Postavljanje osvetljenja

[Fauna]

Svakom akvarijumu da bi se zivot u njemu normalno odvijao priblizno prirodnim uslovima izmedju ostalog, potrebno je obezbediti dovoljno svetlosti. O tome je bilo nesto reci na ovome forumu, ja bih samo hteo da nesto kazem oko postavljanja tog vestckog osvetljenja.

Tu se dosta gresi bas oko tog postavljanja. Nije dovoljno postaviti nekakvu sijalicu odredjene jacine u nekakav poklopac i da bude stvar resena. Bas ovde treba obratiti paznju oko postavljanja tih sijalica u poklopce.
Prvo i osnovno pravilo kada postavljamo sijalicu moramo se drzati starog pravila da sijalica ne sme biti udaljena vise od 15 cm od povrsine vode. Razlog tome lezi u vodi koja upija tu svetlost. Primer, 10 cm ispod povrsine vode svetlost se upije oko 50%, ili da dam primer u luksima:

0 cm 1937.00 Lx -----------------------------100%

-10 cm 968.50 Lx ----------------------------- 50%

-20 cm 484.25 Lx ----------------------------- 25 %

-30 cm 242.12 Lx ----------------------------- 12.5%

-40 cm 121.06 Lx ----------------------------- 6.3 %

-50 cm 60.50 Lx ------------------------------ 3.1 %

Ovaj primer sam uzeo iz jedne stare knjige ali je bas lepo pokazano koliki je stepen apsorpcije svetla u akvarijumskoj vodi. Ovo ne mora da bude precizan podatak jer akvarijumska voda nije nikada bezbojna.
Bas iz ovoga razloga postavljanje osvetljenja je vrlo vazno. Zato ako postavljamo sijalicu moramo voditi racuna i o reflektovanju te svetlosti odnosno postavljanja pravilnog reflektora u poklopcu. Svi dobro znamo kako izgledaju te povrsine koje reflektuju svetlost ali isto tako moramo znati kako treba da izgleda oblik tog poklopca koji reflektuje svetlost.
Da ne bih puno opisivao recima , najbolje je da prikazem slikom mnogo lakse je shvatiti i razumeti.

Sa leve strane pod a) je prikazan ne pravilno postavljen reflektor, a pod b) pravilno postavljen.
Druga slika predstavlja nesto sto je najidealnije a to su danasnji vec gotovi reflektori od poznatih proizvodjaca . Takav primer je Atman.

 

[jasenka]

Hmmm, sa reflektorima nisam nikada imala kontakta, jer uvijek koristim cijevi iliti neonke. To si lijepo objasnio kako takve lampe ne bi smjele biti jako udaljene od povrine jer voda nakon odredene dubine ubija jacinu i intenzitet. Samo, sada me zanima, vezano za morsku, poto znamo da mnogi organizmi trae jako osvijetljenje, i ako su takve jake lampe preblizu povrini, voda jednostavno zakuha (ako u stanu ne postoji klima, ili akvarij nema neko hladenje tipa chillera, ventilator...) Na nekim akvarijima s neta sam vidjela da se takva jake reflektorice postavljaju cak i do 50-ak cm udaljene zbog kolicine toplinske energije koju isputaju

 

[SandmanRI]

Jasenka, cini mi se da nisi razumjela pojam "reflektora". Reflektor je, kao to mu ime, kae, komad materijala obraden tako da ima moc refleksije, tj odbijanja svjetlosti. U akvaristici se najcece se radi o uglacanim metalnim ili metaliziranim povrinama, savijenim na taj nacin da se postigne maksimalno usmjerenje svjetla.
U svakodnevnom ivotu, npr., svaka neonka u nekom kucitu, objeena na plafon, ima nekakv reflektor koji usmjerava svjetlo prema dolje. Dio lustera su zapravo funkcionalno i reflektori (ovisno o dizajnu). Pa i depna svjetiljka ima reflektor - zato je svjetlost usmjerena u jednom smjeru. To to je pojam "reflektorska lampa" u svakodnevnom govoru postala "reflektor" slicna je stvar kao i sa rjeci "digitron" koja znaci "kalkulator", a zapravo je trino ime za tocno odredeni proizvod.

 

[chubby]

...to bi bilo jako dobro objasnjenje za pojam reflektora u akvaristici.
Ja bi jos samo dodao da neki prizvodjaci akvarija,u zadnje vrijeme, osim metalnih (ili metaliziranih materijala ) reflektora u tu svrhu koriste i bijele plasticne povrsine, za koje se otprije zna da imaju odredjeni postotak refleksije (mislim da je negdje deklarirano oko 20%).

 

[boban]

Znamo mi da nam je Jasenka "tehnicki jaka" i da ovakvo objasnjenje nije suvisno

Ovo sto je dao Fauna je primer za obicne neonske lampe i to sigurno ne vazi za jake lampe koje se koriste u morskoj akvaristici. Tu mislim na udaljenost od povrsine vode a ne na apsorpciju u vodi. To se jos vidi i po tablici gde su pokazane vrlo male vrednosti jacine svetla sto mi govori da je primer uzet za neki mali akvarijum.

Uloga te reflektne povrsine je dobro poznata i cilj je da se obezbedi sto vise svetla zivim bicima u akvarijumu.

Evo malo i filozofskog osvrta na sve to mada ovo bas i izlazi iz okvira postavljene teme. Nadam se da ovo nece zasmetati Fauni i da mi prebaci da mu miniram temu.

Smatra se da intezitet svetla od oko 1000 lumena je dovoljan za vecinu akvarijumskih stanovnika, ne za sve! ali ako moze i vise to je bolje. Da ne bi sada trazili koliko je to u relaciji sa gornjom tablicom da kazem da je 1 lux = 0.0292 lumena ili 1 lumen = 10.76 lux. Osvetljenje u prirodi iznad tropskog dela je 150000 lux ili oko 14000 lumen-a i vise. Ovo sam sve zaokruzio, nije bitno bas da je tacno.

Sada da bi dalje sve to nekako bilje razumeli moramo da se osvrnemo na jedan Newton-ov zakon fizike iz oblasti svetlosti a koji kaze da intenzitet svetlosti opada po kvadratu u odnosu na udaljenost. Sigurno se mnogi secaju ogleda iz fizike sa upaljenom svecom i papirom sa malom rupom na sredini. To bi bilo na primeru ovako:
Ako je na udaljenosti od jednog metra od izvora svetlosti intenzitet svetlosti jednako 1 onda na dva metra je 1/4 na tri metra 1/9 itd Ovde se jasno vidi da opada po kvadratnom zakonu. Tu je i kljuc toga i tako nesto je dato u gornjoj tablici.

Sada da vidimo kako bi mi odredili koje svetlo je dovoljno za nas akvarijum.
Prvo sta treba da uradimo je da izracunamo povrsinu naseg akvarijuma i da postavimo inicijalno onih 1000 lumena. Ako je nas akvarijum dimenzija 120 (duzina) x 50 (sirina) onda je povrsina od oko 0.48 m². Sada jos proracunamo koliko nam treba lumen-a za tu povrsinu a to je 480.
Sada treba da vidimo koje su to lampe sa kojima mi raspolazemo. Podaci o intenzitetu mogu da se nadju na lampama ili u katalozima proizvodjaca. Evo primer iz Philips-ovog kataloga. Lampa je prva na koju sam naleteo i tu moze da se vidi koliko je lumen-a:
http://www.lighting.philips.com/nam/product_database/fluor/displayfluor.php?id=145

Ovde treba da predvidimo jednu veliku cinjenicu a to je da uz izuzetno dobar reflektor ( eto zasto sam i poceo ovo da pisem) samo oko 50% deklarisane svetlosti ce da stigne do povrsine akvarijuma. Mozda vise ali je vrlo verovatno manje. To znaci da mi u startu treba da dupliramo osvetljenje samo radi toga. Ako idemo bez reflektora onda i vise od dupliranog.

Posto smo se opredelili za neke lampe onda predjemo na izracunavanje opadanja intenziteta svetlosti. Tu primenimo ono pravilo odozgo. I da ne zaboravim jos jednu vaznu stvar a to je da se svetlost reflektuje i od povrsine vode. Kao sto se vidi sve je protiv nas akvarista. Ima tu jos jedna velika sitnica a to je da je u vodi prisutno sve i svasta sto ce jos dodatno da zaustavlja svetlo.

Posto imamo lampe recimo iz primera sa linka od 5050 lumen-a nasa lampa ce na dnu akvarijuma od 50 cm imati oko 170 lumen-a. Posto je nama potrebno 480 lumen-a da bi zadovoljili nasu polaznu zelju od 1000 lumena po kvadratnom metru onda nam treba jos jedna takva lampa. I to nije sve jer tu je opet refleksija, apsorpcija svetla od necistoca, rasipanje u reflektoru itd a to znaci jos dve takve lampe sto bi rezultiralo cetiri lampe od 55 w. Malo sam zakomplikovao ali je to tako.
Ovo je primer za zahtevan akvarijum sa koralima a za neki slatkovodni to i nije bitno i sigurno da tih 1000 lumena nije potrebno.

Jos za kraj da dodam da nema neke formule pomocu koje ce to da se izracuna i da ako je potrebna tacan intenzitet svetlosti onda se on meri na licu mesta. Tu nesmemo da previdimo ni cinjenicu da je dno akvarijuma relativno blizu izvoru svetlosti pa distanca varira od dela do dela akvarijuma jer je sve ovo jasno definisano radijusom sto bi mi rekli krugom.

Eto, ja zakomplikovao pa kako mi bude

 

[Fauna]

Ma, iskomplikovao si Bobane da ne moze biti komplikovanije :lol:

Sve sto si rekao slaze se sa tablicom koju sam ja prikazao. Samo sto ti ovde pominjes i Lumen koji nije dat u tablici vec Lux.
Ova tablica gore prikazuje u procentima, koliko voda apsorbuje svetlosti koja je izrazena u njenoj jacini a ne kolicini. Zato je i data samo jacina svetlosti izrazena u Lux-ima a ne u kolicini svetlosti Lumenima. Mozda sam trebao da postavim orginalnu sliku iz knjige gde je prikazan akvarijum ali ne njegove dimenzije i prikazane vrednosti apsorpcije svetlosti.

I slazem se sa tobom da potrebna kolicina svetlosti za odredjenu povrsinu vode izracunava se onako kako si ti i rekao. Samo sto ja do toga jos nisam stigao da napisem nesto..Sorry , bio sam zaboravio na ovu temu. :wink:

Mislim da se razumemo ali dali nas neko drugi razume to ne znam. :?

 

[jasenka]

hmmm...
lampa je lampa i ako gori i ako se pali i gasi i ako koralji i ribe dobro ive i napreduju, ja sam sretna...
Hvala vam svima na objanjenju toga svega, opet mi je to sve jednako jasno kao i prije, ali ne zabrinjavam se puno, jer me to podrucje niti najmanje ne privlaci... znam promijeniti i kupiti novu lampu, a to mi je trenutno dovoljno!
Za mene reflektor lampe koje usmjeruju svoj mlaz svjetlosti u jednom pravcu (ne raspruje se toliko sa strane kao recimo to je stvar kod cijevi-ona u svakom smijeru odailje istu kolicinu svjetlosti i jednako svijetli sa svih strana, dok moja"reflektorica" ima jedan snop koji je u samom sreditu najjaci i to se dobro moe vidjeti i sa baterijom, jer kada je usmjeri na zid vidi se jako dobro krug osvjetljenja koji ona ostavlja, jer je i ona kao to si Sandman rekao reflektorica!
I isto znam da lampa cim je jaca, jaci je potroac energije i naravno ima jacu pretvorbu vika energije u toplinsku, a recimo da su akvarijske "reflektorice" lampe dosta jake i velike, pa s toga i jace zagrijavaju povrinu vode, a s time i cijeli akvarij!
Toliko znam i tako ja to svrstavam
1. arulje..ima ih nekoliko vrsta s nekoliko vrsta grla i one mogu biti i jesu "reflektorice" ako se stave u napravu koja im usmjeruje tok svjetlost
2. cijevi..isto ih ima nekoliko vrsta u vie oblika i dimenzija, neke su same, neke su tanke neke su deblje , a ima i onih po dvije ili vie njih zajedno...
...mogla bih jo poneto napisati, tipa kavih sve arulja ima, ali poto nisam tehnickim jezikom obdarena... nema smisla, jer kada citam ovo gore napisano kao da sluam dijete u osnovnjaku
Kao to kaem najbitnije mi je razumjeti ive organizme u akvariju, a tehnicka pitanja i tehnicki nazivi su za mene malo pansko selo koje mi je tako daleko i lijena sam uopce doci do tamo (ako mi radi neceg bude potrebno, O.K., nauciti cu, ali zasad...sve super funkcionira, i ako na lampama pie da su one 20000K, 10000K, 18000K ili marine glo, zadovoljna sam!

 

[Hong Kong]

Ventilatori

Evo da se ukljucim sa jednim savjetom za sve koje muci grijanje vode i lampe.

Svi imate sigurno kakav stari kompjuter i u ispravljackom djelu se nalazi veoma dobar i kvalitetan VENTILATOR na 12 V. POvezite ga jednostavno na manji transformator i postavite da puse po povrsini vode akvarija.
Smanjice vam temperaturu za par stupnjeva garantirano i jos ce voda malo da pravi valove. Dva ventilatora jedan pored drugog, mala potrosnja i veliki rezultat i sa povrsinom vode koja je uzburkana, malo ali dovoljno da gura prljavstinu prema sakupljacu (ceslju) ako ga imate.

POzdrav