Grupisanje riba

[boban]

Jedno najvece socijalno ponasanje riba je njeno grupisanje odnosno stvaranje jata. U ovom grupisanju koje je poznato pod nazivom shoaling i koje je zapazeno kod mnogih riba najfascinantnije je polarizovano, sinhronizovano grupisanje koje se naziva schooling. Ovo razdvajanje je potpuno neophodno jer je uvideno da je schooling samo jedan slucaj od celokupnog fenomena grupisanja riba i da ribe regularno menjaju svoje grupisanje iz jednog oblika u drugi. Jedno polarizovano jato moze da promeni svoj oblik u roku od jedne sekunde u neku neodredjenu grupu a sve zavisi od okolnosti odnosno da li su ribe bile u stanju odmaranje, ishrane, putovanja ili izbegavale napad predatora.
Izgled same grupe takodje je razlicit i on isto tako zavisi od okolnosti pa recimo grupa koja putuje obicno je klinastog izgleda dok grupa koja se hrani uglavnom je kruznog oblika.

Po pitanju zasto se ribe grupisu date je vise hipoteza i to da grupisanje povecava hidrodinamicki efekat, povecava mogucnost nalazenja hrane, povecava reproduktivnu mogucnost svake jedinke i smanjenje rizika od predatora. U zadnje vreme se sve vise govori da u stvari sve ove pogodnosti zajedno motivisu ribe da one formiraju jednu visoko kooperativnu grupu.

 

[boban]

Povecanje hidrodinamicke efikasnosti

Ideja da okupljanje riba povecava hidrodinamicku efikasnost moze da se primeni samo na polarizovano okupljanje gde je ovakav pristup pozitivan jer ribe zauzimaju odredjenu poziciju koja karakterizuje polarizovano okupljanje a pored toga ribe koje se okupljaju teze da su priblizno iste velicine.
Da bi ribe koristile povoljnost hidrodinamicke efikasnosti one moraju da zauzmu tacno odredjenu poziciju u skupu jer samo tako mogu da je koriste.
Ova hipoteza nije dokazana u nekim eksperimentalnim uslovima ali posmatranjem polarizovane grupe riba u prirodi dolazi se do zakljucka da ribe koje su polarizovanoj grupi imaju prednost hidrodibamickog efekta a zasigurno za ribe koje su iz drugih riba.

Zapazeno je i da se lider jedne takve grupe menja konstantno sto se dovodi u vezu da ribe naizmenicno koriste prednost hidrodibamickog efekta kao i neospornu prednost da ce prvi u grupi najverovatnije prvi da pronadje i hranu.

 

[boban]

Povecanje mogucnosti nalazenja hrane

Grupisanje riba nesporno povecava mogucnosti nalazenja hrane. Grupa predatora ce pre da uoci grupu potencijalnih zrtvi a isto to vazi i za ribe koje se hrane planktonima. Razlog tome je vrlo jednostavan a to je da vise ociju vise vide.
Ribe u grupi komuniciraju tako sto pomno posmatraju ponasanje riba oko sebe koje su u grupi. Ako neka riba iz grupe pronadje hranu i pokaze svoje karakteristicno ponasanje za ishranu to ce da podstakne druge ribe da krenu u zustru potragu za hranom. Ovaj fenomen komunikacije mi mozemo neretko da vidimo u nasem akvarijumu pogotovo ako imamo vise istih riba.
Kod riba koje se hrane planktonima polozaj u grupi moze i da ne donosi prednost grupisanja jer ribe koje su negde pri kraju obicno se susrecu sa manje hrane. Pored toga one jos mogu da budu izlozene i povecanju otpadnim materijama metabolizma riba koje su ispred njih. Mozda ovo zvuci pomalo cudno ali te grupe riba mogu da budu vrlo velike i jednom je zabelezena jedna lancana grupa riba koja je migrirala i koja je imala duzinu od 100 kilometara.

 

[boban]

Povecanje reproduktivnu mogucnost

Sve ribe koje se grupisu imaju vece sanse za uspesni mrest nego da su van grupe. Kada dodje vreme parenja onda ribe lakse mogu da nadju partnera za mrest nego kada bi zivele van grupe. Pored toga grupisanjem ribe mogu da usklade i svoj reproduktivni krug sto je vrlo vazno za ribe koje se mreste u velikoj grupi.
Grupisanje riba je i povoljnos za ribe koje migriraju da bi se izmrestile. Grupa ce lakse da se orjentise i da dodje na odrediste nego pojedinacna riba i sto je najvaznije one ce da stigne na odrediste zajedno sa drugim ribama spremnim za mrest.

 

[boban]

Smanjenje rizika od predatora

Sa stanovista zastite okupljanje riba ima izuzetno veliki efekat i ribe to postizu na dva nacina. Prvni nacin je vrlo prosti i on se zasniva na sigurnosti u odnosu na brojnost grupe. Sto je grupa veca svaka jedinka ima manje sanse da bude uhvacena od negog predatora. Potpuno suprotno manjoj grupi gde se ta sansa povecava srazmerno smanjenju velicine geupe. Ovaj efekat se naziva dilution effect.

Drugi nacin je zasnovan na zbunjivanju predatora i ovo se zasniva na cinjenici da predatori uglavnom napadaju jedinke koje su se odvojile od grupe. Ako se pogleda strategija napada predatora, ne samo kod riba, onda moze da se vidi da predatori ulazu najveci napor da razdvoje grupu i onda odaberu izdvojenu jedinku za svoj plen. Kada su ribe u grupi predatori imaju poteskoca da odaberu jedinku, pogotovo vizuelno bazirani predatori, jer su sve ribe u grupi slicne velicine, uglavnom slicne boje i lako nestanu iz vidokruga predatora u uzavreloj grupi riba. Cim se neka riba izdvoji iz grupe ona lako moze da bude uocena i napadnuta od predatora. Ovo ujedno i pojasnjava zasto bolesne, povredjene ili ribe napadnute parazitima prve stradaju od predatora.

Kada predator napadne jato riba one se brzo razidju u jednu talasastu masu koja jos vise zbunjuje predtaora pogotovo usled odsjaja svetla od krljusti riba. Ovo moze da objasni zasto predatori su mnogo uspesniji kada je smanjena vidljivost i kada je taj odsjaj znatno manji.

Ribe zbunjuju predatore i svojim manevarskim kretanjem. Tu je poznata takozvana "eksplozija" grupe gde se grupa razidje u svim pravcima i u kratkom roku ponovo formira. Na taj nacin ribe sprecavaju predatore da odaberu jedinku kao svoju zrtvu. Najcesce takvo manevarsko kretanje je cepanje grupe na dva dela a potom brzo spajanje iza predatora gde predator osrtaje u praznom prostoru okruzen svojim zrtvama. U takvom polozaju predator ima malo sanse za uspesan napad pogotovo sto je pracen od velikog broja potencijalnih zrtvi koje na vreme mogu da reaguju u slucaju novog napada.
U svemi ovome ipak je najveca prednost ta sto svaka jednika smanjuje mogucnost da bude odabrana od strane predatora na taj nacin sto ce da se krije u velikoj grupi.

Koliko god da ova odbrana riba izgleda dobra ili uspesna neosporno je da mnogi pelagic predatori najradije napadaju ovakve grupe riba i oni su isto tako razvili svoju strategiju da se suprotstave strategiji odbrane grupa riba. Jedna strategija je vec spomenuta a to je napad u uslovima smanjenje vidljivosti. Druga strategija koja je manje uspesna i zapazena je samo kod nekih riba je da predator neprestalno pliva za grupom i ceka da neka jedinka napravi pogresan potez ili jednostavno se izdvoji usled bolesti ili drugog razloga.

Najuspesnija strategija napada koji predatori imaju je bas u stvaranju sopstvene grupe. Tako jedna grupa predatora moze vrlo uspesno da usitni jednu vecu grupu riba a zatim da odabere jedinku za napad.

Kao sto moze da se vidi iz svega ovoga sve ove hipoteze izgledaju logicno za nas i do njih se doslo proucavanjem i posmatranjem riba kako u prirodi tako i u eksperimentalnim uslovima i vrlo verovatno da do grupisanja riba dolazi radi mnogih nama jos neznanih pogodnosti ukljucujuci i ove osnovne hipoteze.