Jedna grupa jednoćelijskih životinja ili biljaka, sve jedno kako ih definišemo jer su neto između, je Euglena (http://en.wikipedia.org/wiki/Euglena). Po nekoj modernijoj klasifikaciji spada u Protist (https://en.wikipedia.org/wiki/Protist). Ovi organizmi imaju sve odlike algi uključujući i hlorofil što im omogućava stvaranje sopstvene hrane ali imaju i sistem za varenje kao i organelu za kretanje kao bičari. Euglena se hrani i bakterijama i zato je odgajanje ovih organizama različito od odgajanja fitoplanktona u samo nekoliko detalja. Ovaj rod ima puno vrsta, od izuzetno malih pa do znatno većih i ove veće su predmet našeg interesovanja.


Pre nego što nastavim sa ovime samo da dodam da mi moramo da imamo startnu kulturu ovog organizma. Mikroskop je naš veliki prijatelj kod ovakvih stvari a još veći prijatelj nam je akvarista koji ima mikroskop Na žalost to je tako. Ja sam gledao pod mikroskopom vodu iz bazena i euglena je manje više uvek prisutna. U klasičnom multikulturalnom uzgajanju infuzorije ona je skoro uvek prisutna ako uzmemo početnu kulturu iz nekog bazena ili starog akvarijuma. Gajenje euglene se svodi u dve faze. Prva je ta da mi moramo da obezbedimo preduslov za ove organizme a zatim da pređemo na njihov uzgoj. Preduslov je, ništa drugo nego hrana za njih.
Za uzgoj Euglene treba da obezbedimo sledeće:

1. Početnu kulturu Euglena
2. Čiste posude kao i kod fitoplanktona. Obične velike staklene tegle su idealne za to.
3. Čista voda, isti postupak kao i kod fitoplanktona.
4. Hrana za bakterije - Osvetljenje, isti postupak kao i kod fitoplanktona.
5. Vazdušna pumpa
6. Izvor kalcijum karbonata

Postupak gajenja je sledeći: Prvo mi treba da pripremimo podlogu za bakterije. U tu svrhu mo možemo da koristimo pirinač, žito, pasulj i tome slično a isto tako i šuške kukuruza koje su dobre za to. Ako koristimo žitarice prvo treba da ih prokuvamo da omekšaju dok šuške samo natopimo u vodu. Kada se sve prohladi i svede na sobnu temperaturu mi uzmemo našu pripremljenu posudu i dodamo oko pola kašičice kalcijum karbonata koji će da održava pH. Ovo je vrlo važno jer mora da se održava pH. Kod ovog uzgoja pH je još više podložan padu usled produkata metabolizma Euglena. Nakon toga dodamo par zrna žitarice koje smo odabrali, sve je jedno, ili par kukuruznih suski i nalijemo našu pripremljenu sterilnu vodu. Posudu poklopimo i sačekamo oko nedelju - dve dana. Nakon tog vremena voda će da se zamuti i da se na površini uhvati skrama. To su bakterije koje nam služe kao hrana za našu Euglena.

Kada je sve to spremno onda u tu posudu ubacimo kulturu Euglena. Sada je potrebno da i obezbedimo mali protok vazduha. Taj protok treba da bude vrlo mali kao i kod uzgoja fitoplanktona, recimo jedan mehur na svakih 5 sekundi. Temperaturu održavamo na nekih 25 ºC i sada obezbedimo osvetljenje, 16 sati dan i 8 sati noć. Razmnožavanje euglene ide vrlo sporo i može da potraje i mesec ipo dana. To je i loša strana uzgoja ovih organizama ali je njihova hranjivost izuzetno velika za našu mlađ. Korišćenje ove žive hrane ide isto po sistemu kao i kod fitoplanktona. Razlika je u tome što mi nakon svake "berbe" treba da opet dodamo žitarice ili šta smo već odabrali. Jednom osnovana kultura može da traje mesecima. Opet da ponovim sve se svodi na praksu i kada jednom nađemo nas "idealan" recept sve je lakše.