Akvaristi najcesce koriste razne kupovne testove da bi izmerili ukupnu i karbonatnu tvrdocu vode. Ako se ima mnogo akvarijuma, a potrebno je (ili je to zelja samog akvariste) cesto proveravati ove vrednosti, valja razmisljati i o trajnijem resenju, koje ce se posle nekog vremena isplatiti.
Tu mislim na neku osnovnu aparaturu i pripremljene (ili standardizovane) hemikalije, koji kasnije mogu posluziti i za druge eksperimente. Vecini akvarista nije od posebne vaznosti da pravi svoju mini laboratoriju, no nikad se ne zna kada te ovaj hobi "povuce", a po prirodi stvari to se cesto i desava.
Cisto podsecanja radi, najkraci moguci uvod, za one koji se prvi put srecu sa ovim pojmovima.
Razlikuju se karbonatna (KT) i nekarbonatna tvrdoca vode (NKT).
KT je uslovljena prisustvom hidrogenkarbonatnih soli u vodi. Zagrevanjem vode na temperaturi kljucanja hidrogenkarbonati se razlazu, iz vode oslobadja CO2 i izdvaja talog, sastavljen od karbonata kalcijuma i magnezijuma.
To znaci da kuvanjem mozemo smanjiti karbonatnu tvrdocu:
(na temperaturi kljucanja vode) Ca++ + HCO3- ->CaCO3 (talog) +CO2 +H2O
(inace ovo je i reakcija koja objasnjava pojavu kamenca recimo u bojleru, ves masini, iako se ne radi o temperaturi od 100 C)
Zato karbonatnu tvrdocu zovemo i prolaznom, a mozemo reci i da odgovara koncentraciji hidrogenkarbonatnih soli koje se uklanjaju kuvanjem u roku od jednog sata.
Tvrdocu obicno izrazavamo u nemackim stepenima, mada treba istaci da je ovakvo predstavljanje van zvanicne upotrebe.
--------------------------------------------------------------------------
Za eksperimentalni deo od aparature potrebno je:
erlenmajer, bireta, pipeta.
Od hemijskih supstanci:
standardizovani rastvori: HCl (0,1 mol/dm^3) i komleksonIII(EDTA, H4Y, 0,01 mol/dm^3)
amonijacni pufer, NH3+NH4Cl, ph=10
indikatori: eriohromcrno-T i metiloranz
Ispitivanje i ukupne i karbonatne tvrdoce vrsi se titracijom. To u praksi znaci da u erlenmajer sipamo tacno odredjenu kolicinu ispitivane supstance, u nasem slucaju akvarijumske vode. Za to odredjivanje potrebna nam je pipeta.
Iznad erlenmajera postavlja se stativ sa biretom, na kojoj su obelezene neke vrednosti/podeoci, na osnovu kojih merimo utrosak standardizovanih rastvora.
Pufer (potreban kod ukupne tvrdoce) i indikatore tacno odredjene zapremine ili mase sipamo u erlenmajer zajedno sa ispitivanom vodom. Iz birete putem slavine ispustamo rastvor u erlenmajer, ciji sadrzaj neprestano mesamo. Kada se dogodi promena boje indikatora, ogled se zavrsava, a poslednja kap iz birete se uzima kao visak. Onda je potrebno preko podeoka birete ocitati utrosak standardizovanog rastvora i kasnije taj podatak uneti u jednacinu za izracunavanje tvrdoce.
Sve ovo se na prvi pogled obicnom citaocu cini dosta komlikovano, medjutim daleko od toga da je tako u praksi. Sve ovo se vrlo brzo izvodi, visoka tacnost dobijenih rezultata se podrazumeva. Vazno je i istaci da bi neko izvodio ovaj ogled i nisu mu potrebana neka predznanja niti razumevanje hemijskih jednacina, koje bas zbog toga nisam ni zeleo da ispisujem.
Nisam navodio tacne kolicine supstanci, koje su potrebne za ovakav ogled, nisam ni objasnjavao neke pojmove, kao sto nisam ni naveo jednacinu u koju treba uneti sve vrednosti polaznih supstanci i onih koje smo ocitali na kraju ogleda. Ako nekad neko bude zeleo da ima svoju mini laboratoriju ili je vec u posedu neke opreme, lako ce biti dopuniti i deo koji sam ovoga puta izostavio.
Oko standardizovanih rastvora ne treba previse misliti, jer su to najobicniji rastvori koje vam moze napraviti bilo koja laboratorija, kao i pomenute indikatore.
Da ne mislim da je ovo vredno razmisljanja na duzi vremenski period za onog ko smatra da mu je sve ovo potrebno, ne bih se ni odlucio za pokretanje ove teme.
Tu mislim na neku osnovnu aparaturu i pripremljene (ili standardizovane) hemikalije, koji kasnije mogu posluziti i za druge eksperimente. Vecini akvarista nije od posebne vaznosti da pravi svoju mini laboratoriju, no nikad se ne zna kada te ovaj hobi "povuce", a po prirodi stvari to se cesto i desava.
Cisto podsecanja radi, najkraci moguci uvod, za one koji se prvi put srecu sa ovim pojmovima.
Razlikuju se karbonatna (KT) i nekarbonatna tvrdoca vode (NKT).
KT je uslovljena prisustvom hidrogenkarbonatnih soli u vodi. Zagrevanjem vode na temperaturi kljucanja hidrogenkarbonati se razlazu, iz vode oslobadja CO2 i izdvaja talog, sastavljen od karbonata kalcijuma i magnezijuma.
To znaci da kuvanjem mozemo smanjiti karbonatnu tvrdocu:
(na temperaturi kljucanja vode) Ca++ + HCO3- ->CaCO3 (talog) +CO2 +H2O
(inace ovo je i reakcija koja objasnjava pojavu kamenca recimo u bojleru, ves masini, iako se ne radi o temperaturi od 100 C)
Zato karbonatnu tvrdocu zovemo i prolaznom, a mozemo reci i da odgovara koncentraciji hidrogenkarbonatnih soli koje se uklanjaju kuvanjem u roku od jednog sata.
Tvrdocu obicno izrazavamo u nemackim stepenima, mada treba istaci da je ovakvo predstavljanje van zvanicne upotrebe.
--------------------------------------------------------------------------
Za eksperimentalni deo od aparature potrebno je:
erlenmajer, bireta, pipeta.
Od hemijskih supstanci:
standardizovani rastvori: HCl (0,1 mol/dm^3) i komleksonIII(EDTA, H4Y, 0,01 mol/dm^3)
amonijacni pufer, NH3+NH4Cl, ph=10
indikatori: eriohromcrno-T i metiloranz
Ispitivanje i ukupne i karbonatne tvrdoce vrsi se titracijom. To u praksi znaci da u erlenmajer sipamo tacno odredjenu kolicinu ispitivane supstance, u nasem slucaju akvarijumske vode. Za to odredjivanje potrebna nam je pipeta.
Iznad erlenmajera postavlja se stativ sa biretom, na kojoj su obelezene neke vrednosti/podeoci, na osnovu kojih merimo utrosak standardizovanih rastvora.
Pufer (potreban kod ukupne tvrdoce) i indikatore tacno odredjene zapremine ili mase sipamo u erlenmajer zajedno sa ispitivanom vodom. Iz birete putem slavine ispustamo rastvor u erlenmajer, ciji sadrzaj neprestano mesamo. Kada se dogodi promena boje indikatora, ogled se zavrsava, a poslednja kap iz birete se uzima kao visak. Onda je potrebno preko podeoka birete ocitati utrosak standardizovanog rastvora i kasnije taj podatak uneti u jednacinu za izracunavanje tvrdoce.
Sve ovo se na prvi pogled obicnom citaocu cini dosta komlikovano, medjutim daleko od toga da je tako u praksi. Sve ovo se vrlo brzo izvodi, visoka tacnost dobijenih rezultata se podrazumeva. Vazno je i istaci da bi neko izvodio ovaj ogled i nisu mu potrebana neka predznanja niti razumevanje hemijskih jednacina, koje bas zbog toga nisam ni zeleo da ispisujem.
Nisam navodio tacne kolicine supstanci, koje su potrebne za ovakav ogled, nisam ni objasnjavao neke pojmove, kao sto nisam ni naveo jednacinu u koju treba uneti sve vrednosti polaznih supstanci i onih koje smo ocitali na kraju ogleda. Ako nekad neko bude zeleo da ima svoju mini laboratoriju ili je vec u posedu neke opreme, lako ce biti dopuniti i deo koji sam ovoga puta izostavio.
Oko standardizovanih rastvora ne treba previse misliti, jer su to najobicniji rastvori koje vam moze napraviti bilo koja laboratorija, kao i pomenute indikatore.
Da ne mislim da je ovo vredno razmisljanja na duzi vremenski period za onog ko smatra da mu je sve ovo potrebno, ne bih se ni odlucio za pokretanje ove teme.