Živa hrana - Četvrti deo
Copepod je zajedničko ime za nekoliko hiljada organizmi reda Copepoda. Njihova različitost je velika kao i sama veličina i mi teško možemo da utvrdimo o kojoj se vrsti radi. Bez obzira na to mi treba da znamo da oni pripadaju pod razdelu (phylum) Crustaćean i da su neki od njih riblji paraziti koji nam najmanje trebaju a još manje da ih gajimo. Ipak ako smo srećni da pogodimo pravu vrstu mi možemo da ih gajimo i koristimo za ishranu riba.
Ako se odlučimo da razmnožavamo ove organizme onda treba dobro da gledamo šta radimo jer sve može vrlo lako da se okrene pa da naša riblja mlađ postane živa hrana što mi stvarno ne želimo da se desi. Ako smo sigurni da smo odabrali pravu vrstu koja se hrani fitoplanktonima, bakterijama ili organskim otpadom onda je sve lakše. Možda je najbolje da se nađe neko ko ih već gaji i ima potvrdu da je sve u redu. U slatkovodnoj akvaristici se najčešće gaje kopepodi iz roda Cyklops dok je u morskoj akvaristici izbor znatno veći.
Za gajenje nam je potrbna početna kultura ovih organizama, konstantan izvor fitoplanktona ili pivarski kvasac itd, osvetljenje i ako gajimo kopepode koji su na dnu onda i mnogo biljaka u akvarijumu. U postavljeni akvarijum oko 50 l stavi se početna kultura i redovno se hrani, kao što hranimo i održavamo naše ribe. Nakon jedno najmanje mesec dana možemo da počnemo da ih koristimo kao živu hranu kada počnu da se razmnožavaju u većoj količini i kada mi jasno uočima njihov podmladak kao plankton.
Koliko je sve ovo isplatljivo stvarno je veliko pitanje. Većina akvarista ima jedan akvarijum i uglavnom ima interes za živu hranu u nekom kratkom vremenskom periodu pa je samim tim sve ovo suviše komplikovano i dugotrajno. Postoji druga živa hrana koju je puno lakše obezbediti a ujedno i u nekom kraćem periodu. Ipak treba da znamo da kopepodi imaju izuzetno veliku hranjivu vrednost pogotovo u pogledu nezasićenih masnih kiselina (HUFA) i lipida i oni u sutini predstavljaju izuzetno dobru hranu za ribe.