Evo došlo je i osvetljenje na red. Šta i kako dalje, koje su lampe najbolje za moji akvarijum?
Ovo je staro pitanje koje uvek pokreće veliku debatu oko akvarijumskog osvetljenja uz mnogo teoretskih argumenata i zakonitostima prostiranja svetlosti. Kada mi to sve izmešamo, začinimo, zakuvamo i probamo vrlo brzo uvidimo da je naše "prosto" pitanje ostalo bez odgovora a i da smo poboljšali svoje znanje iz fizike koje je bilo skromno jer da je suprotno zašto bismo i postavljali pitanje.
Evo i ja preterujem u tračenju vremena pa da krenem na stvar. Pre svega ja ovde pričam o osvetljenju za jedan biljni akvarijum gde svetlo zivot znači. Za jedan akvarijum gde su samo prisutne ribe mi možemo da postavimo svetlo koje nama odgovara a ribe se ionako prijatnije osećaju u senci.


Cilj svakog akvariste je da postavi odgovarajuce osvetljenje pod kojim ce imati optimalni rast i razvoj biljaka a da ujedno ne potrosi enormnu kolicinu novca za osvetljenje. Sta vise pogresno osvetljenje je i najskuplje. Da bi ostvarili ovaj cilj mi trebamo da postavimo sebi jedno pitanje a to je koliko je svetla potrebno nasim biljkama. Mislite li da je to lako? Pa jeste ako imate nacina da to utvrdite ali u stvarnosti obicno je drugacije i to je nas kraj u ovoj prici gde nam ostaje samo nagadjanje po ovom pitanju. Ja cu ipak da nastavim sa ovom pricom i tako priblizim ovu problematiku nekome ko nije upucen u sve ovo. Na zalost sve ovo neide bez kojekakvih strucnih naziva ali to je tako pa mi ne preostaje nista drugo nego da ih koristim.

Fotosinteza je centar naseg interesovanja i sve sto mi cinimo je da ostvarimo najpovoljnije uslove za to. Kod biljaka se odvijaju dva paralelna procesa koja ucestvuju u apsorpciji svetlosti i to su fotosinteticki i fluoroscentni proces. Ova dva procesa su zavisna jedan od drugog i sto je fluoroscencija veca fotosinteza je manja i obrnuto. Najintenzivniji proces fotosinteze je na nekom odredjenom nivou koji se naziva tackom zasicenja i nas zadatak je da pronadjemo taj nivo koji je razliciti za razlicite biljke ali da to ne detaljisemo. Ovde je vazno napomenuti da ovaj fotosinteticki proces zavisi samo od odredjenog spektra svetlosti i to je vazan detalj jer nam jasno govori koji kvalitet svetla treba da koristimo i koje je pozeljno osvteljenje za nase biljke. Da bi sve to funkcionisalo mi treba da obezbedimo dovoljnu kolicinu tog kvalitetnog svetla nasim biljkama.

Da li mislite da je sve ovo komplikovano? Pa i jeste i evo kako bi sve to uprosceno izgledalo u praksi gde ce jasno da se vidi zasto smo nemocni po pitanju osvetljenja.

Pre svega mi treba da postavimo nas akvarijum i da ga dovedemo u neko stanje kako ce u sutini i biti u nekom duzem vremenu, recimo cista ili necista voda, obojenost vode, uznemirena povrsina vode itd. Dakle sve sto ce da sputava svetlo na neki nacin treba da je prisutno kod merenja. Prvi korak je odredjivanje tacke zasicenosti za prisutne biljke. Za taj posao nam sluzi PAM fluorometar. Nakon serije merenja bice nam poznat optimalni intenzitet svetlosti, ta tacka zasicenja. Ovaj podatak je u stvari pozeljno ili optimalno osvetljenje a ne raspolozivo osvetljenje koje mi treba da odredimo u drugoj fazi.

Drugi korak je merenje raspolozivog intenziteta svetla i za to mi koristimo kvantum metar. Na zalost u akvaristici je prisutniji Luks metar koji nije najbolje resenje za merenje fotosinteticki korisnog svetla. Pomocu kvantum metra i eksperimentisanjem sa raznim lampama mi mozemo da dodjemo do optimalnog osvetljenja. Ako je intenzitet optimalnog svetla mali mi jednostavno dodamo jos jednu lampu itd.

Jedna vrlo vazna stvar koju mnogi akvaristi previdjaju je jako osvetljenje. Biljke koriste osvetljenje koliko im treba i fotosinteticki proces ce da se linearno povecava sve dok se ne dostigne tacka zasicenja a kada se predje tacka zasicenja povecava se fluoroscencija i nastupa fotoinhibicija. To znaci da se fotosinteza ne odvija kako treba i da je nas ulozeni novac u jako osvetljenje u stvari bacena para. Dakle ako je svetlo jace to neznaci i da je bolje.

Nako svega ovoga mislim da je malo jasnija ova problematika a i sta je razlog sturih informacija po pitanju osvetljenja akvarijuma. Mislim da niko ne treba da ocekuje od jednog hobi akvariste da kupi ovakvu opremu da bi odredio koje mu je osvetljenje potrebno. Iz tog razloga eksperimentisanje sa osvetljenjem je ono sto nam je ostalo kao i ogromno iskustvo drugih akvarista koje se prenosi bez problema.

Sto se tice izbora lampi to je opet lako. Uzmemo kvantum metar pa proverimo lampu. Ako je u redu onda je koristimo a ako nije idemo dalje sa potragom. Moze ovo i drugacije. Mi mozemo da kupujemo lampe od poznatih i proverenih firmi i da im verujemo na rec o kvalitetu svetla pa to da kombinujemo uz neku uobicajenu preporuku tipa w/l itd. U sustini to je eksperimentisanje koje manje vise i svi rade.

Eto to bi bilo onako najprostije receno o izboru svetla za akvaristiku, bez teoretisanja, pa sada svakome na volju da bira K, Lux, CRI, Tx, Lumen i sta ti vec znam sta drugo. Bez brige ako pogresimo, biljke ce i dalje biti neme.