Ho?u i ja biljni akvarijum
I ja sam kao i mnogi na po?etku bavljenja akvaristikom videvi lepo uredjen akvarijum poeleo da imam isti takav ili bar sli?an. Tada sam razmiljao kako je to lako, kupi travu , posadi i to je to. Medjutim nije sve tako lako.
Kao i bavljenjem hortikulturom, lepo sredjen biljni akvarijum zahteva pre svega planiranje, pripremu, sredjivanje i na kraju stalno odravanje, da bi to sve ostalo onako kako smo i zamislili. Put do takvog akvarijuma nije ni brz, ni lak, ali krajnji ishod uloenih para, truda i vremena daje vlasniku jedno veliko uivanje. Nije mi namera da nekoga obeshrabrim, ve? upozorim na ono to ga ?eka kod formiranja takvog akvarijuma, jer napola obavljen posao done?e vam vie glavobolje nego uitaka.
Ako ste i vi ipak odlu?ili za jedan takav akvarijum, evo nekih saveta:
Sama priprema po?inje pre samog formiranja akvarijuma, kada treba napraviti dobar plan u glavi kako bi sve to izgledalo. U taj va plan treba uzeti slede?e stvari u obzir:
Vrsta riba koju drite ili koju bi ste drali u akvarijumu, je jedna od prvih stvari na koju treba obratiti panju u pripremi . Neke vrste riba i biljke jednostavno ne idu zajedno kao na primer neke vrste ciklida,barbusa, japanke... Te vrste riba ?e ili stalno ?upati bijke iz podloge ili ?e ih jednostavno pojesti. Moram da se ogradim i da priznam i da ima slu?ajeva gde su one zajedno (mada su to retki slu?ajevi), ali i da potvrdim onu tezu da je svaki akvarijum pri?a za sebe. Pojedine vrste riba jedu samo odredjene biljke, dok druge ostavljaju nedirnute. Pravilnom ishranom riba (tj. unoenjem dovoljne koli?ine biljnih proiteina u ishrani) moemo zatititi nae biljke od nih. Od vrste riba i njihovih zahteva za hemizam vode, zavisi i koje ?emo biljke odabrati. I biljke kao i ribe, imaju svoje zahteve i uslove da ne bi propadale.
Podloga je veoma bitna za dobar i uspean rast biljaka, tako da ve? prilikom formiranja akvarijuma treba nju srediti. Postavljanjem dobre podloge ima?ete bolje rezultate u gajenju i razmoavanju vaeg bilja. Saveta za dobru podlogu ima dosta, a ja bi naveo jedno moje vidjenje:
-Na samom dnu staviti pomean treset, sitniji pesak i mrvljene gline u visini bar 1 cm. Ovakav sloj je hranjiva podloga koja zbog primesa ima i odredjenu kompaktnost.
-Preko toga staviti tanji sloj ljunka sitnije granulacije (1-2 mm), da deli?i treseta ne isplivavaju na povrinu. Ne stavljati pesak najsitnije granulacije jer u tom slu?aju koren biljaka tee dolazi do hranjivog sloja.
-Na samom kraju postaviti deblji sloj ljunka granulacije od 2-6 mm. Ovakav sloj dozvoljava lake ukorenjavanje biljaka, kao i provetravanje i propadanje ostataka hrane i izmeta riba, do korena biljaka i dodatno ih hranio.
Ukupna debljina podloge ne bi trebala da bude tanja od 5 cm. Napominjem da je ovakvo vidjenje podloge, moje li?no vidjenje idealne podloge, vodjeno iz nekog mog iskustva. Iskustava ima mnogo i neko ?e izneti svoje vidjenje podloge.
Izbor biljaka u dosta zavisi i od ponude u radnjama. Medjutim ?ak i u slabijoj ponudi treba voditi ra?una koje ?emo biljke saditi u naem akvarijumu. Neke od biljaka rastu dosta bre od drugih i brzo ?e prekriti spororastu?e i smanjiti im mogu?nost za njihovo napredovanje. Treba imati u vidu da neke vrste biljaka imaju i dosta razvijeniji korenov sistem i samim tim gui?e druge biljke ispod povrine, a nas dovoditi u zabunu jer biljka ne napreduje bez nekih vidljivih bolesti ili razloga.
Raspored biljaka je takodje veoma bitan, jer svaka biljka ima svoje zahteve, svoje maksimume u veli?ini i brzinu rasta. Treba voditi ra?una da biljke koje rastu vie sadimo u zadnjem delu akvarijuma, biljke srednjeg rasta u srednjem delu i prizemne biljke u prednjem delu akvarijuma. Ovakav raspored biljaka da?e vaem akvarijumu ose?aj dubine. Biljke treba i grupisati po vrstama i to ?e dati neki poseban sklad i lepotu.
Sadjenje je jedan od lakih poslova na kraju. Samo i tu treba voditi ra?una o na?inu na koji se sadi. Najbolji na?in je da se koren biljke skrati nekim otrim predmetom (makazama, skalperom, iletom), nikako ne kidati jer stiskanjem korena mi ga gnje?imo i to moe dovesti do truljenja samog korena biljke, usled ?ega ?e ona uvenuti. Tako pripremljenu biljku posadimo malo dublje u podlogu i laganim povla?enjem izla?imo do dela gde se koren nazire. Ovo se radi da bi koren biljke bio usmeren ka dole i da bi bre stigao do hranjivog dela podloge. U slu?aju da koren ostane savijen na stranu, treba mu vie vremena da se ispavi i krene ka hranjivim sastojcima, a sama biljka iznad povrine podloge sporije napreduje. Neke biljke se ne sade, nego jednostavno ih opteretimo ne?im ili veemo koncem za kamen ili panj, a neke od biljka su takozvane plutaju?e i njih ne treba ni saditi, ni vezivati, ve? jednostavno pustiti da plutaju po povrini.
Svetlo ima dosta udela u samom razvoju i brzini rasta biljaka. Treba voditi ra?una i o potrebama biljki o koli?ini svetlosti koja im je potrebna za pravilan rast. Neke biljke imaju ve?e potrebe za svetlom, dok za razliku od njih druge ?e nas obradovati svojim izgledom tek kad ih premestimo u osen?en deo akarijuma. Najbolje rezultate u napredku biljka sam dobio kombinacijom nekoliko vrsta lampi. U kombinaciji imam neonke: Philip day-light i Silvana gro-lux od po 30w i 2 halogene sijalice Philips Capsuleline pro od po 20w.
Kada ste sve uradili na valjan na?in, ostaje vam da se strpite jedno vreme, jer akvarijum vam ne?e odmah izgledati kao i oni sa slika po knjigama i na raznim sajtovima. Treba da prodje jedno izvesno vreme da se biljke prime na novu podlogu i da krenu sa svojim rastom. Na vama je da te biljke rasadjujete i popunjavate praznine koje su ostale u sadjenju. Biljke imaju i svoj zahtev za nekim hemijskim elementima u vodi, koje posle izvesnog vremena potroe i koje treba povremeno dodavati. Ti elementi su u dovoljnoj koli?ini zastupljeni u preparatima renomiranih firmi u vidu te?nosti, dobro za biljke koje se prehranjuju preko listova i u vidu tableta, dobro za biljke koje trae prehranu preko korena.
Vide?ete i sami da se isplati i truda i vremena kada uz hladno pivo sednete i uivate u rezultatima svoga rada.
I ja sam kao i mnogi na po?etku bavljenja akvaristikom videvi lepo uredjen akvarijum poeleo da imam isti takav ili bar sli?an. Tada sam razmiljao kako je to lako, kupi travu , posadi i to je to. Medjutim nije sve tako lako.
Kao i bavljenjem hortikulturom, lepo sredjen biljni akvarijum zahteva pre svega planiranje, pripremu, sredjivanje i na kraju stalno odravanje, da bi to sve ostalo onako kako smo i zamislili. Put do takvog akvarijuma nije ni brz, ni lak, ali krajnji ishod uloenih para, truda i vremena daje vlasniku jedno veliko uivanje. Nije mi namera da nekoga obeshrabrim, ve? upozorim na ono to ga ?eka kod formiranja takvog akvarijuma, jer napola obavljen posao done?e vam vie glavobolje nego uitaka.
Ako ste i vi ipak odlu?ili za jedan takav akvarijum, evo nekih saveta:
Sama priprema po?inje pre samog formiranja akvarijuma, kada treba napraviti dobar plan u glavi kako bi sve to izgledalo. U taj va plan treba uzeti slede?e stvari u obzir:
Vrsta riba koju drite ili koju bi ste drali u akvarijumu, je jedna od prvih stvari na koju treba obratiti panju u pripremi . Neke vrste riba i biljke jednostavno ne idu zajedno kao na primer neke vrste ciklida,barbusa, japanke... Te vrste riba ?e ili stalno ?upati bijke iz podloge ili ?e ih jednostavno pojesti. Moram da se ogradim i da priznam i da ima slu?ajeva gde su one zajedno (mada su to retki slu?ajevi), ali i da potvrdim onu tezu da je svaki akvarijum pri?a za sebe. Pojedine vrste riba jedu samo odredjene biljke, dok druge ostavljaju nedirnute. Pravilnom ishranom riba (tj. unoenjem dovoljne koli?ine biljnih proiteina u ishrani) moemo zatititi nae biljke od nih. Od vrste riba i njihovih zahteva za hemizam vode, zavisi i koje ?emo biljke odabrati. I biljke kao i ribe, imaju svoje zahteve i uslove da ne bi propadale.
Podloga je veoma bitna za dobar i uspean rast biljaka, tako da ve? prilikom formiranja akvarijuma treba nju srediti. Postavljanjem dobre podloge ima?ete bolje rezultate u gajenju i razmoavanju vaeg bilja. Saveta za dobru podlogu ima dosta, a ja bi naveo jedno moje vidjenje:
-Na samom dnu staviti pomean treset, sitniji pesak i mrvljene gline u visini bar 1 cm. Ovakav sloj je hranjiva podloga koja zbog primesa ima i odredjenu kompaktnost.
-Preko toga staviti tanji sloj ljunka sitnije granulacije (1-2 mm), da deli?i treseta ne isplivavaju na povrinu. Ne stavljati pesak najsitnije granulacije jer u tom slu?aju koren biljaka tee dolazi do hranjivog sloja.
-Na samom kraju postaviti deblji sloj ljunka granulacije od 2-6 mm. Ovakav sloj dozvoljava lake ukorenjavanje biljaka, kao i provetravanje i propadanje ostataka hrane i izmeta riba, do korena biljaka i dodatno ih hranio.
Ukupna debljina podloge ne bi trebala da bude tanja od 5 cm. Napominjem da je ovakvo vidjenje podloge, moje li?no vidjenje idealne podloge, vodjeno iz nekog mog iskustva. Iskustava ima mnogo i neko ?e izneti svoje vidjenje podloge.
Izbor biljaka u dosta zavisi i od ponude u radnjama. Medjutim ?ak i u slabijoj ponudi treba voditi ra?una koje ?emo biljke saditi u naem akvarijumu. Neke od biljaka rastu dosta bre od drugih i brzo ?e prekriti spororastu?e i smanjiti im mogu?nost za njihovo napredovanje. Treba imati u vidu da neke vrste biljaka imaju i dosta razvijeniji korenov sistem i samim tim gui?e druge biljke ispod povrine, a nas dovoditi u zabunu jer biljka ne napreduje bez nekih vidljivih bolesti ili razloga.
Raspored biljaka je takodje veoma bitan, jer svaka biljka ima svoje zahteve, svoje maksimume u veli?ini i brzinu rasta. Treba voditi ra?una da biljke koje rastu vie sadimo u zadnjem delu akvarijuma, biljke srednjeg rasta u srednjem delu i prizemne biljke u prednjem delu akvarijuma. Ovakav raspored biljaka da?e vaem akvarijumu ose?aj dubine. Biljke treba i grupisati po vrstama i to ?e dati neki poseban sklad i lepotu.
Sadjenje je jedan od lakih poslova na kraju. Samo i tu treba voditi ra?una o na?inu na koji se sadi. Najbolji na?in je da se koren biljke skrati nekim otrim predmetom (makazama, skalperom, iletom), nikako ne kidati jer stiskanjem korena mi ga gnje?imo i to moe dovesti do truljenja samog korena biljke, usled ?ega ?e ona uvenuti. Tako pripremljenu biljku posadimo malo dublje u podlogu i laganim povla?enjem izla?imo do dela gde se koren nazire. Ovo se radi da bi koren biljke bio usmeren ka dole i da bi bre stigao do hranjivog dela podloge. U slu?aju da koren ostane savijen na stranu, treba mu vie vremena da se ispavi i krene ka hranjivim sastojcima, a sama biljka iznad povrine podloge sporije napreduje. Neke biljke se ne sade, nego jednostavno ih opteretimo ne?im ili veemo koncem za kamen ili panj, a neke od biljka su takozvane plutaju?e i njih ne treba ni saditi, ni vezivati, ve? jednostavno pustiti da plutaju po povrini.
Svetlo ima dosta udela u samom razvoju i brzini rasta biljaka. Treba voditi ra?una i o potrebama biljki o koli?ini svetlosti koja im je potrebna za pravilan rast. Neke biljke imaju ve?e potrebe za svetlom, dok za razliku od njih druge ?e nas obradovati svojim izgledom tek kad ih premestimo u osen?en deo akarijuma. Najbolje rezultate u napredku biljka sam dobio kombinacijom nekoliko vrsta lampi. U kombinaciji imam neonke: Philip day-light i Silvana gro-lux od po 30w i 2 halogene sijalice Philips Capsuleline pro od po 20w.
Kada ste sve uradili na valjan na?in, ostaje vam da se strpite jedno vreme, jer akvarijum vam ne?e odmah izgledati kao i oni sa slika po knjigama i na raznim sajtovima. Treba da prodje jedno izvesno vreme da se biljke prime na novu podlogu i da krenu sa svojim rastom. Na vama je da te biljke rasadjujete i popunjavate praznine koje su ostale u sadjenju. Biljke imaju i svoj zahtev za nekim hemijskim elementima u vodi, koje posle izvesnog vremena potroe i koje treba povremeno dodavati. Ti elementi su u dovoljnoj koli?ini zastupljeni u preparatima renomiranih firmi u vidu te?nosti, dobro za biljke koje se prehranjuju preko listova i u vidu tableta, dobro za biljke koje trae prehranu preko korena.
Vide?ete i sami da se isplati i truda i vremena kada uz hladno pivo sednete i uivate u rezultatima svoga rada.
