jedu.
Da bi doslo do mresta neophodno je da se paru kribenzisa obezbedi pecinica ili neko slicno skloniste. Za tu svrhu moze posluziti i saksijica okrenuta prema podlozi sa prosecenim otvorom za ulazak ribica. Par ce poceti da obilazi skloniste, ispitivace ga i to je jedan od prvih pouzdanijih znakova da moze doci do mresta. Njihove boje su intezivne, boja stomaka je crvena, a podrhtavanjem tela daju jedan drugome na znanje da su spremni za mrest. U jednom trenutku primeticemo da zenka ne izlazi iz sklonista, cak ni da jede. Tada vec mozemo biti sigurni da je u sklonistu ikra i da je ona cuva. Par cuva skloniste od eventualnih uljeza koje mami postojanje ikre. Opasnost preti od ancistrusa koji znaju da se u mraku uvuku u skoniste i pojedu veliki deo ikre. Zbog toga je najbolje da se par izdvoji u poseban mresni akvarijum gde ne preti opasnost ikri, a kasnije mladji. Posle izvaljivanja ikre male ribice su kao prilepljene za kamen, odnosno to je masa mrdajucih repica. Kada se oslobode zumancane kese polako pocinju da se krecu, mada se jos ne moze reci da je to plivanje. Roditelji ih budno nadziru, cuvaju i usmeravaju. Male ribice pomno prate roditelje a svaku zalutalu jedinku muzjak ili zenka hvataju ustima i vracaju u grupu sa ostalim. Brzo rastu i mogu da se hrane, osim artemijom, i dobro usitnjenom lisnatom hranom. Kao jako male krecu se blizu dna, kao da poskakuju, ali vremenom pocinju da plivaju i ponasaju se sve slicnije odraslim jedinkama.
Paznja roditeljskog para prema podmlatku je nesto najdivnije sto akvaristika moze da nam pruzi. Prirodni nagon za ocuvanjem vrste je veoma jak. Malo paznje i truda koje mi ulazemo biva nagradjeno divnim prizorima koje iz prirode prenosimo u nase akvarijume.
Riba iz familije ciklida, poreklom iz Afrike, iz oblasti Kameruna i Nigerije. To je vrsta ribe koja je laka za drzanje, ne zahteva odredjenije parametre vode, tropska je i podnosi temperature od 24-28 stepeni. Optimalna temperatura je 25-26, u gusto zasadjenom akvarijumu koji mora imati jednu do dve pecinice, u zavisnosti od broja formiranih parova.Teritorijalna je, pa se moze se videti koji je deo akvarijuma teritorija pojedinih muzjaka ili parova. To je riba "divnih boja" sto kaze i prevod njenog imena. Boje narocito dolaze do izrazaja kod polno zrelih jedinki, narocito zenki. Polovi se razlikuju po velicini. Muzjaci su krupniji (oko 10 cm) a zenke zaobljenije i sitnije (oko 6cm). Ledjno i analno peraje muzjaka je izduzeno a zenke zaobljeno i krace. Nisu probiraci u hrani, ali zna se desiti da vise paznje posvecuju vrstama hrane koje u sebi imaju dodatak spiruline. Ljubitelji su i zive hrane koju veoma rado jedu.
Da bi doslo do mresta neophodno je da se paru kribenzisa obezbedi pecinica ili neko slicno skloniste. Za tu svrhu moze posluziti i saksijica okrenuta prema podlozi sa prosecenim otvorom za ulazak ribica. Par ce poceti da obilazi skloniste, ispitivace ga i to je jedan od prvih pouzdanijih znakova da moze doci do mresta. Njihove boje su intezivne, boja stomaka je crvena, a podrhtavanjem tela daju jedan drugome na znanje da su spremni za mrest. U jednom trenutku primeticemo da zenka ne izlazi iz sklonista, cak ni da jede. Tada vec mozemo biti sigurni da je u sklonistu ikra i da je ona cuva. Par cuva skloniste od eventualnih uljeza koje mami postojanje ikre. Opasnost preti od ancistrusa koji znaju da se u mraku uvuku u skoniste i pojedu veliki deo ikre. Zbog toga je najbolje da se par izdvoji u poseban mresni akvarijum gde ne preti opasnost ikri, a kasnije mladji. Posle izvaljivanja ikre male ribice su kao prilepljene za kamen, odnosno to je masa mrdajucih repica. Kada se oslobode zumancane kese polako pocinju da se krecu, mada se jos ne moze reci da je to plivanje. Roditelji ih budno nadziru, cuvaju i usmeravaju. Male ribice pomno prate roditelje a svaku zalutalu jedinku muzjak ili zenka hvataju ustima i vracaju u grupu sa ostalim. Brzo rastu i mogu da se hrane, osim artemijom, i dobro usitnjenom lisnatom hranom. Kao jako male krecu se blizu dna, kao da poskakuju, ali vremenom pocinju da plivaju i ponasaju se sve slicnije odraslim jedinkama.
Paznja roditeljskog para prema podmlatku je nesto najdivnije sto akvaristika moze da nam pruzi. Prirodni nagon za ocuvanjem vrste je veoma jak. Malo paznje i truda koje mi ulazemo biva nagradjeno divnim prizorima koje iz prirode prenosimo u nase akvarijume.
