Eto, koristim velika slova i pet upitnika u naslovu za nešto što me već drugo vreme zanima, jer imam nedoumice, i nadam se da će boban imati vremena da razreši očiglednu misteriju kada govorimo o upotrebi gline kao hranljivom (hranljivom?) dodatku u podlogu, za potrebe biljnih akvarijuma.
Može se videti po svim forumima da ljudi pitaju za efekat gline, a ono što je sigurno da je biljni akvaristi dosta koriste. Pitanje je da li je to opravdano i kolika je stvarni učinak gline?
Ono što je sigurno je da je 'glina' širok pojam i da postoje razne podele po nalazištu, hemijskom sastavu, vatrostalnosti sl.
Tako imamo primarna nalazišta (kaolini) i sekundarna.
Imamo keramičke i vatrostalne gline.
Udeo nekih jedinjenja u sastavu gline može prilično da varira.
Možemo reći da je zajedničko svim glinama to da u hemijski sastav najvećim delom ulaze oksidi aluminijuma i silicijuma, Al2O3 i SiO2 i gline obično sadrže u svom sastavu preko 90% ove okside. Ostalo su takođe oksidi: Fe2O3, te oksidi nekih alkalnih i zemnoalkalnih metala, K2O, Na2O, CaO, MgO... te oksid titana...
Nemam trenutno literaturu ispred sebe da dam hemijski sastav nekih tipova glinenih materijala po nalazištima u našoj zemlji, no to sada nije ni bitno za ovu temu.
Ilustracije radi ovo stoji na pakovanju jedne gline koja je u prodaji kod nas:
SiO2 ......68.05%
Al2O3.....25.15%
CaO........0.62%
Fe2O3.....1.7%
K2O........3.72%
MgO........0.68%
TiO2........1.09%.
Šta se dešava sa takvom glinom kada je stavimo u vodu/podlogu? Ona se, naravno govorimo o nepečenoj glini, raspada na fine frakcije. Da se glina ne bi raspadala onda to podrazumeva i visoke temperature, koje vezujemo za pojavu sinterovanja i to stapanje čestica može se dešavati u zavisnosti od vrste gline i na 800 kod ciglarskih pa do 1400 kod visoko vatrostalnih. To napominjem da se vidi šta za glinu znači pečenje, da ne bi neko došao u zabludu da može da ispeče glinu u rerni. Te temperature od ~200 C za glinu predstavljaju samo jedno jače sušenje i akvaristi to koriste da se glina ne bi odmah raspala, ako se naknadno ubacuje u podlogu. Naravno ona će se ubrzo raspasti na fine frakcije kao i da nije izlagana toj temperaturi.
Čitam često da akvaristi prave 'glinene kuglice'. što po meni nema nikakvu svrhu u smislu oblika i sl. kada se to ionako raspadne.
Elem, da se vratim na hemijski sastav i na okside koji ulaze u sastav glina i šta to može da znači za akvariste koji koriste glinu kao 'hranjivu' podlogu za bilje.
Pitanje je šta je od tih oksida rastvorno u vodi (ili bilo kog mogućeg konstituenta), što pomaže biljkama ????? (uzmimo da pH akvarijumske vode ne pada ispod ph=6)
I šta to god gline može da pomogne biljkama?
Akvaristi kažu ''glina je puna gvožđa''. Koliko neka glina ima gvožđa to možemo da vidimo po boji kada se ispeče, jer crvena boja koja se dobija vezana je za prisustvo Fe2O3. Ali kako biljke koriste tako vezano gvožđe u oksid?? Ili postoji prisutan oblik gvožđa odakle je to moguće?
Mnoga su pitanja... Ja sam obično kada sam se upuštao u takve teme minimalizovao uticaj gline, a sa druge strane sam nesiguran jer se glina masovno koristi, pa možda nisam u pravu, jer previđam neke stvari, pa ovde tražim i sva ta razjašnjenja.
Može se videti po svim forumima da ljudi pitaju za efekat gline, a ono što je sigurno da je biljni akvaristi dosta koriste. Pitanje je da li je to opravdano i kolika je stvarni učinak gline?
Ono što je sigurno je da je 'glina' širok pojam i da postoje razne podele po nalazištu, hemijskom sastavu, vatrostalnosti sl.
Tako imamo primarna nalazišta (kaolini) i sekundarna.
Imamo keramičke i vatrostalne gline.
Udeo nekih jedinjenja u sastavu gline može prilično da varira.
Možemo reći da je zajedničko svim glinama to da u hemijski sastav najvećim delom ulaze oksidi aluminijuma i silicijuma, Al2O3 i SiO2 i gline obično sadrže u svom sastavu preko 90% ove okside. Ostalo su takođe oksidi: Fe2O3, te oksidi nekih alkalnih i zemnoalkalnih metala, K2O, Na2O, CaO, MgO... te oksid titana...
Nemam trenutno literaturu ispred sebe da dam hemijski sastav nekih tipova glinenih materijala po nalazištima u našoj zemlji, no to sada nije ni bitno za ovu temu.
Ilustracije radi ovo stoji na pakovanju jedne gline koja je u prodaji kod nas:
SiO2 ......68.05%
Al2O3.....25.15%
CaO........0.62%
Fe2O3.....1.7%
K2O........3.72%
MgO........0.68%
TiO2........1.09%.
Šta se dešava sa takvom glinom kada je stavimo u vodu/podlogu? Ona se, naravno govorimo o nepečenoj glini, raspada na fine frakcije. Da se glina ne bi raspadala onda to podrazumeva i visoke temperature, koje vezujemo za pojavu sinterovanja i to stapanje čestica može se dešavati u zavisnosti od vrste gline i na 800 kod ciglarskih pa do 1400 kod visoko vatrostalnih. To napominjem da se vidi šta za glinu znači pečenje, da ne bi neko došao u zabludu da može da ispeče glinu u rerni. Te temperature od ~200 C za glinu predstavljaju samo jedno jače sušenje i akvaristi to koriste da se glina ne bi odmah raspala, ako se naknadno ubacuje u podlogu. Naravno ona će se ubrzo raspasti na fine frakcije kao i da nije izlagana toj temperaturi.
Čitam često da akvaristi prave 'glinene kuglice'. što po meni nema nikakvu svrhu u smislu oblika i sl. kada se to ionako raspadne.
Elem, da se vratim na hemijski sastav i na okside koji ulaze u sastav glina i šta to može da znači za akvariste koji koriste glinu kao 'hranjivu' podlogu za bilje.
Pitanje je šta je od tih oksida rastvorno u vodi (ili bilo kog mogućeg konstituenta), što pomaže biljkama ????? (uzmimo da pH akvarijumske vode ne pada ispod ph=6)
I šta to god gline može da pomogne biljkama?
Akvaristi kažu ''glina je puna gvožđa''. Koliko neka glina ima gvožđa to možemo da vidimo po boji kada se ispeče, jer crvena boja koja se dobija vezana je za prisustvo Fe2O3. Ali kako biljke koriste tako vezano gvožđe u oksid?? Ili postoji prisutan oblik gvožđa odakle je to moguće?
Mnoga su pitanja... Ja sam obično kada sam se upuštao u takve teme minimalizovao uticaj gline, a sa druge strane sam nesiguran jer se glina masovno koristi, pa možda nisam u pravu, jer previđam neke stvari, pa ovde tražim i sva ta razjašnjenja.