Želja svakog akvariste je da ima zdravi akvarijum u kojem će da uživa u svom slobodnom vremenu. Sa redovnim i pravilnim održavanjem akvarijuma to i nije teško postiči i akvarijum može da bude stabilan u dugom vremenskom periodu. Ipak, svaki akvarista vremenom poželi da doda nešto novo u svoj akvarijum a dodavanje novog stanovnika u akvarijum može da dovede do neželjenih a ponekada i do pogubnih posledica po akvarijum.
Ipak nije sve tako crno i uz malo pažnje i truda mi možemo bezbedno da unesemo nove stanovnike u naš postoječi akvarijum. Ključ je u karantinu i njega treba da koristimo kada je god potrebno.

Karantin nije ništa drugo nego jedna izolovana celina koja se drži pod kontrolom. Ta izolovanost se obezbedjuje na razne nečine u zavisnosti od vrste i namene karantina i u hobi akvaristici je to izuzetno lako uraditi dok u pravim karantinima vladaju druga pravila i procedure a sve zavisi o kojoj je zemlji reč i kakvi su njeni zakoni. Ipak, svi karantini imaju jednu zajedničku osobinu a to je izolovanost.

U hobi akvaristici, karantinski akvarijum nije ništa drugo nego jedan mali akvarijum sa grejačem, filterom za vodu i kompresorom za vazduh. Osvetljenje može da se postavi ali i nemora i sve zavisi od želje vlasnika karantina. Dobro osvetljenje može da bude od koristi jer lako možemo da uočimo svaku promenu ili nastanak neke bolesti. Sve ostalo je nepotrebno dodavati i može samo da nam otežava rad i efikasnu kontrolu.

Voda u karantinskom akvarijumu treba da bude istog kvaliteta kao i voda u glavnom sistemu. Na taj način, buduči stanovnici našeg akvarijuma će ujedno i da se navikavaju na novi režim kvaliteta vode dok se nalaze u karantinu. Ovo je izuzetno važno jer se na taj način izbegava dodatni šok nakon premeštanja riba u glavni akvarijumski sistem a samim tim smanjuje mogučnost nastanka novih neželjenih posledica stresa.

Ipak jedno od glavnih pitanja u vezi karantina je kako tretirati nove ribe u samom karantinu. Sigurno da ima različitih mišljenja u vezi toga i ja ovde iznosim moje mišljenje ili bolje reči stav po tom pitanju koji je baziran na dugogodišnjem radu sa karantinom.
Pre unosenja riba u karantin mi treba prvo da pripremimo karantin za upotrebu. Očistimo akvarijum i filter i vodu pripremimo da zadovolji naše zadate uslove. Kada smo to uradili, naš karantin je spreman za nove stanovnike. Nakon kupovine nove ribe mi je unosimo u karantin ali ne i vodu u kojoj je riba bila. Ribu pažljivo izvadimo sa malom mrežicom iz kese ili posude i premestimo u karantinski akvarijum a u zavisnosti od karantina, voda se hloriše ili samo prospe u kanalizaciju. Ovim postupkom je i zadovoljena prva faza karantinske procedure.

Jedno vrlo važno pitanje u vezi karantina je i vreme koje je potrebno da riba provede u karantinu. Ovde ima različitih mišljenja i sve zavisi od mnogih okolnosti. Pre svega, najstariji činioc je zakon i on zavisi od zakonodavstva svake zemlje. S obzirom da se ovde radi o hobi karantinu, vreme određuje svaki akvarista samostalno koristeči svoje iskustvo. Ja tu mogu samo da dam mali savet a on bi glasio da ako držite skuplje ribe u vašem akvarijumu onda slobodno produžite to vreme. Korist može da bude mnogo veča od gubitka. Ipak to vreme ne bi trebalo da je kraće od jedne nedelje. U svojoj praksi sam došao do podataka da baš u drugoj nedelji provedenoj u karantinu ribe najviše pokazuju posledice stresa izazvanog transportom. Ipak, kod večine akvarista taj transport riba je izuzetno kratak i uglavnom nema neke preterane reakcije. Koliko je to vreme ne definisano najbolje svedoči podatak da na Novom Zelandu slatkovodne ribe treba da provedu šest nedelja u karantinu dok u Australiji samo jednu nedelju. Dakle, koliko vremena ribe trebaju da su u karantinu? Procenite sami i radite po svojoj savesti.

Nakon unosa riba u karantin nama ostaje samo da pratimo razvoj događaja. Tu nastaju i ključno pitanje. Da li da se ribe preventivno tretiraju? Postavimo to pitanje drugačije. Da li vi pijete svakoga dana kojekakve lekove da ne bi oboleli od kojekakvih bolesti? Mislim da ne a i da povremeno uzmete nešto preventivno to vam ne garantuje da nećete oboleti od sasvim treče bolesti. Mislim da je po tom pitanju odgovor sasvim jasan. Nema preventivnog lečenja. Lekovi su pre svega vrlo otrovni a nestručno rukovanje njima dovodi do još večih pogubnih posledica.
Da ovo preventivno lečenje ne dovodimo u vezu sa vakcinama jer su relacije suprotne a ako ih neko i dovodi bolje je da se informise šta su vakcine i na kom principu rade.

Ipak u svemu tome postoji preventiva. Lično mislim da mnogi nemaju jasnu viziju šta taj pojam znači. Preventivne mere nisu preventivno ubacivanje lekova nego obezbeđivanje kvalitetnih uslova akvarijumskim ribama. Tu se još provlači nepoznavanje farmakopeje pa se i antiseptici svrstavaju u istu kategoriju lekova kao i antibiotici. Antiseptik je nesto sto se preporučuje u akvaristici i treba da ga koristimo povremeno. Setite se kada se povredite i odete kod lekara a on vam povređeno mesto dezinfikuje sa jodom ili sličnom mu preparatu. To je antiseptik i u akvaristici je izuzetno efikasan metilen plavo.
U sličaju da su naše ribe provele duže vreme u transportu mi, u svojstvu preventivne mere, možemo da dodamo u vodu neki preparat za obnavljanje i zaštitu sluzokože riba prateči uputstvo proizvođača proizvoda.

Posmatranje riba u karantinskom akvarijumu je važan zadatak. Ako primetimo bilo kakavu promenu ili evidentan nastanak neke bolesti mi treba da pristupimo lečenju riba u zavisnosti od vrste bolesti. Tu se i vidi prava suština karantina. Bolest ostaje izolovana a naše ribe u glavnom akvarijumu zaštičene i bezbedne. Ako i dođe do pogubnih posledica, gubici su minimalni i svode se na ribe samo u karantinskom akvarijumu.

Posle isteka zadatog vremena i kada smo sigurni da su ribe u karantinskom akvarijumu zdrave i prave, vreme je da ih premestimo u glavni akvarijum i da uživamo u druženju s njima a naš karantin lepo očistimo i pripremimo za novi zadatak. To može da bude dodatni prostor koji možemo da koristimo kada uređujemo naš glavni sistem ili ako nas iznenadi neki par riba i izmresti se. Ima puno mogučnosti i zato naš karantinski akvarijum uvek treba da je spreman za upotrebu sa maksimalnim kvalitetom vode.

Na slici: Inspektor MAF-a (Ministry of Agriculture & Forestry, New Zealand) u redovnoj kontroli karantina.