Zopex negde na *.orgu sam pisao jednu temu gde sam neke svoja merenja i svašta još objavio što se nakupilo tokom godina u mojim akvarijumima.
Ono na šta konkretno mislim je merenje TDS (total dissolved solids) koji se izražava u ppm. Na izlazu sa RO sam imao oko 2 ppm, a u akvarijumima od 700 do preko 2000 ppm, ako ne lažem, tj. ako se dobro sećam. Merenjem provodljivosti sa RO dobijalo se (ne sećam se tačne vrednosti) nešto što je značilo u svakom slučaju da je GH takve vode 0. U tom trenutku nisam merio provodljivost vode u akvarijumumima, ali sigurno da bi ona bila daleko veća od doprinosa koji bi mogli da ostvare zemnoalkalni katjoni (već pomenuti Ca2+ i Mg2+).
Po nekim standardima voda u mojim akvarijumima je bila prilično "nesanitarna", ali u okviru tolerancije vrsta koje su tu bile. Odakle je dolazio takav visok TDS? Od svega i svačega. To je i razlog zašto ovo pišem, jer ti kupovina konduktometra za akvarijume u kojima gajiš ribu neće baš mnogo pomoći. Gotovo sve što ribe kake i na drugi način izlučuju utiče na TDS, dobar deo toga na procenjene uS. Slične posledice ima i metabolizam biljaka i razgradnja organskog otpada. Zato valja ozbiljno shvatiti Coa.ino pominjanje druga Radmanovca. Iz urološke prakse znamo da je ispiranje najvažnije.
Evo nešto sa Wikija što je meni večeras ispalo zanimljivo: The Flathead minnow (
Pimephales promelas), for example, realizes an
LD50 concentration of 5600 ppm based upon a 96 hour exposure. LD50 is the concentration required to produce a lethal effect on 50 percent of the exposed
population.
Daphnia magna, a good example of a primary member of the food chain, is a small planctonic crustacean, about five millimeters in length, having an LD50 of about 10,000 ppm TDS for a 96 hour exposure.