Evo, vec par puta pokusavam da postavim neku svoju licnu prezentaciju u vezi akvaristike i stalno ostajem bez ideje kako to da uradim pa sam resio da to uradim spontano, onako kako mi reci naviru.
Jos u mladom uzrastu sam poceo da se zanimam za akvaristiku. Eh, to nije bio akvarijum vec bazen u mom dvoristu u kome sam drzao ribe koje sam upecao na lokalnoj bari. Taj mali bazen sam revnosno negovao ali je zima ucinila svoje i svi moji napori da prebrodim "ledeno doba" su ostali bez rezultata. Mom fijasku su podpomogle i patke koje su bile prisutne a posebno me iznenadila macka Rorika koja je vrlo vesto koristila pogodnosti plitkog bazena. Sva moja negodovanja da nam patke nisu potrebne ostala su bez razumevanja od strane mojih roditelja. Sada se vise i nesecam kako sam prekinuo sve to u vezi bazena ali to sada nije ni bitno a i Rorika je potrosila svoj deveti zivot.
I onda, iznenada, barem je meni tako izgledalo, dobio sam svoj prvi akvarijum zahvaljujuci mojoj starijoj sestri. Bilo je to davne 1971. godine i sve je to za mene bila nova avantura. Nikako nisam razumeo moje roditelje zasto su bili tuzni sto mi sestra ide za Kanadu cak naprotiv, za mene veselje, dobio sam akvarijum. Da neduzim oko toga, nema smisla. Mladost - ludost.
Uzivao sam hraneci moje ribice. Lovio sam im muve a one su ih jele do besvesti. Cak je i moj ljubimac, pauk krstas patio radi toga jer sam mu posvetio manje paznje. Taj akvarijum sam odrzavao duze vreme uz obilatu pomoc mojih roditelja jer je sve to ipak bilo daleko od mene. Da, decacko doba, druga interesovanja a i druge "ribice" su bile u pitanju. Eh taj zivot.
Svoj pravi akvarijumski procvat sam doziveo kada sam se zaposlio u akvaristickoj firmi ovde na Novom Zelandu. Dosao sam sa iskustvom jednog prosecnog hobi akvariste, mozda i ispod proseka i onda sam zakljucio da sam u stvari daleko od svega toga. Da, sve je bilo ispod proseka. Dodatno opterecenje je bilo i to da sam ubacen pravo u vatru. Hvala bogu, sve je to iza mene. Jos vise hvala strpljivom vlasniku koji je razumeo sve probleme sa kojima sam se ja susretao. Tropska akvaristika je bila manje vise laka ali morska akvaristika je bilo nesto sa cime se ja ranije nikada nisam susreo. Strpljivim ucenjem i sveobuhvatnoj pomoci vlasnika firme koji je ujedno i jedan od pionira morske akvaristike u svetu, stvari su se polako slagale i ja sam polako gradio svoj akvaristicki status. Danas, posle skoro devet godimna profesionalknog rada u akvaristici mogu da zakljucim da sam bio izuzetno naivan kada sam mislio da sam upucen u akvaristiku a bio bi jos naivniji kada bi rekao da sada znam akvaristiku. Ipak sada ima nekih rezultata tog minulog vremena. Moja sigurnost u akvaristiku je na dobrom nivou i vise nema teske ili jednostavne svari za drzanje. Sve je na nekom ujednacenom nivou. U svojoj praksi sam se susreo sa stvarima kaoje se smatraju izuzetno teskim za akvaristiku i u tom polju imam zavidnih rezultata. Sve to dolazi sa iskustvom.
Danas, nekoliko dana posle sesnaestog rodjendana moje voljene cerke Ive ( moj mali mis ), ja se i dalje bavim akvaristikom i svojim iskustvom pomazem mnogim hobi akvaristima ili se trudim da im pomognem. Ja se licno i dalje trudim da se usavrsavam i da upoznam stvari i probleme sa kojima se do sada nisam susreo.
I pored svega ovoga, moj izbor broj jedan, kada je posao u pitanju su, nikada prezaljeni, tehnicki gasovi.
Zivot pise romane a mi samo mozemo da ih citamo.
Jos u mladom uzrastu sam poceo da se zanimam za akvaristiku. Eh, to nije bio akvarijum vec bazen u mom dvoristu u kome sam drzao ribe koje sam upecao na lokalnoj bari. Taj mali bazen sam revnosno negovao ali je zima ucinila svoje i svi moji napori da prebrodim "ledeno doba" su ostali bez rezultata. Mom fijasku su podpomogle i patke koje su bile prisutne a posebno me iznenadila macka Rorika koja je vrlo vesto koristila pogodnosti plitkog bazena. Sva moja negodovanja da nam patke nisu potrebne ostala su bez razumevanja od strane mojih roditelja. Sada se vise i nesecam kako sam prekinuo sve to u vezi bazena ali to sada nije ni bitno a i Rorika je potrosila svoj deveti zivot.
I onda, iznenada, barem je meni tako izgledalo, dobio sam svoj prvi akvarijum zahvaljujuci mojoj starijoj sestri. Bilo je to davne 1971. godine i sve je to za mene bila nova avantura. Nikako nisam razumeo moje roditelje zasto su bili tuzni sto mi sestra ide za Kanadu cak naprotiv, za mene veselje, dobio sam akvarijum. Da neduzim oko toga, nema smisla. Mladost - ludost.
Uzivao sam hraneci moje ribice. Lovio sam im muve a one su ih jele do besvesti. Cak je i moj ljubimac, pauk krstas patio radi toga jer sam mu posvetio manje paznje. Taj akvarijum sam odrzavao duze vreme uz obilatu pomoc mojih roditelja jer je sve to ipak bilo daleko od mene. Da, decacko doba, druga interesovanja a i druge "ribice" su bile u pitanju. Eh taj zivot.
Svoj pravi akvarijumski procvat sam doziveo kada sam se zaposlio u akvaristickoj firmi ovde na Novom Zelandu. Dosao sam sa iskustvom jednog prosecnog hobi akvariste, mozda i ispod proseka i onda sam zakljucio da sam u stvari daleko od svega toga. Da, sve je bilo ispod proseka. Dodatno opterecenje je bilo i to da sam ubacen pravo u vatru. Hvala bogu, sve je to iza mene. Jos vise hvala strpljivom vlasniku koji je razumeo sve probleme sa kojima sam se ja susretao. Tropska akvaristika je bila manje vise laka ali morska akvaristika je bilo nesto sa cime se ja ranije nikada nisam susreo. Strpljivim ucenjem i sveobuhvatnoj pomoci vlasnika firme koji je ujedno i jedan od pionira morske akvaristike u svetu, stvari su se polako slagale i ja sam polako gradio svoj akvaristicki status. Danas, posle skoro devet godimna profesionalknog rada u akvaristici mogu da zakljucim da sam bio izuzetno naivan kada sam mislio da sam upucen u akvaristiku a bio bi jos naivniji kada bi rekao da sada znam akvaristiku. Ipak sada ima nekih rezultata tog minulog vremena. Moja sigurnost u akvaristiku je na dobrom nivou i vise nema teske ili jednostavne svari za drzanje. Sve je na nekom ujednacenom nivou. U svojoj praksi sam se susreo sa stvarima kaoje se smatraju izuzetno teskim za akvaristiku i u tom polju imam zavidnih rezultata. Sve to dolazi sa iskustvom.
Danas, nekoliko dana posle sesnaestog rodjendana moje voljene cerke Ive ( moj mali mis ), ja se i dalje bavim akvaristikom i svojim iskustvom pomazem mnogim hobi akvaristima ili se trudim da im pomognem. Ja se licno i dalje trudim da se usavrsavam i da upoznam stvari i probleme sa kojima se do sada nisam susreo.
I pored svega ovoga, moj izbor broj jedan, kada je posao u pitanju su, nikada prezaljeni, tehnicki gasovi.
Zivot pise romane a mi samo mozemo da ih citamo.
.. neznam ko je to rekao, neki Grk mislim al' ima covjek pravo
