Kako vecina nas ,zeli da svoj akavrijum dovede do sto boljih uslova ,neophodno je u tome deo price posvetiti svetlu koje primenjujemo.
Kada je rec o svetlosti postoje mnoge teorije i zakoni
medjutim nas zanima jedan mali deo a to je raspon od 380 do 720nm(nanometara koji predstavlja vidljivo svetlo.)
Suncevo svetlo koje je inace u prirodnim uslovima jedini izvor ,mi vidimo kao belo,medjutim ono je sastavljeno iz niza boja.
Zuti i crveni tonovi daju toplo svetlo ,dok plavi daju hladno.
Kako mi nase akvarijume stvaramo u nekim vestackim uslovima,u slucaju da zelimo da razvijemo jedan dobar biotop,moramo se posvetiti ovom delu sa malo paznje.
Kako izvor prirodnog svetla u nasem slucaju nije ni priblizno onome u prirodi ,moramo sagledati sta nas akvarijum i stanovnici zahtevaju.Prirodno svetlo u prirodi dolazi sa povrsine vode a nas slucaj je neka od stranica akvarijuma.
Same ribe su malo zahtevne po tom pitanju,mada postoji mnogo vrsta svetal i neka pospesuju koloritet riba.
U principu najveci akcenat se stavlja na razvoj biljaka i algi u svemu tome bitna uloga je fotosinteza.
Da bi se biljke pravilno razvijale i krasile nas akvarijum ,prijale nasem oku i stanovnicima akvarijuma ,moramo sagledati koje su njihove potrebe.
U toku popodneva kada su biljke najaktivnije sunceva svetlost ima zracenje od 6000K koje se moze izraziti kao odnos izmedju crvenog i plavog svetla.
To je temperatura na povrsini vode.
Kako plavo svetlo ima vecu energiju ,ono prodire ka dubini i postaje jace u odnosu na dubinu...
U ponudi danas ima mnogo vrsta rasvete i mnogo toga je vecini nas poznato.
U zavisnosti od potreba kombinuju se razlicita svetla.
Boja ribe,u recimo morskoj akvaristici se primenjuje belo svetlo jakog intenziteta ,kao i plavo za dublje akvarijume,no to prepustam ljubiteljima i poznavaocima mora u ovom slucaju.
obzirom da je nas akvarijum vestacka sredina primorani smo da kombinujemo potrebna svetla i time svom zivom svetu obezbedimo neohodne uslove.
U zavisnosti sta imamo ,pravicemo i kombinacije.
Akcenat je naravno na biljkama i algama i njihovoj fotosintezi.
Samo dobro odabranim svetlom biljke imaju mogucnost da koriste ugljenik iz CO2
Ono sto je nama poznato od raznih proizvodjaca i vrsta lampi je
Daylight i Full spectrum Tri-Phosphor...i mnoge druge,zatim Lampe T5 T8 kao i T6 i T12
a ja bih se ovom prilikom posvetila njima.
T predstavlja fluorescentnu cev a broj govori o debljini cevi predstavljenom u osminama inca.
Tako je recimo T5 lampa debljine 5/8 inca tj 16mm
Uz njih idu elektronske prigusnice koje su mnogo bolje od magnetnih iz vise razloga: potrosnja struje je manja,temperatura uz njih je niza,brzi je start,napajanje stabilnije.
T6 i T12 su lampe novije proizvodnje i bolje su utoliko sto daju jace svetlo od standardnih lampi iste duzine.
U gotovo kupljenim akvarijuma sa vec uradjenom rasvetom,najcesca pojva a su T8 lampe,i najcesce je kolicina svetla mala u odnosu na ono sta je nama potrebno ako zelimo i bilje u njemu.
Ona osnova kao preporucljiva u odnosu na W/l u akvarijumu je cesto daleko manja od onoga sto dobijemo uz gotov akvarijum
Ja to iz nekog licnog iskustva jer nikada nisam sama lepila akvarijume.
Recimo stanje kod mene je 0,3W/l sto je mnogo malo u odnosu na to da mi treba kao nesto idealno za razvoj biljaka nekih 1W/l.
Tada dolazimo u situaciju ,da menjamo kompletno svetlo ,ili pak samo dodajemo odredjeni broj lampi po izboru .
Kao takodje vazna stavka u rasveti je refleksija.
Lampe daju svetlost putem okrugle cevi i pozeljno je iskoristiti njihov maksimum tako sto cemo postaviti reflektore koji ce razbacano svetlo sakupiti na gomilu i usmeriti ka povrsini vode.
Mnogi od nas sami rade HOME varijante refletkora ,tako sto od nekog nerdjajuceg i sjajno glatkog metala naprave reflektor savijen lucno ili uglasto ka povrsini vode ,postavljajuci ga iznad lampi.Time se veca kolicina razbacanog svetla sakuplja na gomilu i usmerava .
Eto kao neki uvod u rasvetu za pocetnike
Izvinjavam se na poprilicno jednostavnom objasnjavanju ,ali to je neki recimo suma sumarum onoga sto sam ja pohvatala uceci o rasveti i sto pokusavam sama da dovedemo u svojim akvarijumima do nekog dobrog stanja ,dobrog i biljnom svetu a i mom oku
Kada je rec o svetlosti postoje mnoge teorije i zakoni
medjutim nas zanima jedan mali deo a to je raspon od 380 do 720nm(nanometara koji predstavlja vidljivo svetlo.)
Suncevo svetlo koje je inace u prirodnim uslovima jedini izvor ,mi vidimo kao belo,medjutim ono je sastavljeno iz niza boja.
Zuti i crveni tonovi daju toplo svetlo ,dok plavi daju hladno.
Kako mi nase akvarijume stvaramo u nekim vestackim uslovima,u slucaju da zelimo da razvijemo jedan dobar biotop,moramo se posvetiti ovom delu sa malo paznje.
Kako izvor prirodnog svetla u nasem slucaju nije ni priblizno onome u prirodi ,moramo sagledati sta nas akvarijum i stanovnici zahtevaju.Prirodno svetlo u prirodi dolazi sa povrsine vode a nas slucaj je neka od stranica akvarijuma.
Same ribe su malo zahtevne po tom pitanju,mada postoji mnogo vrsta svetal i neka pospesuju koloritet riba.
U principu najveci akcenat se stavlja na razvoj biljaka i algi u svemu tome bitna uloga je fotosinteza.
Da bi se biljke pravilno razvijale i krasile nas akvarijum ,prijale nasem oku i stanovnicima akvarijuma ,moramo sagledati koje su njihove potrebe.
U toku popodneva kada su biljke najaktivnije sunceva svetlost ima zracenje od 6000K koje se moze izraziti kao odnos izmedju crvenog i plavog svetla.
To je temperatura na povrsini vode.
Kako plavo svetlo ima vecu energiju ,ono prodire ka dubini i postaje jace u odnosu na dubinu...
U ponudi danas ima mnogo vrsta rasvete i mnogo toga je vecini nas poznato.
U zavisnosti od potreba kombinuju se razlicita svetla.
Boja ribe,u recimo morskoj akvaristici se primenjuje belo svetlo jakog intenziteta ,kao i plavo za dublje akvarijume,no to prepustam ljubiteljima i poznavaocima mora u ovom slucaju.
obzirom da je nas akvarijum vestacka sredina primorani smo da kombinujemo potrebna svetla i time svom zivom svetu obezbedimo neohodne uslove.
U zavisnosti sta imamo ,pravicemo i kombinacije.
Akcenat je naravno na biljkama i algama i njihovoj fotosintezi.
Samo dobro odabranim svetlom biljke imaju mogucnost da koriste ugljenik iz CO2
Ono sto je nama poznato od raznih proizvodjaca i vrsta lampi je
Daylight i Full spectrum Tri-Phosphor...i mnoge druge,zatim Lampe T5 T8 kao i T6 i T12
a ja bih se ovom prilikom posvetila njima.
T predstavlja fluorescentnu cev a broj govori o debljini cevi predstavljenom u osminama inca.
Tako je recimo T5 lampa debljine 5/8 inca tj 16mm
Uz njih idu elektronske prigusnice koje su mnogo bolje od magnetnih iz vise razloga: potrosnja struje je manja,temperatura uz njih je niza,brzi je start,napajanje stabilnije.
T6 i T12 su lampe novije proizvodnje i bolje su utoliko sto daju jace svetlo od standardnih lampi iste duzine.
U gotovo kupljenim akvarijuma sa vec uradjenom rasvetom,najcesca pojva a su T8 lampe,i najcesce je kolicina svetla mala u odnosu na ono sta je nama potrebno ako zelimo i bilje u njemu.
Ona osnova kao preporucljiva u odnosu na W/l u akvarijumu je cesto daleko manja od onoga sto dobijemo uz gotov akvarijum
Ja to iz nekog licnog iskustva jer nikada nisam sama lepila akvarijume.
Recimo stanje kod mene je 0,3W/l sto je mnogo malo u odnosu na to da mi treba kao nesto idealno za razvoj biljaka nekih 1W/l.
Tada dolazimo u situaciju ,da menjamo kompletno svetlo ,ili pak samo dodajemo odredjeni broj lampi po izboru .
Kao takodje vazna stavka u rasveti je refleksija.
Lampe daju svetlost putem okrugle cevi i pozeljno je iskoristiti njihov maksimum tako sto cemo postaviti reflektore koji ce razbacano svetlo sakupiti na gomilu i usmeriti ka povrsini vode.
Mnogi od nas sami rade HOME varijante refletkora ,tako sto od nekog nerdjajuceg i sjajno glatkog metala naprave reflektor savijen lucno ili uglasto ka povrsini vode ,postavljajuci ga iznad lampi.Time se veca kolicina razbacanog svetla sakuplja na gomilu i usmerava .
Eto kao neki uvod u rasvetu za pocetnike
Izvinjavam se na poprilicno jednostavnom objasnjavanju ,ali to je neki recimo suma sumarum onoga sto sam ja pohvatala uceci o rasveti i sto pokusavam sama da dovedemo u svojim akvarijumima do nekog dobrog stanja ,dobrog i biljnom svetu a i mom oku
