Akvaristi su cesto u dilemi kakvu podlogu staviti, a jos cesce ni nemaju mogucnost za dilemu, zbog naizgled slabog izbora.
Jedna od najcesce koriscenih podloga je kvarcna. Nju obicno i preporucuju zbog svoje inertnosti, a ima ih u svim granulacijama.
Recimo Malawi ciklidasi cesto koriste veoma sitnu kvarcnu podlogu podlogu, zbog efektnog izgleda i pored toga sto ta podloga mnogo tesko "proguta" recimo izmet i sto se lako "zapusava" praveci anaerobne agregate.
Posto slucajno kvarcni pesak koristim za potrebe svoje proizvodnje onda znam da se ovakav pesak moze nabaviti kako u sivoj tako i u zuckastoj boji. Koristim granulacije od 100-220 mikrometara, a fabrike imaju i one sa oznakama 500, 900... Prema papiru koji dobijem od dobavljaca vidim da je hem.sastav ~97% SiO2 ostalo su Fe2O3, CaO i nesto jos u tragovima.
Naravno u siroj upotrebi su i krupnije kvarcne podloge i ima ih u raznim granulacijama. Obicno granulaciju biramo prema izboru biljaka, posto neke kao recimo glossostigma, hemianthusi.... traze sitniju, dok je za neke druge sa jakim korenim sistemom pozeljna krupnija. S toga je tesko reci kakva bi idealna bila, recimo 2-4 bila bi prikladna za najveci broj biljnih vrsta, a valja voditi i racuna o tome da podloga moze biti vrlo dobar filter u akvariumu.
Po mom ukusu ove krupnije kvarcne podloge imaju manu estetske prirode, te ih zato ne koristim. Najveca nalazista kvarca u nasoj zemlji su Rgotina kod Zajecara, Chuchuge kod Valjeva, zatim u Kolubarskom okrugu... (to sto je meni poznato)
Opet po mom ukusu, nesto prihvatljivija je podloga koju dobijamo prosejavanjem - cesto u gradjevinarstvu koriscenog - peska/sljunka iz Velike Morave. Tu se mogu videti zrna razlicitog porekla i boja. Nisu tu neke boje "za vristanje", preovladjuje "sivi efekat". Cesto se u takvim podlogama mogu videti i zrna cije je poreklo neka razbijena staklena flasa, pa je zanimljivo kako recno korito oblikuje i zaobli takve komadice u nekom vremenski dugom procesu. Druga zanimljivost koju sam uocio u ovome su zrnca crne boje. Primetio sam njihova feromagnetna svojstva jednom prilikom kada sam magnetom cistio stakla, pa su se hvatala na magnet. Naravno u vodenoj sredini njihova realna tezina je manja nego na suvom, tako da se na suvom to i ne desava. Kasnije su mi padale ideje na pamet da nad nekom vecom kolicinom peska/sljunka zaronjenom u vodu jakim magnetima uradim magnetnu separaciju i tako izvucem istovrsnu crnu podlogu, kakvu akvaristi obicno zele da imaju.
U poslednje vreme sam primetio da je sve vise ljudi u Srbiji koji se bave mlevenjem raznog kamena. To vec dovodim u vezu sa nekim podlogama koje bih mnogo pre preporucio od gore opisanih. Tako se mogu nabaviti i podloge recimo tamno-crvene do bordo boje, opet prosejane onako kako mi to zelimo, koje sam i uspeo da nabavim za potrebe nekih akvarista. Jasno je odakle potice crvena boja kamena, mada naravno ne mogu imati podatak o komletnom hemijskom sastavu takve podloge, mogu samo na osnovu terena odakle je vadjen kamen da pretpostavljam. Oslanjajuci se na percepciju iz prakse, mogu da izadjem sa podatkom da nikakve posledice po zivi svet nisu zabelezene.
Dakle, kod izbora podloge, akcenat bi stavio na ovom pasusu, sto naravno zahteva i povecano angazovanje akvariste kod nabavke.
U prodavnicama se mogu naci i bojene podloge, kakve nikako ne preporucujem. Recimo, velike firme koje se bave masama za fasade imaju cesto i ovakve bojene materijale. Koliko znam kod nas se najcesce koristi mleveni mermer koji se farba najverovatnije s vodom nereagujucim (mozda akrilnim) premazima. Kad vec pominjem mleveni mermer, najcesce se melje onaj beli, mada ga ima i crnog i crvenog, pa je i to jedno od resenja za podlogu, ali recimo u biotopima koji podrazumevaju vece pH vrednosti i tvrdoce vode.
Ja koristim podloge koje sam sam napravio mlevenjem (u cekicaru) opekarskog skarta, prosejavanjem i ispiranjem. Dakle poreklo podloge - zemlja, pecena na visokim temperaturama (~1 000 C)
-----------------------------------------------------------------------
Trenutno nisam u posedu fotoaparata da sve ovo i slikam, a do tada se mozda setim da je jos nesto trebalo reci.
Naravno valja istaci i da se ovde uglavnom radi o podlogama koje predstavljaju onaj gornji sloj, u slucaju da se radi o viseslojnim.
Jedna od najcesce koriscenih podloga je kvarcna. Nju obicno i preporucuju zbog svoje inertnosti, a ima ih u svim granulacijama.
Recimo Malawi ciklidasi cesto koriste veoma sitnu kvarcnu podlogu podlogu, zbog efektnog izgleda i pored toga sto ta podloga mnogo tesko "proguta" recimo izmet i sto se lako "zapusava" praveci anaerobne agregate.
Posto slucajno kvarcni pesak koristim za potrebe svoje proizvodnje onda znam da se ovakav pesak moze nabaviti kako u sivoj tako i u zuckastoj boji. Koristim granulacije od 100-220 mikrometara, a fabrike imaju i one sa oznakama 500, 900... Prema papiru koji dobijem od dobavljaca vidim da je hem.sastav ~97% SiO2 ostalo su Fe2O3, CaO i nesto jos u tragovima.
Naravno u siroj upotrebi su i krupnije kvarcne podloge i ima ih u raznim granulacijama. Obicno granulaciju biramo prema izboru biljaka, posto neke kao recimo glossostigma, hemianthusi.... traze sitniju, dok je za neke druge sa jakim korenim sistemom pozeljna krupnija. S toga je tesko reci kakva bi idealna bila, recimo 2-4 bila bi prikladna za najveci broj biljnih vrsta, a valja voditi i racuna o tome da podloga moze biti vrlo dobar filter u akvariumu.
Po mom ukusu ove krupnije kvarcne podloge imaju manu estetske prirode, te ih zato ne koristim. Najveca nalazista kvarca u nasoj zemlji su Rgotina kod Zajecara, Chuchuge kod Valjeva, zatim u Kolubarskom okrugu... (to sto je meni poznato)
Opet po mom ukusu, nesto prihvatljivija je podloga koju dobijamo prosejavanjem - cesto u gradjevinarstvu koriscenog - peska/sljunka iz Velike Morave. Tu se mogu videti zrna razlicitog porekla i boja. Nisu tu neke boje "za vristanje", preovladjuje "sivi efekat". Cesto se u takvim podlogama mogu videti i zrna cije je poreklo neka razbijena staklena flasa, pa je zanimljivo kako recno korito oblikuje i zaobli takve komadice u nekom vremenski dugom procesu. Druga zanimljivost koju sam uocio u ovome su zrnca crne boje. Primetio sam njihova feromagnetna svojstva jednom prilikom kada sam magnetom cistio stakla, pa su se hvatala na magnet. Naravno u vodenoj sredini njihova realna tezina je manja nego na suvom, tako da se na suvom to i ne desava. Kasnije su mi padale ideje na pamet da nad nekom vecom kolicinom peska/sljunka zaronjenom u vodu jakim magnetima uradim magnetnu separaciju i tako izvucem istovrsnu crnu podlogu, kakvu akvaristi obicno zele da imaju.
U poslednje vreme sam primetio da je sve vise ljudi u Srbiji koji se bave mlevenjem raznog kamena. To vec dovodim u vezu sa nekim podlogama koje bih mnogo pre preporucio od gore opisanih. Tako se mogu nabaviti i podloge recimo tamno-crvene do bordo boje, opet prosejane onako kako mi to zelimo, koje sam i uspeo da nabavim za potrebe nekih akvarista. Jasno je odakle potice crvena boja kamena, mada naravno ne mogu imati podatak o komletnom hemijskom sastavu takve podloge, mogu samo na osnovu terena odakle je vadjen kamen da pretpostavljam. Oslanjajuci se na percepciju iz prakse, mogu da izadjem sa podatkom da nikakve posledice po zivi svet nisu zabelezene.
Dakle, kod izbora podloge, akcenat bi stavio na ovom pasusu, sto naravno zahteva i povecano angazovanje akvariste kod nabavke.
U prodavnicama se mogu naci i bojene podloge, kakve nikako ne preporucujem. Recimo, velike firme koje se bave masama za fasade imaju cesto i ovakve bojene materijale. Koliko znam kod nas se najcesce koristi mleveni mermer koji se farba najverovatnije s vodom nereagujucim (mozda akrilnim) premazima. Kad vec pominjem mleveni mermer, najcesce se melje onaj beli, mada ga ima i crnog i crvenog, pa je i to jedno od resenja za podlogu, ali recimo u biotopima koji podrazumevaju vece pH vrednosti i tvrdoce vode.
Ja koristim podloge koje sam sam napravio mlevenjem (u cekicaru) opekarskog skarta, prosejavanjem i ispiranjem. Dakle poreklo podloge - zemlja, pecena na visokim temperaturama (~1 000 C)
-----------------------------------------------------------------------
Trenutno nisam u posedu fotoaparata da sve ovo i slikam, a do tada se mozda setim da je jos nesto trebalo reci.
Naravno valja istaci i da se ovde uglavnom radi o podlogama koje predstavljaju onaj gornji sloj, u slucaju da se radi o viseslojnim.
