Yasuhikotakia ??

coa.

Member
18 Maj 2006
629
11
18
Akvarijum Centar, Zemun
Primetio sam u bazi riba rod u familiji Cobitidae - Yasuhikotakia, a unete su vrste morleti, modesta, sidthimunki.
Posto su nama akvaristima ove ribe poznatije po tome sto ih stavljamo u rod botia, da li se radi o uvodjenju novog roda, promeni naziva ili je u ptanju nesto trece?
 
Kompletan rod botia je reklasifikovan i to je uradjeno jos 2004 godine a kada je ta podela usvojena to bas nisam pratio.

Ovo je naziv originalnog dokumenta pa ako ti se posreci da ga nadjes pogledaj a autor je M. Kottelat: "Botia kubotai, a new species of loach (Teleostei: Cobitidae) from the Ataran River basin (Myanmar), with comments on botiine nomenclature and diagnosis of a new genus"

U sustini ovako je uradjeno a to mozes da vidis i u bazi:

Chromobotia

Chromobotia macracanthus (Bleeker, 1852)

Botia

Botia almorhae Gray, 1831
Botia birdi Chaudhuri, 1910
Botia dario (Hamilton, 1822)
Botia histrionica Blyth, 1860
Botia kubotai, Kottelat, 2004
Botia macrolineata Teugels, De Vos & Snoeks, 1986
Botia striata Rao, 1920



Syncrossus

Syncrossus beauforti (Smith, 1931)
Syncrossus berdmorei Blyth, 1860
Syncrossus helodes (Sauvage, 1876)
Syncrossus hymenophysa (Bleeker, 1852)
Syncrossus reversa (Roberts, 1989)



Yasuhikotakia

Yasuhikotakia caudipunctata (Taki & Doi, 1995)
Yasuhikotakia eos (Taki, 1972)
Yasuhikotakia lecontei (Fowler, 1937)
Yasuhikotakia longidorsalis (Taki & Doi, 1995)
Yasuhikotakia splendida (Roberts, 1995)
Yasuhikotakia modesta (Bleeker, 1865)
Yasuhikotakia morleti (Tirant, 1885)
Yasuhikotakia nigrolineata (Kottelat & Chu, 1987)
Yasuhikotakia sidthimunki (Klausewitz, 1959)




U bazi su ostala i stara imena jer je tako lakse da se trazi ali staro ime te odvede na trenutno vazece. Znaci ako ti trazis Botia macracanthus ili Chromobotia macracanthus uvek ces da odes na Chromobotia macracanthus. Naravno da sve to zahteva vreme da se odradi pa nemoj da te iznenadi da nadjes i nepromenjene podatke. Ja to menjam koliko je u mojoj moci.
 
Ovo je super sto si izbacio.

Akvaristi-forumasi su cesto takvi ljudi da vole da pokazuju svoja nova saznanja, pa su jedno vreme na forumima bile moderne opaske: "nije ti to botia nego chromobotia" ili "nemas ti rasbore nego trigonostigme" :)
Dakle, kad mi budu zatrebale modeste na primer, prodavcu/prodavacici cu da se obratim na najzvanicniji moguci nacin: "Dobar dan, koliko su vam jazuhikotakije modeste? :)

Nisam obratio paznju da je b.kubotai prakticno tek otkrivena vrsta, pa sada imam i objasnjenje otkud im tolika cena, od koje mi se, kada sam cuo, zamutilo u glavi. :)
 
He he, mozda sam i ja postavljao takve opaske o novim imenima :)

U sustini i staro ime poznatko pod nazivom sinonim je vazece jer se sinonime ne mogu ponovo upotrebiti bez obzira na okolnist.

Sto se tice pitanja po prodavnicama tu mi deluje da si malo brzoplet. Niko ne trazi ribe koristeci latinska imena osim ako mora tako vec koristi lokalno data imena. To je praksa u svetu. Ja cu da pitam za Dwarf Loach-a a ne za Yasuhikotakia sidthimunki.
 
Hehe, Bobane, ne brini za latinske nazive, tamo dje nabavljam ribu to nije problem:)

Samo se jos pitam, kad se ti naucnici sastanu pa odlucuju o tim promenama, pregrupisavanjima, nomenklaturi,... kakvi se principi postuju, tj. na osnovu cega se sve to radi.:ebote:
 
Pozdrav za sve članove foruma, adminstratora, moderatore itd.

Evo da ja probam da objasnim Coinu dilemu najkraće što može:

Današnja sistematika biljaka i životinja se dobrim delom oslanja na sistematiku staru 2 veka (kod biljaka je osnove
postavio Karl Line, binarni sistem nomenklature, tj. da se svaka vrsta označava sa 2 latinska imena - prvo označava rod, a drugo vrstu). Kasnije su različiti autori, uključujući i Darvina upotpunjavali sistematiku, pa je danas najčešće korišćena sistematika po Tahtadžijanu (1966.). Po mojim saznanjima, kod nas komisija SANU odlučuje o tome koja klasifikacija će se koristiti, a u svetu postoje razne komisije i kodeksi koji to uredjuju, svako za svoju struku.

Biljke (i životinje) se svrstavaju u odredjene taksonomske jedinice (npr. vrste, i niže od vrste: podvrste, varijetete, podvarijetete, forme, i jedinice više od vrste - rod, pleme, potporodica, porodica, red itd.) po svojim anatomskim karakteristikama ali i po stepenu filogenetske (evolutivne) srodnosti.

Šta to znači?
To znači da se kod biljaka uzimaju u obzir gradja biljaka (građa stoma, plodova, lista, cveta itd.), karakteristike polena, broj i građa hromozoma, osobine i produkti metabolizma, enzimski sistemi itd. itd.).

Pošto tehnologija i nauka napreduju, stalno se otvaraju nove mogućnosti za bolje proučavanje biljaka (npr. analizu DNK, kao u krimi serijama, gde se se mogu dobiti informacije koje su do skora bile nezamislive - stepen srodnosti izmedju vrsta (što je značajno za grupisanje u više taksonomske jedinice), ali i stepen varijabilnosti u okviru iste vrste (značajno za grupisanje u niže jedinice, npr. podvrste ili varijetete).

Zbog toga što se stalno vrše ispitivanja, dolazi se često do zaključaka da pojedine vrste ne pripadaju istom rodu i obrnuto, ali se može saznati i koje su vrste nastale ukrštanjem kojih vrsta.

Tu se takođe dešava da različiti autori različito navode latinkse nazive, priklanjajući se sistemu za koji misle da je opravdaniji!
Ja sam npr. učio iz botanike da je višnja Cerasus vulgaris, naredna generacija da je Prunus cerasus, a opet se u stručnoj literaturi jedni autori slažu sa prvim nazivom, a drugi misle da je bolji drugi lazinski naziv za višnju... Naravno, kao što reče Boban, obavezno se navode i sinonimi.

Ove promene u taksonomiji su vrlo česte i kod svrstavanja u porodice i redove ( svrstavanje biljaka iz jednog reda u neki sasvim novi). Kad se daje ime novoj vrsti, ili rodu, uzima se obično reč iz latinskog jezika koja opisuje tu vrstu, a često se uzima i prezime biologa koji ju je otkrio u njegovu čast. (ovde kod botie je vrlo moguće da je rod preimenovan po ovom japancu Takiu, koji se verovatno zove Yasuhiko, a koji ju je izgleda najviše proučavao u poslednje vreme, pogotovo ako je utvrdjeno da potiče sa istoka - mada mozda to i nema nikakve veze!, ili Y. nigrolineata govori da riba ima neke crne linije po telu)


Ovde je bitna i uloga PODVRSTE, za koju je još Darvin smatrao da je ustvari vrsta u nastajanju - podvrsta je skup populacija (grupa) neke vrste koji naseljavaju deo areala (oblast rasprostranjenja) te vrste, ali se razlikuju od populacija iz drugih arela (npr.
malina ima dve podvrste, Evropsko-azijsku i Američku, pa će tokom evolucije doći do još većeg njihovog sistematskog udaljavanja, usled adaptacije na ekološke uslove, da će morati da se svrstaju u nove vrste. Naravno, ovaj proces se meri hiljadama godina).

Eto, nadam se da sam bio razumljiv - prostije nije moglo. Ja sam se oslanjao na svoje znanje o sistematici biljaka, mada sam prilično siguran da isto važi i za životinje. Ako sam u žurbi pogrešio, ili nisam dobro informisan, ispravite me obavezno!!!

Pozdrav
 
U osnovi kako je jurken i rekao, nova saznanja daju bolji uvid u sve sto je uradjeno do sada po pitanju nekog roda ili vrste pa se vrlo lako dodje do zakljucka da pojedine vrste nekog roda izlaze iz okvira opisa roda sto povlaci premestanje u drugi postojeci rod ili formiranje novog roda.

Naravno da se rod ne moze ugasiti a jos manje tipska vrsta koja uvek mora da ostane u svom originalnom rodu.

Istrazivacvi imaju potpunu slobodu u stvaranju novih rodova i vrsta stim sto njihovi radovi moraju da budu objavljeni. Tada se povlace argumenti i kontra argumenti da li je to ok ili ne.

Pravila postoje pa ako zelis da to proucavas poseti http://www.iczn.org/ i tu ces mnogo toga da vidis mada mislim da je to za nas nepotrebno.