Ichthyosporidiose

[Fauna]

Ihtiosporidioza (kako se kod nas najcesce naziva ) je bolest gljivicnog karaktera koju izaziva Ichthyosporidium hoferi .
Ova bolest prvi put je opisao Hofer 1893. godine i pronadjena je kod pastrmke. 1905.godine Caullery i Mesrul ovu gljivicu nazivaju Ichthyosporidium gasterophilum , nakon toga Plhn i Mulsov 1911. godine menjaju naziv kao Ichtyophonus hoferi da bi na kraju ovaj parazit dobio konacni naziv Ichthyosporidium hoferi .

Pored toga sto se ova bolest javlja na otvorenim vodama ,ona je prisutna i u akvarijumima (slatkovodnim i morskim) i zbog toga je zelim ovde predstaviti.

Infekcija se javlja preoralno a prenosi se preko obolelih riba njihovim izmetom i sekreteom rana. Kada uzrocnik dospe u zeludac zdrave ribe ,tada se iz spora oslobadjaju plazmodije koje dalje prodiru u ostale organe (preko sluznice creva prodire u limfne i krvne sudove a zatim u jetru ,srce, bubrege, mozak, misice ...itd)
Kada dospe u unutrasnje organe tada se stvaraju ciste (oko 150 mikrometra) gde zavisno od temperature vode nastavlja se dalji ciklus razvoja parazita , odnosno razmnozavanje putem hifa na cistama . Ovde treba napomenuti da osciliranjem temperature ciklus se usporava ,odnosno smanjennjem temperatutre proces razvoja parazita prestaje, dok povecanjem temperature se nastavlja.

Zbog ovakvog nacina razvoja parazita prvi klinicki znaci mogu da se pojave tek nakon mesec i vise dana (u akvarijumskoim uslovima je to znatno brze) Obolelu ribu mozemo prepoznati po karakteristicnim cvoricima na kozi koji su velicine oko 1 mm i tamne su boje. Inace ti cvorici se javljaju i u unutrasnjim organima a to mozemo videti ako uradimo patoanatomski pregled uginule ili zive ribe,odnosno obdukciju ribe. Pored ovih promena na spoljnim i unutrasnjim organima ,promene se javljaju i kod ponasanja ribe . Kao sto smo vec rekli da parazit napada i mozak ribe ,osteceni nervi sistem utice i na kretanje ribe tako sto riba nekontrolisano pliva bez sposobnosti da odrzava ravnotezu (karakteristicna vrtoglavost po kojoj je Hofer i dao prvobitni naziv).

Potpunu i tacnu dijagnozu mozemo odrediti na osnovu ovih vidljivih patoanatomskih promena i mikroskopskim nalazom uzrocnika.

Na veliku zalost ovu bolest je tesko izleciti i zbog toga se preporucuje unistenje ribe i potpuna dezinfekcija akvarijuma.

 

[boban]

Ovo je ocito iz neke starije knjige pa su podaci dosta diskutabilni. Tu ima manje a i vise bitnih razlika koje mogu da nas odvedu na pogresan put.

Jedan naizgled manje bitan podatak je da se Ichthyosporidium hoferi sada zove ichthyophonus hoferi. Kazem "naizgled" jer nam ta promena govori de se neko pozabavio tim stvarima i proucio sve to.

Da sada ne duzim puno, ova bolest nema spoljnih vidljivih pokazatelja kako si naveo. Jedan pokazatelj je taj sto obolela riba moze da pliva u krug kao da je "pijana" i da nekontrolisano izlece ka povrsini vode kao raketa. Posto se verovalo da ta bolest nije zastupljena u tropskoj akvaristici, dok Dr. H. Herkner nije dokazao suprotno, niko nije ni obracao paznju na bolest u tropsim uslovima. Posle toga je ustanovljeno da moze da se jave neki spoljni pokazatelji kod nekih dvodihalica i da kod ciklida moze da se pojave "lazne rupe u glavi".

Bolest se prenosi tako sto druge ribe pojedu zarazenu ribu. Zdrave ribe su uglavnom otporne na ovu bolest i uglavnom stradaju one ribe kojima je zdravstveno stanje poremeceno.

Ova bolest se lako pomesa sa tuberkulozom a samo moze da se ustanovi pregledom unutrasnjih organa, bubrega, srca ili jetre uginule ili obolele ribe. Pod malim povecanjem moze da se lako uoci cista na tim organima koja moze da bude cak i oko 2 mm.

Nazalost, leka za sada nema.

Resenje u borbi protiv ove bolesti je cist akvarijum.

 

[Fauna]

Jeste ovo retka bolest u akvaristici i bas iz tog razloga sam hteo da je prikazem, jer o ovoj bolesti i drugim retkim bolestim ne mozemo da nadjemo vise podataka u akvaristickim knjigama ili da nadjemo na akvaristickim sajtovima.
Podatke koje sam koristio iz knjige nisu zastareli jer ovo je trenutno vazeca knjiga kod nas, koja se koristi na V godini Veterinarskog fakulteta. No, to sada nije bitno nego zelim da pojasnim nesto sto mozda nije dobro shvaceno.

Ova bolest najvise napada ribe u prirodnim uslovima i ribnjacima, dosta manje je zastupljena kod tropskih riba .Medjutim , dobro znamo da akvarijumske ribe nisu samo troposke ribe, vec i hladnovodne(trenutni trend kod nas je porast hladnovodnih akvarijuma) , pa sam iz tog razloga pomenuo ovu parazitsku bolest . Najvovija istrazivanja i zakljuci govore, da se ovaj parazit javlja skoro kod svih vrsta riba kako morskih tako i slatkovodnih.

Kao sto sam rekao prenosenje bolesti odvija se preoralno i nisam se puno zadrzavao oko toga kako se ona prenosi konkretno u prirodi. Mada je i to opsiano u knjizi.

....Infekcija i patogeneza.

U prirodnim uslovima bolest se siri preko obolelih riba i racica. U ribnjake se zaraza unosi morskom ribom koja sluzi za ishranu pastrmki, a dalje se infekcija siri sekretom iz rana i izmetom obolelih riba preko vode i dna. Kao prenosioci bolesti mogu biti i ptice grabljivice....

Spoljnih vidljivih pokazatelja ima i to bas onako kako sam i opisao.

...bolesne pastrmke su apaticne , kahekticne, tamnopigmentisane sa egzoftalmusom i povecanim abdomenom. Na kozi se vide mali cvorici (granulomi) velicine oko 1 mm, crnkaste boje koji samo prominiraju a mogu i da ulcerisu. U morskih riba ,narocito haringa ove promene dovode do izrazite rapavosti koze ( Sandpapier-Effect). Ako je napadnut centralni nervni sistem ,ribe gube sposobnost odrzavanja ravnoteze i normalnog plivanja i javlja se simptom vrtoglavosti....

Sto se tice slicnosti simptoma kod ove bolesti i tuberkuloze , to je tacno slicnost je velika . U knjizi se bas to i napominje.

... Diferencionalno-dijagnosticki treba iskljuciti tuberkulozu i bakterijski nefritis, sto se postize bojenjem razmaza cvorica po Ziehl-Neelsen i Gram-u...

 

[boban]

Ja mogu samo da ponovim da je to neka stara knjiga bez obzira sto se i dan danas uci iz nje. Ako nista drugo onda cinjenica da ovo ime koje sam naveo datira jos pre 25 godina odnosno od 1980.

I B, Hofer u opisu ove bolesti je naglasio da nema vidljivih pokazatelja bolesti osim tog nekontrolisanog plivanja. To se misli na zivu ribu a kod seciranja ribe se vide unutrasnje promene na jetri, srcu itd. Opet, Dr. Post je napisao da samo kod ekstremne infekcije moze da ima pokazatelja na kozi koji se naziva "sendpaper effect" ali je bas naglasio da je to samo ekstremno. U sustini kaze da nema vidljivih spoljnih promena.

Ima podataka na net-u ali ces nekako uvek da zavrsis sa uplatom od nekoliko dolara da dodjes do tih radova. Tako je to. Trazi radove autora Amlacher 1981, Reichenbach-Klinke 1968, 1980, Roberts 1985, Sindermann, 1961; Williams, 1963. Pored toga ima i gomila besplatnih radova o svemu tome. Pogledaj malo pa onda prokomentarisi da li ima tih rana itd. Da sada ne trazim po netu ali sam siguran da ima izuzetno dobrih radova o tome a neke sam procitao.

Uz sve to jos povezi i Aphanomyces, isto tako gljivicne bolesti od kojih neke imaju pokazatelje kako si naveo.

Sad si me naterao da povadim knjige o tome i lepo provedem subotnje vece


Kad vec spominjes trend hladnovodnih riba ajde kazi mi ko to kod nas drzi hladnovodne ribe i odakle im one? Ili mozda mislin na nesto drug a ne na hladnovodne.

 

[Fauna]

...Kad vec spominjes trend hladnovodnih riba ajde kazi mi ko to kod nas drzi hladnovodne ribe i odakle im one? Ili mozda mislin na nesto drug a ne na hladnovodne.

Ovo pitanje ne razumem :? Mozda nisam bio precizan kada sam rekao da je trenutni trend hladnovodnih akvarijuma, jer sam podrazumevao slatkovodne vrste iz nasih krajeva odnosno nasih reka i jezera...Mislim da je svima jasno o kakvim se tu akvarijumima radi... A takvih akvarijuma je sve vise u zadnje vreme, pa cak i mene jako zanima i najverovatnije cu oformiti jedan takav... Klen ,skobalj, crvenperka , krkusa ,pes ...i jos mnogo drugih vrsta , sve su to hladnovodne vrste riba. :wink:

 

[boban]

Da ne skrecemo sa teme o bolestima napisao sam o tome ovde:

http://www.beke.co.nz/threads/hladno-umereno-vruce.766/