Jedna grupa patogenih protozoa koju mi nazivamo Bicari izazivaju mnoge nama poznate i nepoznate bolesti kod riba a sve zavisi od mesta delovanja koje generalno mozemo da podelimo na kozu, krvotok i unutrasnje organe. Ove zadnje dve grupe su predmet ovog pisanja i to je ujedno najveca nepoznanica u akvaristici.
Patogene protozoe su skoro uvek prisutne na ribama i sve se svodi na njihovu kolicinu koja se odredjuje brojnoscu u mikroskopskom polju. Tih podataka, ta brojnost se razlikuje od samog roda i vrste bicara i oni mogu da se nadju po raznim knjigama. Primera radi ako je broj Hexamita veci od 15 jedinki po polju onda riba treba da se leci. Sve to nama nije ni bitno jer je malo verovatno da mi to mozemo da odredimo.
Najpoznatiji patogeni bicari iz ove grupe su:
Krvni bicari - Cryptobia i Trypanosoma
Unutrsanji organi - Hexamita, Bodomonas, Spironucleus, Trichomonas i Cryptobia.
Ovde treba dodati da postoji i veliki broj neidentifikovanih bicara tako da ova lista nije bas tako malobrojna. Pored toga gore navedena imena su imena rodova a ne vrsta.
Mi akvaristi uglavnom primetimo bolest kada je ona u nekom poodmaklom periodu i tada je sve dosta otezano da se dovede na svoje mesto. To rezultira gubitkom riba jer one dodju u fazu kada im vise nista ne pomaze. Ponekada je i bolje odstraniti takve ribe nego rizikovati da se idruge unficiraju.
Simptomi bolesti krvnih parazita su dosta slicni i ovi paraziti uglavnom izazivaju takozvanu "Uspavane ribe" bolest jer mi obolele ribe mozemo uhvatiti rukom bez nekog problema. Skrge ribe gube svoju boju, ribe su uglavnom orjentisane glavom prema dnu i prilikom pokusaja plivanja one rotiraju oko svoje uzduzne ose. Naravno da simptomi mogu da budu razliciti kao i sama intenzivnost simptoma.
Simptomi bolesti unutrasnjih organa izazvanih ovim parazitima su uglavnom manje vise poznati akvaristima i to je pogotovo izrazeno kod Molly, Guppy itd. Akvaristi neretko opisuju stanje svojih riba gde spominju "paralizu" zadnjeg dela ribe, nepravilno i otezano plivanje ribe, uvicen stomak, sluzava masa izlazi iz analnog otvora koju riba vuce sa sobom i odbijanje ribe da uzima hranu. I ovde simptomi mogu da budu razliciti kao i skup razlicitih ili samo jedan pokazatelj. Sve ovo navedeno je opis poodmaklog stanja bolesti. Mozda najcesci primer je kada riba izgleda sasvim "normalno" a gubi u tezini.
Svi gore navedeni pokazatelji dosta lako mogu da nam sugerisu o cemu se radi ali to nikako nije dovoljno da bi mi znala kako da lecimo svoje ribe. Na zalost mi skoro da nemamo nikakve sanse da to ustanovimo. Pregledom unutrasnjih organa pod srednjim mikroskopskim povecanjem moze da se vidi prisustvo bicara. Oni se uglavnom munjevito krecu i transparentni su. Na zalost to znaci da riba vise nije u zivotu.
Problem u dijagnozi moze da bude i taj sto su pojedini pokazatelji istovetni i kada je upitanju neka druga bolest ali otom potom. To se nekako nadomesti iskustvom, praksom, srecom i naravno najpozeljnije odgovarajucom opremom.
Tretman koji pomaze ribama u borbi protiv ovih parazita je ono sto nas zanima. Postoje razni preparati i nama je na volju sta da koristimo. Tu je dimetridazole i metronidazole mozda i najpoznatiji od svih preparata i ja ih licno oba koristim pored kinin sulfata. Uz dodatak antibiotika mi imamo velike sanse da pomognemo nasim ribama.
U svemu ovome problem je taj sto mi nismo nacisto o cemu se radi pa tako mozemo i da promasimo cilj i da sve bude uzalud jer pojedini bicari zahtevaju i posebni tretman.
Sve ovo nam pokazuje da su patogeni bicari skoro uvek prisutni kod riba i samo je pitanje kada ce neki uslov biti ispunjen za njihovo nekontrolisano razmnozavanje. Taj uslov moze da bude losa ishrana, veliki broj riba u akvarijumu, prljava voda, stres. Sve u svemu klasika koju mi ponavljamo ko papagaji.
Eto to je onako ukratko i tu jos ima dosta toga sto je osnovno ili specificno za neki patogen ali to nam nije cilj.
Patogene protozoe su skoro uvek prisutne na ribama i sve se svodi na njihovu kolicinu koja se odredjuje brojnoscu u mikroskopskom polju. Tih podataka, ta brojnost se razlikuje od samog roda i vrste bicara i oni mogu da se nadju po raznim knjigama. Primera radi ako je broj Hexamita veci od 15 jedinki po polju onda riba treba da se leci. Sve to nama nije ni bitno jer je malo verovatno da mi to mozemo da odredimo.
Najpoznatiji patogeni bicari iz ove grupe su:
Krvni bicari - Cryptobia i Trypanosoma
Unutrsanji organi - Hexamita, Bodomonas, Spironucleus, Trichomonas i Cryptobia.
Ovde treba dodati da postoji i veliki broj neidentifikovanih bicara tako da ova lista nije bas tako malobrojna. Pored toga gore navedena imena su imena rodova a ne vrsta.
Mi akvaristi uglavnom primetimo bolest kada je ona u nekom poodmaklom periodu i tada je sve dosta otezano da se dovede na svoje mesto. To rezultira gubitkom riba jer one dodju u fazu kada im vise nista ne pomaze. Ponekada je i bolje odstraniti takve ribe nego rizikovati da se idruge unficiraju.
Simptomi bolesti krvnih parazita su dosta slicni i ovi paraziti uglavnom izazivaju takozvanu "Uspavane ribe" bolest jer mi obolele ribe mozemo uhvatiti rukom bez nekog problema. Skrge ribe gube svoju boju, ribe su uglavnom orjentisane glavom prema dnu i prilikom pokusaja plivanja one rotiraju oko svoje uzduzne ose. Naravno da simptomi mogu da budu razliciti kao i sama intenzivnost simptoma.
Simptomi bolesti unutrasnjih organa izazvanih ovim parazitima su uglavnom manje vise poznati akvaristima i to je pogotovo izrazeno kod Molly, Guppy itd. Akvaristi neretko opisuju stanje svojih riba gde spominju "paralizu" zadnjeg dela ribe, nepravilno i otezano plivanje ribe, uvicen stomak, sluzava masa izlazi iz analnog otvora koju riba vuce sa sobom i odbijanje ribe da uzima hranu. I ovde simptomi mogu da budu razliciti kao i skup razlicitih ili samo jedan pokazatelj. Sve ovo navedeno je opis poodmaklog stanja bolesti. Mozda najcesci primer je kada riba izgleda sasvim "normalno" a gubi u tezini.
Svi gore navedeni pokazatelji dosta lako mogu da nam sugerisu o cemu se radi ali to nikako nije dovoljno da bi mi znala kako da lecimo svoje ribe. Na zalost mi skoro da nemamo nikakve sanse da to ustanovimo. Pregledom unutrasnjih organa pod srednjim mikroskopskim povecanjem moze da se vidi prisustvo bicara. Oni se uglavnom munjevito krecu i transparentni su. Na zalost to znaci da riba vise nije u zivotu.
Problem u dijagnozi moze da bude i taj sto su pojedini pokazatelji istovetni i kada je upitanju neka druga bolest ali otom potom. To se nekako nadomesti iskustvom, praksom, srecom i naravno najpozeljnije odgovarajucom opremom.
Tretman koji pomaze ribama u borbi protiv ovih parazita je ono sto nas zanima. Postoje razni preparati i nama je na volju sta da koristimo. Tu je dimetridazole i metronidazole mozda i najpoznatiji od svih preparata i ja ih licno oba koristim pored kinin sulfata. Uz dodatak antibiotika mi imamo velike sanse da pomognemo nasim ribama.
U svemu ovome problem je taj sto mi nismo nacisto o cemu se radi pa tako mozemo i da promasimo cilj i da sve bude uzalud jer pojedini bicari zahtevaju i posebni tretman.
Sve ovo nam pokazuje da su patogeni bicari skoro uvek prisutni kod riba i samo je pitanje kada ce neki uslov biti ispunjen za njihovo nekontrolisano razmnozavanje. Taj uslov moze da bude losa ishrana, veliki broj riba u akvarijumu, prljava voda, stres. Sve u svemu klasika koju mi ponavljamo ko papagaji.
Eto to je onako ukratko i tu jos ima dosta toga sto je osnovno ili specificno za neki patogen ali to nam nije cilj.
