Stres kod akvarijumskih riba

StarChaser

Member
23 April 2005
319
0
16
Zemun
Chesto zanemarujemo znachaj stresa kod akvarijumskih riba, a to nije ni malo beznachajna stvar. U svakom akvarijumu obitava mala koncentracija potencijalnih uzrochnika bolesti. I tada, ako je nasha akvarijumska ribica u stanju stresa, njen imuno sistem je oslabljen. Takodje pod stanjima stresa moze da dodje do prestanka luchenja sluzavog omotacha, koji uglavnom shiti od povreda a nekad I od povrshinskih parazita koji se lakshe kache ako povrshina nije intaktna.
Chak I ako ne dodje do oboljenja ribe, neka hronichna stanja (stalna izlozenost) stresa sigurno vishestruko umanjuju zivotni vek ribe.

Uzroci stresa mogu biti mnogobrojni,pa da nabrojimo neke od njih:

1. Nagle promene temperature vode. Nagla promena od samo par stepeni celzijusa ce sigurno dovesti do kratkotrajnog stresa ribe. Zato treba povesti rachuna prilikom zamena vode, da se vrshi postupno dolivanje ukoliko voda nije iste ili priblizne temperature kao ona u akvarijumu. Takodje, riba koja je bila transportovana, mora prvo postepeno da se aklimatizuje pre prebacivanja u akvarijum
2. Nagle promene hemizma vode. Kritichno moze biti I samo nekoliko stepeni dH, ili pola stepena pH. Voda je puffer pa ne dozvoljava, ublazava velika kolebanja, ali moze da se desi da se predje kritichna tachka I da se pH naglo promeni. Ovome su podlozniji kiseliji sistemi, od alkalnih.. A nagle vece promene pH mogu biti I letalne.
3. Netretirana voda prilikom zamenemisli se na hlor.
4. Amonijak, nitriti, nitrati Svi vec znamo da su visoke koncentracija amonijaka I nitrita otrovne. Ali I one manje, dozvoljene koncentracije ako su konstantne, bitno ce umanjiti zivotni vek ribe. Ovo vazi I za manje opasan nitrat.Shta reci, osim, ..tihe ubice.
5. Agresivni ostali stanovnici akvarijuma. Ribice stresira stalna kompeticija za hranu, kao I ugnjetavanje jachih vrsta. Zato im treba obezbediti neka skrovita mesta, jer se tako osecaju sigurnije. Akvarijum ne sme biti u svim svojim delovima izlozen jakom svetlu, svetlost takodje ne sme biti preblizu, a I podloga, preporuchljivo je da bude tamnija
6. Prenaselejn akvarijum
7. Neadekvatna ishrana, nedostatak vitamina, hrana kojoj je istekao rok.
8. Nedostatak kiseonika.
9. Chak I neki lekovi koji se koriste u akvaristici, uzrokuju svojevrstan stress, dakle ribice posle lechenja treba dobro da se paze da bi se shto pre vratile u dobru formu.

Ribu koja je pod akutnim stanjem stresa lako cemo prepoznati po smanjenom apetitu, po tome shto je ribica ukochena pri povrshini vode ilipri samom dnu akvarijuma, ribica se krije, teshko joj zarastaju rane, ili chesto oboleva.

Uzrochnike stresa je moguce I potpuno otkloniti, ali je uspeh I kada se uzroci svedu na minimum. Ne teba zanemariti ni vitaminsku ishranu. Takodje, veoma je bitno da odredjenoj vrsti omogucimo optimalne zivotne uslove, onakve ili priblizne kao u njihovom prirodnom stanishtu. Mogu isuvishe chesto da chujem savete: ma otporna je to vrsta, moze da se drzi I u chesmovachi, ili pitanja zashto bi omekshavala vodu, ako nije zbog mresta?. Rekla bih da stalno prilagodjavanje ribe da zivi u uslovima koji nisu optimalni za nju, takodje dovode do stresa I do skracenja njihovog zivotnog veka. I stalno govorim da nashim ljubimcima treba omoguciti DA ZIVE, A NE DA ZIVOTARE ILI PREZIVLJAVAJU. Neka nashe ribice budu malo srecnije :) ..bice I otpornije I lepshe :D
 
Tacno SC, nase akvarijumske ribe vrlo cesto su izlozene raznim promenama uslova zivota i zbog toga dolazi do stresa koji je glavni razlog mnogih oboljenja.
Ja ne bih sve te uzroke stresa ponovo navodio samo bih dodao jedan od vrlo cestih uzroka mada si to napomenula ali ne i objasnila, a to je transport riba.
Akvarijumske ribe koje kupimo u prodavnici dok dodju do naseg akvarijuma, izlozene su stresnim momentima najmanje 3 puta. Zato ne treba da nas cudi pojava nekog oboljenja nakon nekoliko dana kod novo ubacenih riba u akvarijumu.
Prvi stresni moment kod transporta nastupa u odgajivacnicama onoga momenta kada se riba pakuje u kese i odlazi do prodavca koji te ribe pustaju u svoje akvarijume. Postupak pustanja riba nakon transporta vise puta je objasnjen kroz forume ,samo zelim da navedem da je to jos jedan momenat koji moze biti poguban ako se ne postupa kako treba. Kada mi kupimo ribu iz prodavnice ona takodje bude izlozena jos jednom stresnom momentu ali koji je dosta kraci jer obicno to je neki kraci vremenski interval ali opet se moraju neka pravila ispostovati kako ne bi doslo do vecih problema. U ovakvim momentima uvek treba koristiti neko sredstvo ptotiv stresa kao naprimer "Tetra Aquqsafe" koji ce na neki nacin ublaziti poremecaje koje te ribe dozivlajvaju u organizmu.

Svi ovi stresni momenti u transpostu, usko su povezani sa uzrocima koje si ti navela kao sto je hemizam vode , temperatura vode, manje fizicke povrede kod hvatanja riba i td. i td..Znaci kod transporta riba dolazi do mnogobrojnih fizicko-hemijskih promena u tim sredinama koji su glavni uzrok stresa kod riba i samim tim transpost mozemo gledati kao kompleksan i slozen uzrok.
 
SC, ovo je super sto si napisala, ja bih bila slobodna pa bi dodala jos par stvari, a to su:
1, blic od fotoaparata ili bilokoja nagla promjena svjetlosti, zato bih ja svima toplo preporucila neka svejtla u akvariju podese tako da ako imaju vise od jedne lampe, neka se sve ne pale istog trenutka i ne gase u isto vrijeme, te se ne pali i gasi svjetlo bezveze, nego neka postoje tajmeri
2. buka, nagla promjena zvuka u blizini akvarija-znaci ako nesto u blizini akvarija padne, to opako stresira sve organizme, a posebno ribe u akvariju
3. u morskoj stres moze prouzrociti preveliki pad ph-a, temp, saliniteta i to za mnoge vrste moze biti pogubno-doslovno do iznenadne smrti
 
Hvala vam , drago mi je shto vam se dopalo ovo shto sam napisala :)
Ali, ja moram da zahvalim i Slobodanu koji mi je ukazao na neke propuste u mom tekstu, koje sam napravila shto od nedovoljne struchnosti shto se hemije tiche, shto od iritiranosti shto mi se prvi tekst bio obrisao, pa sam morala da pishem ponovo, pa sam ga zbrzala.
Prvo, da ispravim, da voda sama po sebi NIJE pufer, vec DELUJE kao pufer, zbog ugljenikovog anjona HCO3-.
Drugo,mahinalno sam napisala da su kiseliji sistemi podlozniji naglim promenama pH, shto ustvari nije POTPUNO tachno, jer u stvari htela sam reci MEKE vode (greshkom sam napisala kiselije, jer je u mojoj glavi akvarijumska voda u zatvorenom sistemu najcheshce i kisela ako je meka, i najcheshce alkalna ako je tvrda, ako zanemarim kada je neutralna...ma sve to je povezano ;-) )
 
SC, nismo hteli da sitnicaraimo jer smo predpostavljali sta mislis kada si rekla "da je voda pufer". :wink: Medjutim sada si ga jos vise iskomplikovala kada si rekla "da voda deluje kao pufer". :D

Voda nije pufer niti moze da deluje kao pufer, vec ima svoj puferski kapacitet koji tezi da odrzi pH vrednost stabilnim. Inace puferski kapacitet iskljucivo zavisi od karbonata i bikarbonata..

Ali necemo se puno zadrzavati oko ovih stvari jer bi skrenuli sa teme.. :wink:
 
Ako voda nije pufer onda je logicno i da nema puferski kapacitet. Voda ne tezi nikavom stabilisanju pH koji je uvek konstantan za vodu i njen jonski proizvod je 1x10 -14
Sve ostalo je izazvano nekim drugim jedinjenjima koji su rastvoreni u vodi i jonizuju se.
Dakle voda nema svoj puferski kapacitet.



Nema veze, da se vratimo na stres kod riba.

Stresna situacija kod riba je uvek prisutna i to je sastvani deo zivota, ne samo riba. Takva situacija izaziva fizioloske promene kod riba i najizrazenije je povecanje propustljivosti skrga gde dolazi do poremecaja hidro-mineralnog balansa.
Tu se sada razlikuju dve vrste stresa ili je mozda bolje da kazem dve situacije. Prva situacija je takozvana adaptivna kod koje riba moze da odgovori na neku stresnu situaciju i da ublazi njen efekat dok je druga mnogo opasnija kod koje riba pokaze posledice stresa a neretko dolazi i do uginuca.

Redji i kraci stresovi uglavnom dovode do vece mobilizacije glukoze za potrebe metabolizma ribe kao i nagli porast "heat shock" proteina koji igra veliku ulogu u stresnoj situaciji. Zatim dolazi do povecanja lamela skrga radi bolje razmene gasova i mobilizacije adrenalinskih receptora na membrani crvenih krvnih zrnca radi poboljsanog transporta kiseonika.

Duza stresna situacija dovodi do usporenog rasta, smanjenje reproduktivnosti, poremecaja metabolizma i na kraju do smrti. Ova stresna situacija je nekako interesantnija za nas jer ona moze da kumuje mnogim nasim nedacama u akvarijumu pogotovo ako nismo svesni u kakvim okolnostima su nase ribe.
Akutni problem ove stresne situacije je ta povecana propustljivost skrga, posebno prema malim jonima i vodi. To dovodi do gubitka vode i do povecanja nekih jona kod morskih riba dok kod slatkovodnih dovodi do povecanja vode i gubitka nekih jona. Tu je pre svega zahvaceni joni natrijuma i hlora koji igraju bitnu ulogu. Sve ribe ce u takvoj situaciji da pokausaju da nekako ublaze ove promene, recimo smanjenjem ili povecanjem osmotskog pritiska plazme, a to dosta zavisi od same vrste kao i od uzroka stresne situacije.

Odavde moze da se jasno vidi kako sve to negativno utice na ribe i na kakvim se mukama one nalaze. Ta promena u propustljivosti skrga dovodi do drasticne promene hidro-mineralnog balansa sa svim svojim negativnim posledicama, pogotovo ako su na duze staze.

Jedna posebna stvar koju bi trebali da izdvojimo u svemu ovome je i hypercapnic stres. Mnogi akvaristi dodaju ugljendioksid radi boljeg razvoja biljaka i to uglavnom rade nekontrolisano, bez merenja, odokativnom metodom. Ovo je zaista nezgodna navika akvartista a to najbolje znaju same ribe koje se nalaze u takvom akvarijumu. Ovo isto vazi i za akvarijum sa velikom populacijom riba.
Svi znamo sta se desava sa ugljendioksidom kada je u vodi. On disocira i jedan deo te disocijacije je jon vodonika koji snizava pH. Jon vodonika isto tako difuzuje i u ribu pa tako snizava i interni pH ribe. Riba se opire tome proizvodnjom metabolickog hidrokarbonatnog jona koji ima ulogu pufera kao i povecanim otpustanjem jona vodonika da bi svela svoj pH na normalnu vrednost. Ovo sve ima za posledicu da dolazi do velikog poremecaja odnosno smanjenja jona hlora u plazmi ribe a povecanja natrijum jona sto opet dovodi do velikog poremecaja hidro-mineralnog balansa jer se stvara velika razlika izmedju njihove koncentracije a oni spadaju u jedne od najvaznijih jona. Naravno tu dolazi do poremecaja i ostalih jona gde posebno treba napomenuti amonijum jon kao proizvod metabolizma.

Sve u svemu ovo je dosta komplikovano, mnogo toga jos neobjasnjeno ali nije na odmet da mi to sve sagledamo iz nekog nama prihvatljivog ugla sa svim svojim pozitivnim i negativnim stranama sto moze samo da nam pomogne u pravilnom sagledavanju i vodjenju naseg akvarijuma za dobrobit pre svega riba.
 
...Ako voda nije pufer onda je logicno i da nema puferski kapacitet. Voda ne tezi nikavom stabilisanju pH koji je uvek konstantan za vodu i njen jonski proizvod je 1x10 -14
Sve ostalo je izazvano nekim drugim jedinjenjima koji su rastvoreni u vodi i jonizuju se.
Dakle voda nema svoj puferski kapacitet.

Koliko vidim opet dolazi do zabune , a mozda bi trebalo i otvoriti novu temu o ovome pojmu u akvaristici "puferski kapacitet"..

Ovde je rec o akvarijumskoj vodi koja svakako ima svoj pufeski kapacitet i ne bi trebali duboko zlaziti u hemiju jer tako zbunjujemo akvariste. Ja cu karatko reci sta znaci puferski kapacitet koristeci recnik hemijskih pojmova.


" Puferski kapacitet je broj molova jake kiseline ili jake baze potreban da se promeni pH 1 dm3 otopine pufera za jednu pH jedinicu."

Samo da dodam . Ako bi nasa nasa akvarijumska voda bila bez puferskog kapaciteta, u tom slucaju pH vrednost bi bila nestabilna i menjala bi se svaki cas. Ako nam je karbonatna tvrdoca iznad 4.5, tada svakako postoji puferski kapacitet u toj vodi . Zato sam gore u predhodnom postu naveo da puferski kapaitet zavisi iskljucivo od karbonata i bikarbonata...

Uh...prekidam otisao sam opet vise nego sto treba.... :D
 
Uopste ne dolazi do zabune, budi siguran u to :)

Prostudiraj malo tu definiciju koju si sam postavio. Tu lepo pise da se promeni pH rastvorenog pufera. Da voda ima puferski kapacitet onda bi bilo nepotrebno dodavati neki pufer nego bi definicija bila da se promeni pH ciste vode.

Pa dalje, ako ima karbonata onda ima i puferskog kapaciteta. Pogresno jer karbonati nemaju puferski kapacitet nego bikarbonati. Izgleda da nama stvarno treba tema o puferima :)

Da sve to buni i to je tacno i zato se slazem da u akvaristickom kontekstu kazemo da voda ima puferski kapacitet.