Mnogi vlasnici teraristickih zivotinja konkretno ljubitelji reptila , prilicno oskudno poznaju materiju bolesti i lecenje reptila. Stoga bih hteo nesto da kazem ali ne kao strucna osoba kod lecenja tih zivotinja (nisam veterinar, biolog ili hepertolog) vec kao hobista koji prati iskustva ostalih odgajivaca i pratim naucne i strucne savete ljudi koji se profesionalno bave tim poslom.
Naime , svako od nas kada se susretne sa problemom neke bolesti kod gustera ili zmije prvo sto uradi pokusa da pomogne svojoj bolesnoj zivotinji trazeci sto hitnija i najbolja resenja . E, sada neko napravi pravi potez pa se konsultuje sa sturcnom osobom, a neko uspaniceno trazi spas raspitujuci se kod svakog ko drzi ili uzgaja takve zivotinje sto moze biti velika greska. Ako je neko uzgajivac ili veliki ljubitelj reptila ,to ne znaci da ce nam dati pravi savet, on moze nezlonamreno da nam da bas pogresan savet . Ovo govorim jer sam se slusao i video dosta primera gde je zbog pogresnog savetovanja zivotinja uginula, a da se adekvatno lecila mogla je biti spasena.
Da bi smo izbegli ovakve primere ja cu navesti neke najosnovnije stavke koje moramo ispostovati.
Ako pored svega ovoga sto smo ispostovali dodjemo iz nepoznatih razloga do bolesti reptila, najvaznija stvar jeste pravilno postavljanje dijagonoze, a to moze biti veliki problem jer mi nismo strucni za to.(cast izuzetcima – dipl. veterinari i ostali strucni ljudi) U ovakvim slucajevima treba kontaktirati strucne ljude koji se bave profesionalno lecenjem zivotinja i sto preciznije preneti tim strucnim ljudima nasa zapazanja i hronoloske atipicne promene zivotinje i odneti zivotinju na pregled . Nikada ne treba samostalno uspostavljati dijagonozu ili sto je jos pogubnije, na osnovu nase dijagnoze samostalno primeniti terapiju.! To ni posto ne smemo raditi. Bez obzira koliko nam takve promene upucuju na neku poznatu i laksu bolest ,potrebno je konsultovati strucno lice jer mnogi grese kod doziranja leka koja u vecini slucajeva mora biti tabelarno odredjena, odnos telesne mase zivotinje i leka.
I na kraju bih jos samo tabelarno prikazao najcesca infektivna oboljenja kod gustera i zmija sa uzrocnicima i predlozenim lekovima za svakog uzrocnika posebno. Napominjem , da sa ovim tabelarnim prikazom ne zelim nikoga uputiti u pogresnom pravcu hocu reci, na samostalno dijagnosticiranje i lecenje, vec da bi imali cistiju sliku u glavi tih najcescih infektivnih obolenja.
PS. u izradi tabele korisceni radovi dr.V. Čupića, dr. D. Kataranovski, dr. N. Popovića i T. Palić
Naime , svako od nas kada se susretne sa problemom neke bolesti kod gustera ili zmije prvo sto uradi pokusa da pomogne svojoj bolesnoj zivotinji trazeci sto hitnija i najbolja resenja . E, sada neko napravi pravi potez pa se konsultuje sa sturcnom osobom, a neko uspaniceno trazi spas raspitujuci se kod svakog ko drzi ili uzgaja takve zivotinje sto moze biti velika greska. Ako je neko uzgajivac ili veliki ljubitelj reptila ,to ne znaci da ce nam dati pravi savet, on moze nezlonamreno da nam da bas pogresan savet . Ovo govorim jer sam se slusao i video dosta primera gde je zbog pogresnog savetovanja zivotinja uginula, a da se adekvatno lecila mogla je biti spasena.
Da bi smo izbegli ovakve primere ja cu navesti neke najosnovnije stavke koje moramo ispostovati.
1.Obavezno uspostavljanje najpribliznijih prirodnih uslova kod svakog reptila, bez ikakvg eksperimentisanja sa drugim uslovima kao na primer, adaptacija reptila na neke nase zamisljene uslove. Znaci ovde bi trebalo sto bolje ispostovati biotope za svaku vrstu posebno.
2.Ishrana mora biti takodje koliko-toliko prilagodjena kao sto je u prirodnom stanistu i sto raznovrsnija .Na zivu hranu mora se obratiti posebna paznja i sve sto dajemo od zive hrane svojim ljubimcima mora biti iz vlastitog uzgoja ,cisto i zdravo. Zivu hranu iz prirode treba izbegavati jer je zagadjenost i zatrovanost pesticidima nase okoline daleko veca u odnosu na stanista odakle poticu zivotinje.
3.Odrzavanje higijene u vestackim uslovima je veoma znacajan faktor za zdravlje reptila i oko toga takodje moramo obratiti posebnu paznju .Ovde se ne bih zadrzavao i puno pricao, svako od nas zna kako se odrzava higijena u vestackim uslovima.
Naravno, ovde nisam detaljno opisao stavke jer mi to nije cilj ,svako od nas ko se bavi drzanjem i uzgojem reptila zna kako sve to ispostovati , ali sam hteo reci koje su to preventivne mere kako bi izbegli zdravstvene probleme nasih zivotinja. Ako pored svega ovoga sto smo ispostovali dodjemo iz nepoznatih razloga do bolesti reptila, najvaznija stvar jeste pravilno postavljanje dijagonoze, a to moze biti veliki problem jer mi nismo strucni za to.(cast izuzetcima – dipl. veterinari i ostali strucni ljudi) U ovakvim slucajevima treba kontaktirati strucne ljude koji se bave profesionalno lecenjem zivotinja i sto preciznije preneti tim strucnim ljudima nasa zapazanja i hronoloske atipicne promene zivotinje i odneti zivotinju na pregled . Nikada ne treba samostalno uspostavljati dijagonozu ili sto je jos pogubnije, na osnovu nase dijagnoze samostalno primeniti terapiju.! To ni posto ne smemo raditi. Bez obzira koliko nam takve promene upucuju na neku poznatu i laksu bolest ,potrebno je konsultovati strucno lice jer mnogi grese kod doziranja leka koja u vecini slucajeva mora biti tabelarno odredjena, odnos telesne mase zivotinje i leka.
I na kraju bih jos samo tabelarno prikazao najcesca infektivna oboljenja kod gustera i zmija sa uzrocnicima i predlozenim lekovima za svakog uzrocnika posebno. Napominjem , da sa ovim tabelarnim prikazom ne zelim nikoga uputiti u pogresnom pravcu hocu reci, na samostalno dijagnosticiranje i lecenje, vec da bi imali cistiju sliku u glavi tih najcescih infektivnih obolenja.
PS. u izradi tabele korisceni radovi dr.V. Čupića, dr. D. Kataranovski, dr. N. Popovića i T. Palić
