Podlogea za akvarijum - osnova

[Fauna]

Podloga u akvarijumu je veoma znacajna. Akvarijumi bez podloge mogu da imaju opravdanja samo ako su u pitanju odgajivacnice ili akvaristicke radnje. Razlozi za to su, vrlo cesto uznemiravanje akvarijumskog prostora usled hvatanja riba sa mrezicom i kod odgajivackog akvarijuma, zbog lakseg odrzavanja higijene u akvarijumu usled velikog broja riba i raznovrsnog i obilnog hranjenja tih riba. Ne bih prosirivao temu oko ovih pitanja, vise bih se zadrzao oko akvarijuma sa podlogom.

Kod slatkovodnih akvarijuma kao podlogu najcesce koristimo obican sljunak ili pesak. Koliko je vazna takva podloga bilju,toliko je vazna za akvarijumske ribe i narocito za korisne bakterije koje su u podlozi.
Hteo bih da napomenem da ako koristimo sljunak, granulacija trebala bi da bude izmedju 2-4 mm a ako koristimo pesak, ne bi trebao da bude ispod 1.5 mm. Znaci da je sitniji pesak ne pozeljan u akvarijumu. Razlog je bas taj kao sto sam i rekao da korisne bakterije stvaraju svoje kolonije u podlozi.
Isto tako svetla podloga je ne pozeljna u akvarijumu. Razlog, sto se akvarijumske ribe na svetloj podlozi osecaju dosta ne sigurno i gube svoj sjaj i kolorit.

Sljunak ili pesak ne smeju imati ostre ivice, jer se ribe mogu povrediti od te ostre ivice. Svi dobro znamo da pojedine vrste akvarijumskih riba kao sto su koridorasi sve vreme provode na dnu akvarijuma rijuci podlogu u potrazi za ostacima hrane. Ako bi pesak ili sljunak imali ostre ivice, vrlo brzo bi ostali bez tako korisnih koridorasa.

Jos nesto vrlo vazno da napomenem. Zbog potrebnog odrzavanja hemizma vode, treba voditi racuna da izbegavamo krecnjacki sljunak ili pesak. Jer cemo u tom slucaju, znacajno poremetiti hemizam vode. Ukupna tvrdoca dH i pH vrednost ce se promeniti.
Krecnjacki sljunak ili pesak moze jos i da zamuti vodu. ( u vezi toga je bilo reci u temi "Akvarijumsko bilje i njihova uloga")

Pored akvarijumskih riba i korisnih bakterija, podloga je bitna i najvaznija za akvarijumsko bilje. Pored sljunka i peska za akvarijumsko bilje je veoma bitna i prehrana u podlozi. Jeste da bilje hranljive materije crpi celokupnom povrsinom, sto znaci najvise iz listova. Ali ne treba zaboraviti i koren biljke koji takodje uzima te hranljive materije. To najvise vazi za bilje koje ima veliko korenje u odnosu na ostali deo biljke.
Pozeljno je takvom bilju u podlogu postaviti prihrane u obliku treseta, ilovace ili vec gotovih prihrana poznatih svetskih proizvodjaca koji se bave proizvodnjom akvaristicke opreme ( Sera,Tetra,..)


Za sad toliko pa cemo nastaviti. Samo jos da prikazemo jedan od gotovih proizvoda za prihranu bilja koja se postavlja u podlogu.

 

[boban]

Dobro napisano

Ovde je interesantno u vezi boje podloge koja varira a mnogi koriste i vestacki obojenu podlogu. Zna se kakvi su prirodni uslovi. Svetlo dolazi odozgo, vidljivost po horizontali je ogranicena itd. Tu je sada i jedno veliko pitanje. Kako se ribe osecaju u akvarijumu gde svetlo dolazi sa svih strana, pre svega mislim na bocne strane akvarijuma. Pored toga ako je i podloga svetla i reflektuje svetlost da li dolazi do disorjentacije riba. Ocito ne dolazi jer se ribe snalaze i u takvim uslovima ali sigurno da se ribe ne osecaju najbolje. To moze da se vidi ako se ribe iz bazena premeste u akvarijum. Poznato je da neke ribe prate izvor svetla odnosno Sunca. Mladi Percula ce da pliva naglavacke ako se postavi izvor svetla sa strane akvarijuma. On to kasnije koriguje jer ukapira da je tu nesto naopako.
Gubljenje boje je u stvari prilagodjavanje na novonastalu sredinu. Riba pokusava da bude sto manje nametljiva odnosno neprimetna od strane potencijalnih predatora. U svetlom akvarijumu je i logicno da riba tezi da bude sto svetlija.

Kod uzimanja hranjivih materija biljka ide linijom manjeg otpora. Ako su hranjive materije u vodi ona ih apsorbuje listovima ali koren biljke je itekako vazan i on ne bi smeo da se zanemari. U velikom uzgoju biljaka, podloga je fakticki tecna dok je biljka van vode. Sve sto treba biljci ona dobija iz korena osim ugljendioksida. Da sada nesirimo na to jer se prica o podlozi.

Koriscenje ovih gotovih prihrana je svakako preporucljivo. To su proizvodi koji su napravljeni da se koriste u akvarijumu i oni nece da naruse sistem sto znaci da su nasi stanovnici bezbedni. Kod skupljanja neke druge neispitane podloge nikada se nezna sta ona sadrzi i rizik je uvek prisutan. Mozda je cena mala prepreka ali se isplati jer ne rizikujemo da sve ode do vraga. Jos jedna dobra stvar kod tih preparata je ta da je odnos potrebnih sastojaka tacno onako kao biljke zahtevaju.

Jos jedno pitanje kod podloge je i njena namena a to sve zavisi zasto je ona postavljena u akvarijumu. Ako je postavljena tek da sakrije stakleno dno akvarijuma onda ona i nema neki veliki znacaj osim estetskog a ako je postavljena da zaokruzuje eko sistem onda u svakom slucaju treba da je uradjena korektno.

 

[jasenka]

A da se i ja malo nadovežem! Moje osobno mišljenje je da što se tice umjetnog i koloristicnog, ukrasnog pijeska, granula, pikula i ostalih raznoraznih kerefeka koje ljudi stavjaju u akvarij (samo da njima akvarij bude lijepši i koloristicniji) su gluposti, i ne samo gluposti nego i maltretiranje ribica i ostalih stnovnika akvarija. Mislim da su ribe u takvim uslovima podložne stresu, te lakše oboljevaju od raznoraznih bolesti, te prestaju jesti i ugibaju. No, svatko radi po svome... U mojem slucaju, kod morskog je stvar takva da imam bijeli morski pijesak (nije pravi koraljni, ali takvog je ovdije i dosta teško nabaviti), ali je zato pravi Jadranski, s plaže koja ima bijeli pijesak, sitni sastavljen od minijaturnih školjkica. Koliko sam upoznata, koraljni pijesak je bijeli, tako da ovaj moj nije neka razlika, a koliko vidim po ribama i koraljima u akvariju, nema nikakvih znakova da im ne paše što nije origigi!
Da se vratimo na podlogu, ko podlogu u akvariju. Treba paziti da se stavi podloga koja ne povisuje tvrdocu, ako su na to ribice osjetljive. Svaka podloga (pijesak, šljunak, kamencici o ostalo), trebalo bi se testirati prije unosa u akvarij, te znati koje zahtijeve imaju ribice s obzirom na podlogu, pa takvu i nabaviti!

 

[Fauna]

Da, boja peska ili sljunka je jako bitna. Na zalost kod nas je to jos uvek zastupljeno i roditelji kada kupuju deci prvi pocetnicki akvarijum, obavezno kao podlogu kupuju obojeni pesak ili sljunak. Sa moje trgovacke tacke gledista ne smem da reagujem ali kao akvarista ne mogu da precutim, vec moram da pojasnim i upozorim na to da je prirodna boja peska ili sljunka najidealnija za akvarijumske ribe i da se u takvom ambijentu , one najbolje osecaju.
Ali na veliku zalost pored mojih saveta, veliki broj roditelja se odlucuje za obojeni sareni pesak. Tu se dalje ne ide, radis onako kako moras. Poznata trgovacka izreka " Musterija je uvek u pravu".

Znaci kao sto smo rekli svetla podloga ne prija slatkovodnim ribama, sto za morski ne znaci toliko. U morskom akvarijumu najcesce i najbolje je koristiti morski koralni pesak, koji je nesto svetliji. On ne predstavlja samo prirodno okruzenje kao kod slatkovodnih akvarijuma, vec deluje kao pH pufer. Ali o tome bolje da kaze nesto vise neko ko se bavi morskom akvaristikom.

Hteo bih da se vratim na prihranu bilja ili djubrivo. Rekli smo da mozemo i treset ubacivati u podlogu kao djubrivo. Mnogi tu grese koji se odluce na ovaj potez, pa ubacuju ne sterilisane tresete u podlogu, gde kasnije u vodi, sa temperaturom koja je idealna za razvoj mikroorganizama, dolazi do oboljevanja akvarijumskih riba pa cak i samog bilja. Ako vec zelimo da ubacimo treset u podlogu, moramo ga prethodno dobro sterilisati. To mozemo uraditi ako ga dobro prokuvamo. Nakon prokuvavanja, potrebno je dobro iscediti treset kroz neku gazu ili slican materijal. Kada ga cedimo vec tada ga oblikujemo i uzimamo onoliko koliko je potrebno za odredjena mesta u akvarijumu gde ce se saditi odredjeno bilje. Treset postavljamo na dno akvarijuma tj. direktno na staklo. Tad preko njega postavljamo ostale slojeve koje smo odredili,pesak ili sljunak.Ovo bi bila neka osnova kako sve to najprostije uraditi i postaviti.
Ako bi zeleli nesto slozenije u tom slucaju, najbolje bi bilo konsultovati se sa nekim iskusnijim ljudima koji se bave iskljucivo uzgajanjem akvarijumskog bilja. Evo ja cu dati jedan recept koji je malo slozeniji od uobicajenog postavljanja podloge.


- 20% zemlje ilovace
- 20% humusne zemlje
- 20% peska ( obican recni )
- 5% mrkog uglja
- 15% treseta ( sterilisan)
- 10% morskog peska


Ovo je jedan stari recept koji se u praksi pokazao odlican. Ali moramo se kao i kod recepata iz kuvara ,pridrzavati strogo propisanih mera u ovom slucaju dati su procenti pa je teze odrediti mere. ( nije lose podsetiti se malo matematike iz skole ) Vazno je da ne brkamo pojmove, pa recimo kada kazemo humusne zemlje, to ne znaci odes bilo gde i nakopas malo zemlje. Sveza zemlja iz baste, zemlja blizu nekih fabrika ili njiva , veoma je opasna jer moze da sadrzi u sebi neke otrovne materije kao sto su na primer razni pesticidi, herbicidi,... da sad ne nabrajam sta sve moze da se nadje u zemlji koja uzeta sa neke njive. Takva zemlja bi bila kao neka hemijsaka bomba za akvarijumski zivi svet.

Ipak ponavljam, za ovakav poduhvat najbolje je konsultovati se sa nekim vec iskusnijim ljudima a najbolje je postaviti vec gotovu prihranu za akvarijumsko bilje, kao sto sam vec naveo da postoji. SERA FLOREDEPOT je idealna jer u sebi sadrzi sve potrebne i pravilno dozirane materije za rast bilja.

 

[StarChaser]

PItanje shto se tiche SERA FLORADEPOTA, jer ga imam u podlozi, rasporedjenog tamo gde su mi biljke...E, sad...da li vremenom dolazi do isposhcavanja, to jest iscrpljivanja hranljivih materija iz Sera floradepota, i poshto verovatno dolazi do toga, zanima me koji je to vremenski period..okvirno?

 

[elim]

PItanje shto se tiche SERA FLORADEPOTA, jer ga imam u podlozi, rasporedjenog tamo gde su mi biljke...E, sad...da li vremenom dolazi do isposhcavanja, to jest iscrpljivanja hranljivih materija iz Sera floradepota, i poshto verovatno dolazi do toga, zanima me koji je to vremenski period..okvirno?

Da...traje par mjeseci, ne sjecam se točno koliko....ali to ti je apsolutno dovoljno da se bilje "ukopa"... nakon toga ga samo gnoji tableticama i tekučim gnojivom (za akva. bilje, naravno ) i nema beda!

 

[Frano_Zapresic]

- 20% zemlje ilovace
- 20% humusne zemlje
- 20% peska ( obican recni )
- 5% mrkog uglja
- 15% treseta ( sterilisan)
- 10% morskog peska

pa mene sad jako zanima kojim redom od dna prema vrhu...

ja sam zamislio ovako....ilovača....humus......treset.....pijesak......pa razne granulacije šodera..

i da nadopunim malo ovaj prekrasan text.....bilo bi poželjno da ilovača i humus oko sebe imaju preten od pijeska ili šodera jer ako su direktno na staku može doći do nepotrebnih i često loših reakcija kad dopre sunce ili neš slično na tank...npr dnevna svijetlost....

 

[Fauna]

Ovaj recept za podlogu podrazumeva hranljivu podlogu koja se postavlja na mestima gde ima bilja. Redosled tu ne vazi, vec sve treba dobro izmesati (sjediniti ) i postaviti na ta odredjena mesta . Zatim preko toga postavljamo podlogu koja ce biti preko cele povrsine dna, a to je stini sljunak ili krupniji pesak.
Ovaj recept najvise su koristili stari akvaristi jer je uzet iz jedne veoma stare knjige "Svet akvaristike" R.Jeric (1977). Imam jednog prijatelja koji je bas akvarista iz tog vremena i koji se pridrzava jos uvek nekih zastarelih metoda odrzavanja akvarijuma. Jedna od tih metoda je i postavljenje ovakve podloge , gde bi svaki "savremeni" akvarista mogao da pozavidi takvom akvarijumu. Biloska ravnoteza u tom akvarijumu je dovedena do perfekcije ,tako da on vrlo malo vremena izdvaja za odrzavanje tog akvarijuma . Sve se svodi na hranjenje ribe , dolivanje sveze vode i ciscenje filtera ali samo gornjih medija.

...bilo bi poželjno da ilovača i humus oko sebe imaju preten od pijeska ili šodera....

Naravno da svetlost ne dopire do tih slojeva jer se oni postavljaju samo na mestima gde ima bilja, u prednjem delu akvarijuma se ne postavlja ako tu nema bilja (u vecini slucajeva je tako,prednji plan bez bilja) Ako kojim slucajem zelimo u prednjem planu neko od patuljastog bilja , uradicemo bas tako kako si ti Frano opisao.