Raspadanje peraja - Guppy
- Thread starter boban
- Započeto
Ocigledno da se radi o bakteriji iz roda Pseudotrichomonas ,samo sto je uvecanje manje, pa se ne vide dobro celijski bicevi... Mozda te chubby, to buni?
Mnogi ljubitelji Guppy riba imaju problema i susreli su se sa pojavom raspadanja peraja i pojavom belicastih mrlja po telu ribe koje se sve vise i vise povecavaju a krajnji rezultat je veliko ostecenje peraje ili uginuce obolelih riba. Ova pojava je dosta cesta i ona zavisi od mnogih stvari a pre svega od higijene akvarijuma.
U svakom akvarijumu bez izuzetaka su zastupljeni paraziti i mi jedino mozemo da kontrolisemo njihov broj tako sto cemo da odrzavamo higijenu akvarijuma. Te parazite mi neretko mozemo da vidimo na ribama koje se uspesno bore protiv njih svojim imunitetom. U takvoj situaciji nama ribe izgledaju potpuno zdravo a to zapravo i jesu i iz nase perspektive sve izgleda normalno. Paraziti napadaju, ribe se uspesno brane a mi smo srecni i zadovoljni akvaristi.
Jedan takavn napasnik koji se uvek nalazi u nasem akvarijumu je bicar (cilate) Tetrahymena sp. On je i odgovoran, odmah posle nas na lestvici odgovornosti, za sve ove nevolje koje nam dolaze sa njime.
U nekim normalnim okolnostima Tetrahymena nije opasna za nase ribe ali kada se njeno prisustvo znatno uveca onda dolazi do velikih problema. To njeno povecanje je u direktnoj vezi sa odrzavanjem naseg akvarijuma i kada nivo organskih materija predje neku kriticnu tacku onda dolazi do stvaranja kriticnog broja ove flagele i tu pocinju nasi problemi. U tim nekim normalnim okolnostima Tetrahymena se hrani bakterijama koje unisti i koristi kao hranu. U slucaju kada se nalazi na telu ribe i prodre do same povrsine koze ili se nastane u skrgama onda ona razara tkivo ribe koje koristi za hranu.
Kod Guppy riba je poznato da mogu lako da ostete svoje peraje bilo da je to grickanjem drugih riba, promenom pH vode, neodgovarajucim kvalitetom vode, napadom gljivica itd. U svakom slucaju dolazi do ostecenja gde se formira deo koji nije pokriven zastitnom sluzi i takav deo postaje pravi raj za ovakve napasnike. Razaranje tkiva ide velikom brzinom i skoro preko noci moze da se vidi da je riba izgubila deo peraja.
U slucaju da je parazit napao neki drugi deo tela tada se prvo uoce belicaste fleke koje se vremenom pretvore u otvorene rane. Parazit je sposoban da udje i u muskulaturu ribe a tada se sve zavrsava pogubno po ribe.
Na drugoj slici se jasno vidi jedan takav napad ovog parazita na repno peraje ribe gde je unisteno tkivo a iza sebe paraziti ostavljaju pravu pustos. Na trecoj slici je jedna krljust koja je prekrivena tim parazitima. Broj ovih parazita je bio mnogo veci samo je to tesko da se prikaze i fotografise. Oni se krecu izuzetno brzo i tesko ih je zadrzati u fokusu ako se koristi vlazni uzorak.
Jedno veliko pitanje koje mnogi postavljaju je kako da se sve ovo sankcionise pa evo da i o tome napisem malo, onako iz mog iskustva. Ako se prati literatura onda se jasno vidi da se tu preporucuje malahit green koji je stvarno efikasan u susbijanju ove bolesti. To moze svako da potvrdi ko se susreo sa ovime. Ipak sve to ima jednu mali manu a to je potrebno vreme za unistavanje ove flagele. Kada jednom Tetrahymena sp. dospe duboko u sluz ribe onda je potrebno vreme da se ona unisti a tada nam ono bas i nije saveznik jer ovaj napasnik radi svoj posao izuzetno brzo. Tada nam u pomoc pristize so koja sve to regulise relativno brzo i rezultati su vidljivi takoreci odmah.
Ove parazite koje sam i slikao unistio sam sa vodenim rastvorom soli koja nije bila kuhinjska so ali licno verujem da je i ona dobra za upotrebu u tom kratkom vremenskom intervalu. U jednoj posudi napravio sam rastvor soli cija je gustina iznosila 1.015, voda je bila temperirana, i tu sam pustio Guppy da se "brckaju" petnaest minuta. Mislim da ne treba da kazem da je to pravi sok za ribe. Nakon tog vremena ribe su vracene u akvarijum. Tu nam sada dolazi u pomoc malahit green koji ce da se pobrine za preostale flagele koje su u nasem akvarijumu. Takvi preparati postoje po akvaristickim radnjama i mi samo treba da obratimo paznju sta kupujemo i da pratimo uputstvo za upotrebu. U akvarijum sam ubacio malo soli koja je podigla gustinu vode na 1.005. Ovo u vezi gustine moze da se pogleda u tekstu na adresi http://www.beke.co.nz/threads/hidrometar-u-akvaristici.1229/
Ovde treba reci da Guppy koje su pretrpela velika ostecenja nece da izdrze ovakav sok ali uvek treba da se pokusa jer u suprotnom zna se rezultat.
Nakon tretmana sam izvrsio pregled riba i na cetiri uginule ribe sam nasao samo jednu jedinu flagelu koja nije bila u stanju da se krece sto je u osnovi jednako njenom ubistvu.
Nakon tri dana tretman sa kupatilom se ponovi. Ovo vreme i nije tako kriticno i moze da se radi i po danu a sve zavisi od nase procene koliko su ribe obolele i u kakvom fizickom stanju se nalaze. Normalno nas hendikep je taj sto mi mozemo samo da nagadjamo da li smo unistili flagele ili ne jer za to je potreban pregled uzorka.
Ako se sve ovo sumira onda nam je jasno da je mnogo bolje da se mi posvetimo redovnom odrzavanju akvarijuma nego da se bakcemo sa ovim stvarima. Redovno ciscenje, zamena vode i generalno higijena akvarijuma je na prvom mestu u borbi sa ovim flagelama. Nikakav tretman nam nece pomoci ako mi ne suzbijemo ono sto dovodi do takvog stanja a to je higijena. Mnogi mogu da kazu da im je voda u akvarijumu sasvim u redu a to vizuelno i izgleda tako. Ipak veliki broj ovih parazita nam govori nesto sasvim suprotno i da stvari mogu da budu drugacije od onoga sta mi vidimo.
Ova prica moze da dovede i do diskusije o upotrebi soli u akvaristici i njenim prednostima i manama. Neka svako proceni sam vrednost upotrebe soli a za Guppy zaljubljenike ja je preporucujem, ne preterano tek onako da se svremena na vreme malo posoli.
U svakom akvarijumu bez izuzetaka su zastupljeni paraziti i mi jedino mozemo da kontrolisemo njihov broj tako sto cemo da odrzavamo higijenu akvarijuma. Te parazite mi neretko mozemo da vidimo na ribama koje se uspesno bore protiv njih svojim imunitetom. U takvoj situaciji nama ribe izgledaju potpuno zdravo a to zapravo i jesu i iz nase perspektive sve izgleda normalno. Paraziti napadaju, ribe se uspesno brane a mi smo srecni i zadovoljni akvaristi.
Jedan takavn napasnik koji se uvek nalazi u nasem akvarijumu je bicar (cilate) Tetrahymena sp. On je i odgovoran, odmah posle nas na lestvici odgovornosti, za sve ove nevolje koje nam dolaze sa njime.
U nekim normalnim okolnostima Tetrahymena nije opasna za nase ribe ali kada se njeno prisustvo znatno uveca onda dolazi do velikih problema. To njeno povecanje je u direktnoj vezi sa odrzavanjem naseg akvarijuma i kada nivo organskih materija predje neku kriticnu tacku onda dolazi do stvaranja kriticnog broja ove flagele i tu pocinju nasi problemi. U tim nekim normalnim okolnostima Tetrahymena se hrani bakterijama koje unisti i koristi kao hranu. U slucaju kada se nalazi na telu ribe i prodre do same povrsine koze ili se nastane u skrgama onda ona razara tkivo ribe koje koristi za hranu.
Kod Guppy riba je poznato da mogu lako da ostete svoje peraje bilo da je to grickanjem drugih riba, promenom pH vode, neodgovarajucim kvalitetom vode, napadom gljivica itd. U svakom slucaju dolazi do ostecenja gde se formira deo koji nije pokriven zastitnom sluzi i takav deo postaje pravi raj za ovakve napasnike. Razaranje tkiva ide velikom brzinom i skoro preko noci moze da se vidi da je riba izgubila deo peraja.
U slucaju da je parazit napao neki drugi deo tela tada se prvo uoce belicaste fleke koje se vremenom pretvore u otvorene rane. Parazit je sposoban da udje i u muskulaturu ribe a tada se sve zavrsava pogubno po ribe.
Na drugoj slici se jasno vidi jedan takav napad ovog parazita na repno peraje ribe gde je unisteno tkivo a iza sebe paraziti ostavljaju pravu pustos. Na trecoj slici je jedna krljust koja je prekrivena tim parazitima. Broj ovih parazita je bio mnogo veci samo je to tesko da se prikaze i fotografise. Oni se krecu izuzetno brzo i tesko ih je zadrzati u fokusu ako se koristi vlazni uzorak.
Jedno veliko pitanje koje mnogi postavljaju je kako da se sve ovo sankcionise pa evo da i o tome napisem malo, onako iz mog iskustva. Ako se prati literatura onda se jasno vidi da se tu preporucuje malahit green koji je stvarno efikasan u susbijanju ove bolesti. To moze svako da potvrdi ko se susreo sa ovime. Ipak sve to ima jednu mali manu a to je potrebno vreme za unistavanje ove flagele. Kada jednom Tetrahymena sp. dospe duboko u sluz ribe onda je potrebno vreme da se ona unisti a tada nam ono bas i nije saveznik jer ovaj napasnik radi svoj posao izuzetno brzo. Tada nam u pomoc pristize so koja sve to regulise relativno brzo i rezultati su vidljivi takoreci odmah.
Ove parazite koje sam i slikao unistio sam sa vodenim rastvorom soli koja nije bila kuhinjska so ali licno verujem da je i ona dobra za upotrebu u tom kratkom vremenskom intervalu. U jednoj posudi napravio sam rastvor soli cija je gustina iznosila 1.015, voda je bila temperirana, i tu sam pustio Guppy da se "brckaju" petnaest minuta. Mislim da ne treba da kazem da je to pravi sok za ribe. Nakon tog vremena ribe su vracene u akvarijum. Tu nam sada dolazi u pomoc malahit green koji ce da se pobrine za preostale flagele koje su u nasem akvarijumu. Takvi preparati postoje po akvaristickim radnjama i mi samo treba da obratimo paznju sta kupujemo i da pratimo uputstvo za upotrebu. U akvarijum sam ubacio malo soli koja je podigla gustinu vode na 1.005. Ovo u vezi gustine moze da se pogleda u tekstu na adresi http://www.beke.co.nz/threads/hidrometar-u-akvaristici.1229/
Ovde treba reci da Guppy koje su pretrpela velika ostecenja nece da izdrze ovakav sok ali uvek treba da se pokusa jer u suprotnom zna se rezultat.
Nakon tretmana sam izvrsio pregled riba i na cetiri uginule ribe sam nasao samo jednu jedinu flagelu koja nije bila u stanju da se krece sto je u osnovi jednako njenom ubistvu.
Nakon tri dana tretman sa kupatilom se ponovi. Ovo vreme i nije tako kriticno i moze da se radi i po danu a sve zavisi od nase procene koliko su ribe obolele i u kakvom fizickom stanju se nalaze. Normalno nas hendikep je taj sto mi mozemo samo da nagadjamo da li smo unistili flagele ili ne jer za to je potreban pregled uzorka.
Ako se sve ovo sumira onda nam je jasno da je mnogo bolje da se mi posvetimo redovnom odrzavanju akvarijuma nego da se bakcemo sa ovim stvarima. Redovno ciscenje, zamena vode i generalno higijena akvarijuma je na prvom mestu u borbi sa ovim flagelama. Nikakav tretman nam nece pomoci ako mi ne suzbijemo ono sto dovodi do takvog stanja a to je higijena. Mnogi mogu da kazu da im je voda u akvarijumu sasvim u redu a to vizuelno i izgleda tako. Ipak veliki broj ovih parazita nam govori nesto sasvim suprotno i da stvari mogu da budu drugacije od onoga sta mi vidimo.
Ova prica moze da dovede i do diskusije o upotrebi soli u akvaristici i njenim prednostima i manama. Neka svako proceni sam vrednost upotrebe soli a za Guppy zaljubljenike ja je preporucujem, ne preterano tek onako da se svremena na vreme malo posoli.
E chubby, zaboravio sam da ti kazem, to je Tetrahymena pyriformis mada se sa tim stvarima nikada nezna pa zam zato i pisao Tetrahymena sp.
Da , i ja bih sada rekao da je to Tetrahymena sp . Mada najcesci uzrok raspadanja peraja kod riba je napad roda Pseudotrichomonas. Ova dva roda po obliku su slicna stim sto Tetrahymena sp nema celijske biceve.
Evo kako one izgledaju uvecane.
Tetrahymena sp
Pseudotrichomonas
Evo kako one izgledaju uvecane.
Tetrahymena sp
Pseudotrichomonas
Malo si pobrkao loncice 
Napisao sam jedno desetak puta u tekstu "Flagela" (flagellate) mada je to cilate a u sustini se kod nas zovu bicari. Tetrahymena ima te biceve i to puno vise nego sto mislis. Zato se i kaze cilate a ne falgellate.
Druga stvar je da ova dva parazita ne mozes da povezes tek tako. Razlika je toliko velika pre svega u velicini. Pored toga "klasican" Fin root izazivaju bakterije a ne flagele ili cilate. Jedan od tih rodova je Pseudomonas pa te to sigurno odvuklo na ovakvu pricu i povezivanje za rod Pseudotrichomonas. Naravno da se sve to ne moze pomesati jer te bakterije imaju velicinu od nekoliko mikrona za razliku od ove flagele(cilate).
Pseudotrichomonas sp. se nigde ne spominje kao patogena flagela kod riba.
Pored toga brzina raspadanja ili razaranja peraja je neuporediva izmedju ovih bakteria i tetrahymene. Jedno je sigurno a to je da kod guppy tetrahymena rasturi ribu a ne bakterije koje uglavnom mogu da pripreme plodno tle za nju.
Napisao sam jedno desetak puta u tekstu "Flagela" (flagellate) mada je to cilate a u sustini se kod nas zovu bicari. Tetrahymena ima te biceve i to puno vise nego sto mislis. Zato se i kaze cilate a ne falgellate.
Druga stvar je da ova dva parazita ne mozes da povezes tek tako. Razlika je toliko velika pre svega u velicini. Pored toga "klasican" Fin root izazivaju bakterije a ne flagele ili cilate. Jedan od tih rodova je Pseudomonas pa te to sigurno odvuklo na ovakvu pricu i povezivanje za rod Pseudotrichomonas. Naravno da se sve to ne moze pomesati jer te bakterije imaju velicinu od nekoliko mikrona za razliku od ove flagele(cilate).
Pseudotrichomonas sp. se nigde ne spominje kao patogena flagela kod riba.
Pored toga brzina raspadanja ili razaranja peraja je neuporediva izmedju ovih bakteria i tetrahymene. Jedno je sigurno a to je da kod guppy tetrahymena rasturi ribu a ne bakterije koje uglavnom mogu da pripreme plodno tle za nju.
Jeste , odvuklo me to sto sto nisam proveravao tacan rod bakterija koji su tipicni za raspad peraja pa umesto Pseudomonas odlutao na Pseudotrichomonas sp.
Fauna said:
Зарем трихономас и псеудомонас не се пренесуваат на луѓе, неколку пати имам сретнато за овој тип на бактерии, нејчесто во многу лоша конотација. Воспаление на плуќа(тешки форми) и "Женски болести". Посебно трихономасот кои некогаш терал и до стерилитет кај жените.
Naravno da sve bakterije mozemo naci svugde i na svakome mestu.. :wink:
Adzigogov , ti si naveo jedan primer roda bakterija koje izazivaju neke bolesti kod zena a toga ima dosta . Evo jos jednog primera Escherichia coli , bacterija koju neki put mozemo naci u vodi kod crvenouhih kornjaca !!!
Adzigogov , ti si naveo jedan primer roda bakterija koje izazivaju neke bolesti kod zena a toga ima dosta . Evo jos jednog primera Escherichia coli , bacterija koju neki put mozemo naci u vodi kod crvenouhih kornjaca !!!
Во право си.
Но поентата ми беше дали тие бактерии може од рибите да се пренесат на човек, и колкава е веројатноста.
Но поентата ми беше дали тие бактерии може од рибите да се пренесат на човек, и колкава е веројатноста.
Ovo su sve bolesti koje ne mogu da se prenesu na nas mada nas to ne oslobadja "obaveze" da operemo ruke posle sredjivanja akvarijuma i generalo da izbegavamo da preturamo po akvarijumu kada imamo neke povrede na ruci, mislim na otvorene rane.
Esherihija koli koju je Fauna pomenuo se prirodno nalazi i u digestivnom traktu choveka, ali uvek u nekoj nizoj koncentraciji, gde potpomaze varenje i zivi u simbiozi sa chovekom. Problematichna je tek ako nekako "sidje" u urinarni trakt. Ovo je samo jedan primer sa bakterijama i ljudima, koji lichi na primer sa uvekprisutnim bakterijama i parazitima u akvarijumima.
