Naravno da ima onih ciju je ljubimac bas ova ribica. To sam bas, upavo ja.
Jedna od prvih ribica koja se uselila u akvarijum je bas borac po imenu Cira. (svaka podudarnost u vezi sa imenom je slucajna 8) . I njegov dolazak kod nas je povezan sa jednim interesantnim iskustvom, bas u vezi dvodihalica. Njega je moj sin doneo iz drugog grada putem od oko 250km. Ali u praznoj tegli, jer je nepaznjom prolio vodu zajedno sa Cirom. (i to drugaru koji vozi novi Opel :? ) I tako, Cira, se prvo nasao nege izgubljen u kolima a kada je konacno probadjen nasao se u praznoj tegli. Srecom taj deo puta je trajao oko dvadesetak minuta, pa je on na bezaka upao u akvarijum. srecom bez posledica. Od tada je on nas ljubimac, neko o kome se vodi najvise racuna jer je imao i nekih usputnih problemcica.
Zaista je simpatican, onako lenj i spor. Voli da jede pa se nagojio pa je jos lenjiji i sporiji. Od neke nabedjene agresivnosti njegove vrste ni traga. Cak je izvukao deblji kraj je mu je jedna ksifa malo ocupkala rep.
Steta je sto je tacna informacija koju sam procitala da veoma kratko zive. Mada neki tvrde da zivi i po tri - cetiri godine. Zelja mi je da bar jednom dozivim mrest ove ribe i to bi bio moj veliki akvaristicki uspeh.
Eto, to je moje iskustvo sa ribicom koju smatraju, neopravdano, pocetnickom i agresivnom, znemarujuci njenu lepotu i osobenosti.
Pozdrav Mirka.