Ova bolest nije tako cesta ali se povremeno javlja kod riba koje borave u vestackim uslovima kao sto su ribnjaci ,bazeni i akvarijumi. Karakteristicno za ovu bolest je nagomilavanje gasova u kozi , tkivu i u untrasnjim organima kod riba, a najcesci gas je azot i nesto redji ali za nas interesantan, kiseonik.
Mozda ce se neko zapitati pod kojim okolnostima dolazi do pojave ove bolesti usled nagomilavanja kiseonika kao gasa. Najcesci slucajevi takvog uzroka nastaju kod transporta riba i dodavanja kiseonika u transportnim kesama. Medjutim najcesci uzrok jeste velika koncentracija azota kao gasa. Na pojavu ove bolesti najosetljivija je mladj, koja vrlo brzo moze da ugine ako je koncentracija azota veca od 150%.
Prve simptome zpazamo jos kod ikre dok je u fazi inkubacije, gde se ti gasovi nakupljaju na ovojnici ikre . Nakon toga prezivela ikra i mladj koja propliva sa zumnacanom kesom, imace neparavilno i neobicno plivanje . Razlog je sto su sada ti gasovi bas u toj u zumancanoj kesi i vec tada imacemo visok procenat smrtnosti kod mladji. Ostatak mladji koji nastavi razvojni ciklus usled hlapljivog uzimanja hrane, nagutace se i tih gasova koji ce napraviti zapusenje u crevima i opet dovesti do uginuca mladji.
Sve ove probleme karakterise visok procenat gasova u akvarijumima , ribnjacima i bazenima , u otvorenim vodama takvog slucaja nema. Kod vecih riba uocljivost ove bolesti je razlicita. Zapravo, prvi simptomi se pojavljuju na kozi ali u zavisnosti od njene debljine, one ce biti vise ili manje primetne. Recimo, kod saranskih vrsta spoljasnje promene su teze ucoljive zbog deblje koze i masanog tkiva ispod nje, dok kod vrsta sa tanjom i manje masnom kozom to je vise primetno Najuocljive promene su na glavi ,ocnoj duplji ,skrgama ,perajima , unutrasnjim organima i u krvi. Obolele ribe su tamno pigmentisane , jako uznemirene i u vecini slucajeva su slepe.
Karakteristicno je i uginuce obolelih riba , sa otovorenim skrznim poklopcima i ustima . Ako bi hteli strucno da konstatujemo ovu bolest ,moraju se obaviti dodatne analize na sluznicama creva , skrga , epitela bubreznih tubula i promena na muslkulaturi jetre. Za nas akvariste ova histoloska metoda je nedostupna i nepotrebna.
Lek za ovu bolest ne postoji ali preventivne mere redukovanja tih gasova , imaju velikog uspeha.
Ako nekoga zanimaju detalji ove karateristicne bolesti ,potrazite tekstove autora : Gorham (1898) Marsch, Harvey i i Cooper.
:wink:
Mozda ce se neko zapitati pod kojim okolnostima dolazi do pojave ove bolesti usled nagomilavanja kiseonika kao gasa. Najcesci slucajevi takvog uzroka nastaju kod transporta riba i dodavanja kiseonika u transportnim kesama. Medjutim najcesci uzrok jeste velika koncentracija azota kao gasa. Na pojavu ove bolesti najosetljivija je mladj, koja vrlo brzo moze da ugine ako je koncentracija azota veca od 150%.
Prve simptome zpazamo jos kod ikre dok je u fazi inkubacije, gde se ti gasovi nakupljaju na ovojnici ikre . Nakon toga prezivela ikra i mladj koja propliva sa zumnacanom kesom, imace neparavilno i neobicno plivanje . Razlog je sto su sada ti gasovi bas u toj u zumancanoj kesi i vec tada imacemo visok procenat smrtnosti kod mladji. Ostatak mladji koji nastavi razvojni ciklus usled hlapljivog uzimanja hrane, nagutace se i tih gasova koji ce napraviti zapusenje u crevima i opet dovesti do uginuca mladji.
Sve ove probleme karakterise visok procenat gasova u akvarijumima , ribnjacima i bazenima , u otvorenim vodama takvog slucaja nema. Kod vecih riba uocljivost ove bolesti je razlicita. Zapravo, prvi simptomi se pojavljuju na kozi ali u zavisnosti od njene debljine, one ce biti vise ili manje primetne. Recimo, kod saranskih vrsta spoljasnje promene su teze ucoljive zbog deblje koze i masanog tkiva ispod nje, dok kod vrsta sa tanjom i manje masnom kozom to je vise primetno Najuocljive promene su na glavi ,ocnoj duplji ,skrgama ,perajima , unutrasnjim organima i u krvi. Obolele ribe su tamno pigmentisane , jako uznemirene i u vecini slucajeva su slepe.
Karakteristicno je i uginuce obolelih riba , sa otovorenim skrznim poklopcima i ustima . Ako bi hteli strucno da konstatujemo ovu bolest ,moraju se obaviti dodatne analize na sluznicama creva , skrga , epitela bubreznih tubula i promena na muslkulaturi jetre. Za nas akvariste ova histoloska metoda je nedostupna i nepotrebna.
Lek za ovu bolest ne postoji ali preventivne mere redukovanja tih gasova , imaju velikog uspeha.
Ako nekoga zanimaju detalji ove karateristicne bolesti ,potrazite tekstove autora : Gorham (1898) Marsch, Harvey i i Cooper.
:wink:
