Metode filtriranja vode
Metoda filtriranja vode u akvaristici, godinama je bila na jednom nivou jer se akvaristika svodila na čuvanju riba i biljaka. Klasična metoda unutrašnjeg ili spoljnog mehanickog filtera ili filtera ispod podloge (undergravel), zadovoljavala je skromne potrebe za filtriranjem vode pogotovo ako akvarijum nije bio prenaseljen. Ni sama popularizacija morske akvaristike nije donela neke velike napretke u pogledu filtriranja vode. Postojeci sistemi filtriranja bili su laki za održavanje i što je najvažnije, uspešno su održavali potreban kvalitet vode.Kako su rasli apetiti uzgajivača morskih riba da u svoj akvarijum unesu i zive korale a ne samo ribe i skeleton korala, problem filtriranja se pokazao u punom sjaju i konačno je napravljen veliki korak unapred.
Dutch Stil Filtriranja
Jedan od pionira u tim istraživanjima, Georg Smith, prikazao je svoju ideju filtriranja vode koji je utabao stazu uvodjenja korala u akvarijume širom sveta. Filter je bio modifikovana wet/dry verzija filtera za filtriranje otpadnih voda. Ovakav filter je bio mnogo efikasniji od dotadašnjih koriščenih filtera i sastoji se u tome da se deo media drži iznad vode ali da uvek bude vlažan. Na tom mediji razvijaju se velike količine nitrifikacionih bakterija. Rotirajuči ili statičan sprej (trickling) iznad medija konstantno zaliva taj "dry" deo i tu dolazi do oksidacije i izmene gasova.
Ovakav filter se u osnovi zasniva na istom biološkom principu kao i do tada koriščeni filteri. Eliminisan je problem amonijuma i nitrita ali se javio broblem nagomilavanja nitrata i hidroksilnih jonova koji se znatno remetili pH vode.
U takvom okruženju, samo neke otporne ribe su mogle da ostanu u akvarijumu duže vreme. Ipak, napredak je napravljen što se moglo videti razvojem zivog kamenja i makro algi u akvarijumu.
Berlin Stil Filtriranje
Negde sedamdesetih godina sada već prošlog veka, Peter Wilkens, postavio je novi sisten koji se razlikovao od dotadašnjih. Njegov sistem se zasnivao na na živom kamenju kao biološkom filteru i procesu denitrifikacije. U toj metodi nije koriščen filter ispod podloge niti wet/dry sistem. Organske materije su uklanjane aktivnim ugljem i protein skimmer-om. Tvorac ovog filtera je ujedno sugerisao da se upotrebljava limewater (kalkwasser) ili nasim jezikom rečeno, krečna voda, kao dodatak za održavanje pH i koncentracije kalcijuma kao osnovu za uspešno držanje takozvanih stony korala.
Kao i u prvom slučaju tako i ovde, originalna ideja upotrebe živog kamenja je došla s druge strane, od jednog indonežanskog akvariste koji je držao svoje korale i živo kamenje ali je ostavio malo tragova o tome i jednostavno nije pokupio slavu.
Danas, berlin sistem sa svim svojim varijantama je jedan najzastupljeniji sistem u savremenoj morskoj akvaristici.
Smithsonian Stil Filtriranja
U daljim ispitivanjima i traženjem rešenja za novim metodama filtriranja, Dr Walter Adey je pretstavio novu metodu koja se zasniva na kultivisanju "turf-a" ("turf" - kratka trava i neposredna podloga ispod nje) od različitih algi koje koriste nitrate za razvoj svoje biomase. Taj sistem je poznat pod nazivom Algae Scrubber.
Ovaj sistem isto koristi živo kamenje kao i prirodnu morsku vodu i planktone. Radi svoje specifičnosti koja se sastoji u upotrebi posebno dizajnirane pumpe za vodu, ovaj sistem je vrlo retko zastupljen u akvaristici. Naime, obična centrifugalna pumpa koju koriste skoro svi akvaristi, narušava ovaj sistem i iz tog razloga ovakvi sistemi se koriste više u institucionalnim akvarijumima. Danas na tržištu postoji ponude za ovaj sistem koji je dostupan i hobi akvaristima.
Nedostatak ovog nacina filtriranja je prisustvo velikog broja algi u vodi, loše se odražava na stony korale, zahtev za prirodnom vodom i planktonima a i specificnost opreme, konkretno pumpe za vodu. Ovi nedostaci se više odnose na hobi akvariste.
Monaco Sistem Filtriranja
Kako se akvaristika sve više širila, tako su i problemi sve više dolazili do izražaja. Jedan od bitnih problema je i nagomilavanje nitrata. Na taj zahtev je odgovorila tehnologija ponudivši filtere za skidanje nitrata. Ti filteri nisu jednostavni za održavanje a i cena im je velika.
Dr Jean Juabert postavio je metodu filtriranja koja u potpunosti uradi sve sto urade i ovo filteri a uz to je i besplatna. Ova metoda je poznata pod nazivom Live Sand. Zasniva se na postavljanju posebne podloge od aragonita velicine od 1 do 3 mm, jedne forme kalcijum karbonata, na posebno dizajniranu plastičnu mrežu na dnu akvarijuma koja je izdignuta sa dna, u debelom sloju. Na taj sloj se dodaje još jedan sloj koralnog peska ili drugog materijala pogodnog za akvarijumsko dno. U slobodnom delu na samo dnu akvarijuma se stvara zona sa niskom koncentracijom kiseonika.
Ova metoda ne zahteva protein skimmer i čestu izmenu vode a koncentracija kalcijuma u vodi se održava zahvaljujuči podlozi. Ovaj sistem se, u suštini, zasniva na istom principu kao i sistem sa živim kamenjem da se proces nitrifikacije odvija u zoni siromasnoj kiseonikom. Kretanje vode po akvarijumu se postiže strujanjem vazduha.
Evropski, Američki, ...,i ko za koje još Filtriranje
S obzirom da svi ovi sistemi filtriranja imaju svoje mane i vrline, u praksi, akvaristi su pokupili najbolje osobine od svakog ovog sistema i napravili jedan potpuno novi. Taj sistem je različit za svaki akvarijum ponaosob. U osnovi se sastoji od živog kamenja, podloge od živog peska, upotrebe protein skimmera, upotreba jakog osvetljenja, velikog kretanja vode,...
Rezultati dobijeni ovom metodom su fascinantni što se dokazuje izgledom samih korala kao i rastom u akvarijumu. U današnje vreme skoro da nema akvarijuma koji je striktno usmeren na jednu metodu filtriranja vode po striktnim pravilima metode.
Ako želite da se oprobate u morskoj akvaristici, ova metoda je pravi izbor.