Mnogo toga je do sada rečeno u vezi osvetljenja akvarijuma sa koralima ali nije na odmet da se napiše još malo o tome sa nekim dodatnim detaljima koji nebi trebali da opterečuju ljubitelje akvaristike ali su korisni jer mogu da razreše razne nedoumice.

Već znamo da je energija svetla, odnosno samo deo određene talasne dužine, potrebno maloj algi (zooxanthellae) koja proizvodi energiju potrbnu za život korala. Ona konvertuje ugljendioksid u prosti ugljeni hidrat a mi taj proces nazivamo fotosinteza.


U prirodi je sve to regulisano i korali imaju dovoljno svetlosti od prirodnog izvora ili Sunca. Sunce zrači svetlost različite talasne dužine a za akvaristiku je bitan deo svetlosti iznad vidljive oblasti, vidljiva oblast i UV oblast. Važna je i crvena oblast gde se nalazi i infracrvena svetlost jer ona dovodi do direktnog zagrevanja vode.
Za korale je bitna svetlost koja je od približno 350 nm (nanometra) do oko 750 nm. Ispod 350 nm, tačnije od 315 pa do 380 nm je UV svetlo koje u osnovi deluje štetno na korale. U plitkim vodama mora, korali sadrže jedan fluoroscentni pigment koji ima zadatak da odbrani korale od tog UV zračenja. Tu treba dodati da UV zračenje ima malu prodornu moć i da veliki deo UV zračenja je absorbovan od strane vode odmah ispod same površine.
Sama alga u koralima ima sposobnost da se prilagodi promenama intenziteta i talasne dužine svetla ali samo u određenim granicama. Tako na primer, u plitkim vodama alga može da se adaptira i da apsorbuje svetlo plave oblasti koja je od 350 - 540 nm.

Sve ovo sposobnosti i potrebe korala dovode nas da postavimo pitanje šta je to što je potrebno našim koralima u akvarijumu i koje izvore svetlosti mi možemo da koristimo s obzirom na tako veliku ponudu koja je na tržištu.
Pre svega, lampe za morsku akvaristiku sa tako razvijene da je danas pomalo smešno govoriti koja je bolja ili lošija u određenoj klasi mada proizvočači to rade što je i razumljivo s aspekta komercijalnog tržišta. Svako želi zaradu.

Danas na tržištu postoje tri vrste lampi za morsku akvaristiku i to:
- Fluorescentne (mi ih zovemo neonska svetla)
- Živine lampe (poznate nam iz ulične rasvete)
- Halogene lampe

Ovde se postavlja pitanje koju vrstu lampe treba da odaberemo za naš akvarijum. Prvo, mi moramo da saznamo nešto više o samom koralu koga mi imamo u akvarijumu. U prirodi, korali se nalaze do dubine od oko 50 m što je granica dovoljnog osvetljenja za neke korale. Oni sa same površine vode, zahtevaju više. Mi netreba da idemo na maksimalnu moguču osvetljenost. Nesmemo da zaboravimo da u prirodi, vreme, ni u tropskoj zoni nije neprestalno sunčano sa kristalno čistim nebom. Tu je još činjenica da jačina sunčeve svetlosti se razlikuje tokom dana u zavisnosti koji je period dana. Merenja su pokazala da za vreme največe osvetljenosti, osvetljenost na dubini od oko 1 m je oko 45.000 lux-a. To bi bilo kao kada bi postavili 40 HO lampi da osvetljavaju jedan kvadratni metar povrsine vode, dubine 1 m. Ta osvetljenos rapidno pada u zavisnosti od dubine ali je i dalje dovoljno ostalo i za vrste koje žive na večoj dubini.
Ipak, ovo nam govori da mi mora da koristimo svetla koja su u oblasti plavog spektra i proizvođači se brinu o tome.
Iz ovoga se odmah vidi da ne postoji neko pravilo i da bi bilo najbolje da uzmemo instrument koji je predviđen za to i izmerimo jačinu svetlosti u našem akvarijumu.
Još nesmemo da zaboravimo da svetlo u našem akvarijumu je najjače ispod same lampe i rapidno opada, pogotovo u krajevima akvarijuma.

Standardna jedinica za boju (osvetljenje u akvaristici) je stepen K. To je iz razloga što je emisija svetlosti direktno zavisna od usijanja tela. Ako je temperatura niža, boja je crvena ili naranđasta a ako je visoka, svetlost se približava plavom ili ljubičastom spektru. Ustanovljeno je da temperatura od oko 6000 K proizvodi svetlost koja približna dnevnom osvetljenju i to je dovoljno za večinu korisnika. CRI ili Re-index je skala koja nam govori kako boja izgleda na toj svetlosti u poređenju sa sunčevom svetlošču. Taj indeks ne bi smeo da bude manji od 80 mada danas je uglavnom mnogo veči.

Fluoroscentne lampe su jedne od najčešće koriščene lampe u akvaristici. Povoljnost da ih koristimo je ta što su standardnih dimenzija usvojene u akvaristici. Estetski se lako uklapaju u svaki sistem i prostiru se celom dužinom akvarijuma što smanjuje stvaranje osenčenih mesta u akvarijumu. Što je još bitnije, napravljene su tako da ne proizvode deo plave svetlosti koja je bliska UV. Pošto mnogim koralima ipak treba plavo-ljubičasta svetlost, razvijena je actinic neonska plava lampa ,TL 03 koja nema zračenjem od 390 do 490 nm i TL 05 sa zračenjem od 300 do 500 nm.Ove lampe imaju visoku UV-A radijaciju i treba biti oprezan sa njima.
U praksi su ove lampe podeljene u tri grupe i to standardne, HO i VHO a razlika je u snazi ili koliko im je osvetljenje. Može da se nađu lampe do 9000 lumena.

Živine lampe ili poznate kao HQL je slična fluorescentnoj lampi samo što se kod živine lampe električno pražnjenje odvija između dve elektrode pod visokik pritiskom. Temperatura im se kreče od oko 3000 do 4100 K ali CRI indeks im je znatno manji. Mnogo su skuplje od fluorescentnih lampi, glomazne su, proizvode veliku toplotu i baš nemaju neku veliku prednost u odnosu na fluorescentne lampe. Jedina prednost im je što su sjajnije od fluorescentnih lampi.

Metal halogene lampe (HQI) je u stvari živina lampa kojoj je dodata neki halogeni elemenat i ove lampe proizvode svetlost najpribližniju pravoj dnevnoj svetlošču. Ove lampe mogu da se nađu i pod drugim nazivima, recimo HSI, HPI, MH itd. Sve su to mali trikovi proizvođača.
Ove lampe uglavnom proizvode svetlo u vidljivoj oblasti a neke proizvode visoku UV radijaciju u sva tri regiona i nikako nesme da se koriste bez UV filtera. Uglavnom su temperature oko 6000 K sa CRI oko 93 mada ih ima sa znatno višom temperaturom recimo od 20.000 K. Proizvode se i različite snage tako da ima i lampi od 3.5 KW.
Mogu biti i raznih oznaka kao HQI-TS/NDL koja ima visoki stepen UV radijacije i HQI-TS/D sa nižim stepenom radijacije.
Ove lampe, za sada, su najbolji izvor svetlosti za naš koralni akvarijum jer imaju najbolju jačinu, spektar i luminaciju svetlosti a izuzetno su dobre za korali iz plitkih sredina.

Kao što može da se zaključi iz svekga ovoga, nema idealnog osvetljenja za naš akvarijum. Najbolji rezultati se dobujaju kombinovanjem različitih lampi koje dopunjavaju jedna drugu. Ipak za jedan jednostavan akvarijum sa koralima koji nisu tako zahtevni u pogledu osvetljenja, normalna fluorescentna lampa će sasvim solidno da odradi svoj zadatak. Sve ostalo je u skladu sa našom finansiskom snagom i željama.