biotopi
- Thread starter moto
- Započeto
To je trenutno takvo interesovanje , sto ne znaci da ce tako ostati... :wink:
Eto , mozes ti moto da zapocnes neku temu o biotopskim akvarijumima , to ce mozda podstaci clanstvo za nekom kvalitetnom diskusijom...
Eto , mozes ti moto da zapocnes neku temu o biotopskim akvarijumima , to ce mozda podstaci clanstvo za nekom kvalitetnom diskusijom...
Veliki problem za biotop je ponuda riba i biljaka da bi se on mogao napraviti, pa se onda i sami akvaristi tee odlu?uju za isto. Za neke biotope nije problem na?i, ali da li se takvi biotopi svidjaju akvaristi?
Unoenjem samo jedne ribe ili biljke iz drugog dela sveta, dovodi do toga da se postavi pitanje da li je to u stvari biotop ili nije.
Unoenjem samo jedne ribe ili biljke iz drugog dela sveta, dovodi do toga da se postavi pitanje da li je to u stvari biotop ili nije.
Jeste , i to je jedan od velikih problema, ponuda riba i bilja u nasim akvaristickim radnjama. Sve svodi na desetak vrsta bilja i neki standardni izbor riba na koje smo vec odavno navikli ... (ovde se radi o ponudi koja se uvek nalazi u radnjama ). Ako bi smo zeleli da formiramo neki zahtevni biotopski akvarijum, za takvo nesto trebalo bi dosta vise vremena, dok se ne nakupi ono sto nam treba hocu reci, dok se pojednine vrste biljaka i riba ne nadju u ponudi tih radnji.
Medjutim ,nije samo ponuda riba i bilja problem kod formiranja biotopskih akvarijuma,problem je i oko odrzavnja nekih parametara u akvarijumskoj vodi. Najproblematicniji biotopski akvarijumi su bas oni gde nam gH ,kH i pH najvise odstupaju od nasih voda. Primer su vode u rekama J.Amerike gde je ukupna tvrdoca daleko ispod ukupne tvrdoce nasih voda, sto znaci da moramo obarati gH kako bi stvorili uslove za jedan takav biotopski akvarijum a to vec nije bas tako lako narocito ako je neko jos i pocetnik.
Pored tvrdoce jos veci problem moze da bude i pH vrednost ! Primer imamo kod Azijskih biotopa recimo, u Sri Lanki (podrucije Kottewa) gde pored toga sto je tvrdoca niska, pH vrednost ujutru i uvece ima velike oscilacije (4.9 - 6.8 ) . Naravno da mi takve oscilacije ne mozemo omoguciti ali pH vrednost mora biti u tim granicama.
Ovo su samo neki od problema sa kojima se susrecemo kod formiranja biotopskih akvarijuma i to je jos jedan od razloga nepopularnosti biotopskih akvarijuma kod veceg dela akvarista.
Medjutim ,nije samo ponuda riba i bilja problem kod formiranja biotopskih akvarijuma,problem je i oko odrzavnja nekih parametara u akvarijumskoj vodi. Najproblematicniji biotopski akvarijumi su bas oni gde nam gH ,kH i pH najvise odstupaju od nasih voda. Primer su vode u rekama J.Amerike gde je ukupna tvrdoca daleko ispod ukupne tvrdoce nasih voda, sto znaci da moramo obarati gH kako bi stvorili uslove za jedan takav biotopski akvarijum a to vec nije bas tako lako narocito ako je neko jos i pocetnik.
Pored tvrdoce jos veci problem moze da bude i pH vrednost ! Primer imamo kod Azijskih biotopa recimo, u Sri Lanki (podrucije Kottewa) gde pored toga sto je tvrdoca niska, pH vrednost ujutru i uvece ima velike oscilacije (4.9 - 6.8 ) . Naravno da mi takve oscilacije ne mozemo omoguciti ali pH vrednost mora biti u tim granicama.
Ovo su samo neki od problema sa kojima se susrecemo kod formiranja biotopskih akvarijuma i to je jos jedan od razloga nepopularnosti biotopskih akvarijuma kod veceg dela akvarista.
ribe koje su se "rodile" u naim krajevima unato? tome ta po svom porijeklu potje?u iz, npr. Azije... bolje pustiti da ive u uvijetima na koje su navikli... ako takvu ribu po?nemo mu?iti sa njihovim orginalnim postavkama vode u prirodi..... nije dobro i ne?e biti dobro...
zadovoljstvo biotopa moe se ograni?iti na odabir bilja i riba, koliko je to mogu?e, i biti kreativan u tom pravcu....
zadovoljstvo biotopa moe se ograni?iti na odabir bilja i riba, koliko je to mogu?e, i biti kreativan u tom pravcu....
Biotop je svugde tesko odrzavati osim ako se ne opredelis za lokalni biotop. Nabavka je glavni problem i to mnoge sputava da se opredeli na taj tip akvarijuma.
Da bi biotop funkcionisao mi treba da zaokruzimo taj mini eco sistem ili ce nam vrlo brzo isplivati problemi. Jedan je i problem algi itd. Mi to u jednostavnom okruzenju resavamo sa ancistrus-ima, pleco ribe itd U biotopu to neide osim ako nije u pitanju biotop odakle te ribe i poticu. Znaci da se neminovno namece da mi prekrsimo to pravilo i da dodamo po koju potporu koja po pravilima biotopa tu ne pripadaju.
Mislim da bas radi takvih problema malo je akvarista koji se opredeljuju za takvu opciju i vrlo brzo zaboravljaju na biotop.
Sto se parametara vode tice tu je sigurno bolje da drzimo uslove koji su stabilni i nama laksi za odrxzavanje nego da jurimo neke zahteve a radi toga nam sve osciluje. Takvim potezima mi bi samo doprineli da ceo sistem postane nestabilan i lako lomljiv. Ako je mala korekcija parametara vode u pitanju u odnosu na nas izvor vode onda to moze a i ne mora da se koriguje a ako je velika razlika onda je bolje da se opredelimo za ono sto imamo i da svoj sistem prilagodimo takvim parametrima. Time bi lakse vrsili izmenu vode i stres po ribe bi bio znatno manji.
Da bi biotop funkcionisao mi treba da zaokruzimo taj mini eco sistem ili ce nam vrlo brzo isplivati problemi. Jedan je i problem algi itd. Mi to u jednostavnom okruzenju resavamo sa ancistrus-ima, pleco ribe itd U biotopu to neide osim ako nije u pitanju biotop odakle te ribe i poticu. Znaci da se neminovno namece da mi prekrsimo to pravilo i da dodamo po koju potporu koja po pravilima biotopa tu ne pripadaju.
Mislim da bas radi takvih problema malo je akvarista koji se opredeljuju za takvu opciju i vrlo brzo zaboravljaju na biotop.
Sto se parametara vode tice tu je sigurno bolje da drzimo uslove koji su stabilni i nama laksi za odrxzavanje nego da jurimo neke zahteve a radi toga nam sve osciluje. Takvim potezima mi bi samo doprineli da ceo sistem postane nestabilan i lako lomljiv. Ako je mala korekcija parametara vode u pitanju u odnosu na nas izvor vode onda to moze a i ne mora da se koriguje a ako je velika razlika onda je bolje da se opredelimo za ono sto imamo i da svoj sistem prilagodimo takvim parametrima. Time bi lakse vrsili izmenu vode i stres po ribe bi bio znatno manji.
Секогаш за Биотоп кога се зборува се мисли на многу пари, знаење, време.
Многу луѓе протагонираат биотопи но не се свесни дека кршат многу правила. До сега сум сретнал луѓе кои чувале дискуси, со две амазонки, и анциструси и го нарекуваат Биотоп. За разлика од тоа сум сретнал и биотопи кои дури и камењата се земени од истото подрачје. На друг форум дури имаше и објаснето како се нарачувале камењата, колку коштало по кило, па правеле Rock tumbling, да го иситнат. Во секој случај многу напорно.
Кај нас љубителите на Малави секогаш нивните ги нарекуваат биотопи.
Јас им викам Ма Каки биотоп, бре. Валиснеријата од Малави ли е, или пак вештачката позадина од стиропор со акрилна боја, или пак варовничкиот чакал што си го земал од сепарација(за фасади).
Посебна е приказната за Амазонски биотоп, кој во секој случај душа ќе ти земе. Иначе има многу убави слики за Амазонското дно :lol: (видливост максимална на Амазон и Рио Негро 50цм).
Иначе кај нас се промовира и нов тип на биотоп, морски риф биотоп.
Се состои од риф(жив камен) и солена вода на таквите не можам а да не им се :lol: :lol:
Многу луѓе протагонираат биотопи но не се свесни дека кршат многу правила. До сега сум сретнал луѓе кои чувале дискуси, со две амазонки, и анциструси и го нарекуваат Биотоп. За разлика од тоа сум сретнал и биотопи кои дури и камењата се земени од истото подрачје. На друг форум дури имаше и објаснето како се нарачувале камењата, колку коштало по кило, па правеле Rock tumbling, да го иситнат. Во секој случај многу напорно.
Кај нас љубителите на Малави секогаш нивните ги нарекуваат биотопи.
Јас им викам Ма Каки биотоп, бре. Валиснеријата од Малави ли е, или пак вештачката позадина од стиропор со акрилна боја, или пак варовничкиот чакал што си го земал од сепарација(за фасади).
Посебна е приказната за Амазонски биотоп, кој во секој случај душа ќе ти земе. Иначе има многу убави слики за Амазонското дно :lol: (видливост максимална на Амазон и Рио Негро 50цм).
Иначе кај нас се промовира и нов тип на биотоп, морски риф биотоп.
Се состои од риф(жив камен) и солена вода на таквите не можам а да не им се :lol: :lol:
Rekao sam vec da je stvarno tesko odrzavati pravi biotop pa cak i da imamo dovoljno para. Ja bas nisam neki vatreni pobornik biotopa iz tih razloga ali nista mi nebi smetalo da napravim jedan lokalni biotop sa par ribica i biljaka iz lokalnih potoka.
Da bas sada uvozimo i kamenje da bi kompletirali biotop je dosta diskutabilno. Mozda je u redu da se uvozi zivi kamen iz nekog jezera ili reke mada nisam nasao da to neko radi. Obicno kamenje, suvo bez icega nije to to osim ako se ne zahteva posebna struktura kao u morskoj akvaristici kada se organizuje akvarijum po ugledu na tropska mora.
Da bas sada uvozimo i kamenje da bi kompletirali biotop je dosta diskutabilno. Mozda je u redu da se uvozi zivi kamen iz nekog jezera ili reke mada nisam nasao da to neko radi. Obicno kamenje, suvo bez icega nije to to osim ako se ne zahteva posebna struktura kao u morskoj akvaristici kada se organizuje akvarijum po ugledu na tropska mora.
Pitanje je i sta ljudi smatraju biotopom.
To bi trebalo da bude akvarijumski isecak prirode, odnosno akvarijum aranziran u potpunosti florom i faunom kako ih i u prirodi mozemo naci.
Sad tu ima mnogo pitanja, oko nezivog dela aranzmana, vrsta riba...
Da li se recimo razni varijeteti skalara mogu nazvati delom amazonskog biotopa kad znamo da ih takvih tamo nema.
I sta je recimo, taj amazonski biotop...?
Amazon je toliko velika reka da tesko mozemo napraviti amazonski biotop, razdaljina na kojoj zive skalari i pojedine vrste koridorasa su nekoliko stotina ili hiljada kilometara , te se ove vrste nikad u prirodi ne mogu sresti na isecku toka ove mocne reke.
Pravi biotop bi po meni bio skup biljnih i zivotinjskih vrsta koje se mogu naci na delu toka neke reke i u prirodi se mogu naci u toj blizini u kakvu ih stavljamo u nasem akvarijumu.
Iovako je tesko napraviti biotopski akvarijum a ovako kako je razmisljam o tome skoro nemoguce. :lol:
To bi trebalo da bude akvarijumski isecak prirode, odnosno akvarijum aranziran u potpunosti florom i faunom kako ih i u prirodi mozemo naci.
Sad tu ima mnogo pitanja, oko nezivog dela aranzmana, vrsta riba...
Da li se recimo razni varijeteti skalara mogu nazvati delom amazonskog biotopa kad znamo da ih takvih tamo nema.
I sta je recimo, taj amazonski biotop...?
Amazon je toliko velika reka da tesko mozemo napraviti amazonski biotop, razdaljina na kojoj zive skalari i pojedine vrste koridorasa su nekoliko stotina ili hiljada kilometara , te se ove vrste nikad u prirodi ne mogu sresti na isecku toka ove mocne reke.
Pravi biotop bi po meni bio skup biljnih i zivotinjskih vrsta koje se mogu naci na delu toka neke reke i u prirodi se mogu naci u toj blizini u kakvu ih stavljamo u nasem akvarijumu.
Iovako je tesko napraviti biotopski akvarijum a ovako kako je razmisljam o tome skoro nemoguce.
:lol:Slazem se sa Edijem. Slicna situacija je i u africkim jezerima. Svi govore o "Malavi" ili "Tanganjika" biotopu, a u jezerima postoji vise razlicitih biotopa, kao i kamenih grebena okruzenih dubokom vodom koji predstavljaju neku vrstu "ostrva". Ribe evoluiraju u izolaciji i to je jedan od razloga za postojanje toliko razlicitih vrsta ciklida. Mnoge vrste koje drzimo u akvarijumu se u prirodi nikad ne srecu, mada zive u istom jezeru.
Drugi problem sa biotopima - koliko su verni stvanom izgledu nekog stanista a koliko su nase interpretacije tih stanista t.j. nase zamisli kako bi stanista trebalo da izgledaju. Lutajuci netom nasao sam neke sajtove sa "ekspedicijama" u "divljinu" sa opisima i slikama stanista... secam se prikaza neke recice u jugoistocnoj Aziji (staniste barbusa - ne secam se vrste). Plitka (20-30 cm u susnoj sezoni), dno prekriveno debelim slojem trulog lisca, skoro bez vegetacije osim par ehinodorusa uz obalu (samo koren u vodi)... ni malo ne lici na akvaristicki "biotop jugoistocne Azije". Drugi primer - bara sa kuli-kulijima - bukvalno bara - mutna voda, debeli sloj mulja na dnu, od vegetacije samo neka trske uz obalu...
Drugi problem sa biotopima - koliko su verni stvanom izgledu nekog stanista a koliko su nase interpretacije tih stanista t.j. nase zamisli kako bi stanista trebalo da izgledaju. Lutajuci netom nasao sam neke sajtove sa "ekspedicijama" u "divljinu" sa opisima i slikama stanista... secam se prikaza neke recice u jugoistocnoj Aziji (staniste barbusa - ne secam se vrste). Plitka (20-30 cm u susnoj sezoni), dno prekriveno debelim slojem trulog lisca, skoro bez vegetacije osim par ehinodorusa uz obalu (samo koren u vodi)... ni malo ne lici na akvaristicki "biotop jugoistocne Azije". Drugi primer - bara sa kuli-kulijima - bukvalno bara - mutna voda, debeli sloj mulja na dnu, od vegetacije samo neka trske uz obalu...
Тоа е точно, биотопите треба да бидат копија или исечок на природата.
Според мене заради погоре спомнатите причини(мала видливост, големо биолошко распадање на растенија, муљ, киселост и тврдина на вода) кажувам дека и тие што викаат дека имаат биотопи, немаат :idea: . Туку имаат прилагодени аквариуми на поголемо подрачје одошто можат да замислат, пр.Скалари со Дискуси шансите во природа за тоа се случи се (непостоечки).
Според мене заради погоре спомнатите причини(мала видливост, големо биолошко распадање на растенија, муљ, киселост и тврдина на вода) кажувам дека и тие што викаат дека имаат биотопи, немаат :idea: . Туку имаат прилагодени аквариуми на поголемо подрачје одошто можат да замислат, пр.Скалари со Дискуси шансите во природа за тоа се случи се (непостоечки).
Evo da jos malo diskutujemo o biotopima.
Mi kada kazemo biotop mi mislimo samo na vrste riba i biljaka iz nekog sireg ili uzeg podrucja. Jedna glavna karakteristika svega toga je da mi uredjujemo akvarijum prema nekom nama privlacnom periodu tog podneblja. To znaci da jedan akvarijum moze da se potpuno razlikuje od drugog iako predstavljaju isti biotop. To je zato sto se majka priroda pobrinula da se sve menja u zavisnosti od godisnjeg doba. Normalno ove promene su znatno manje u nekim izuzetno velikim sistemima kao sto je jezero Malawi ili recimo glavni tok Amazona. U svim manjim vodenim tokovima te razlike su izuzetno povezane sa godisnjim dobom i vremenskim prilikama.
Ja sam pisao jedan tekst o tim uslovima ili da kazem promenama koji moze da se vidi na ovoj adresi: http://www.beke.co.nz/tekstovi.php?tekst=29
Da mi sada ne lutamo po belome svetu pa da trazimo primere nego da pogledamo nama mnogo blize uslove Dunava ili Save. Kako bi mi organizovali jedan takav biotop? Da li je sve to isto za vreme visokih voda kada su plicaci oko obale obrasli vodenim rastinjem ili kada je nivo vode mali i reka se svodi na uzi deo svoga korita? Ocito da nije ali mi mozemo da organizujemo akvarijum na oba nacina i on je "Dunavski biotop". To bi znacilo da ako mi postavimo i biljke mi smo odabrali da simuliramo jedan delic kada je voda visoka i obrnuto.
Po ovom sistemu moze da se razgovara i o podlozi itd. Kada je voda mala podloga je manje vise muljevita a kada je visa onda je kombinovana sa tvrdjom podlogom u svojim priobalnim delovima. Ima i tu razlike. Recimo na nekim manjim etapama toka podloga moze da se menja u zavisnosti od brzine toka pa tako moze da bude delimicno i pescana podloga pa cak i kamenita.
Koju podlogu odabrati? Pa sve osim one prave i najzastupljenije u tim uslovima a to je mulj jer tesko da bi smo mogli da odrzavamo akvarijum kada bi stavili dunavski mulj kao podlogu. Zato je pesak mnogo jednostavniji.
Jos jedan aspekt biotopa je i sama voda. Opet oko Dunava. Svi mi znamo kolika je prozirnost vode. Normalno je da mi nikada necemo da drzimo takvu vodu u nasem akvarijumu a mislim da bi bilo i tesko odrzavati je kao takvu.
Ovde se vidi da mi u stvari izvlacimo samo neke delici biotopa i prepustamo se svojoj masti kako da uredimo akvarijum. Pravila su u osnovi vrlo prosta, samo ribe i biljke treba da su iz tog podrucja a sve ostalo podredjujemo potrebi za lakim i uspesnim odrzavanjem akvarijuma. Dakle dekoracija akvarijuma je stvar nase zelje i kako kod da ga uredimo sigurno smo pogodili neki delic te sredine koju simuliramo. Dovoljni je da krenemo obalom i da razgledamo kako ona izgleda i brzo cemo da se uverimu u jednu veliku raznolikost koja moze da bude velika cak i na nekoliko desetina metara.
Mi kada kazemo biotop mi mislimo samo na vrste riba i biljaka iz nekog sireg ili uzeg podrucja. Jedna glavna karakteristika svega toga je da mi uredjujemo akvarijum prema nekom nama privlacnom periodu tog podneblja. To znaci da jedan akvarijum moze da se potpuno razlikuje od drugog iako predstavljaju isti biotop. To je zato sto se majka priroda pobrinula da se sve menja u zavisnosti od godisnjeg doba. Normalno ove promene su znatno manje u nekim izuzetno velikim sistemima kao sto je jezero Malawi ili recimo glavni tok Amazona. U svim manjim vodenim tokovima te razlike su izuzetno povezane sa godisnjim dobom i vremenskim prilikama.
Ja sam pisao jedan tekst o tim uslovima ili da kazem promenama koji moze da se vidi na ovoj adresi: http://www.beke.co.nz/tekstovi.php?tekst=29
Da mi sada ne lutamo po belome svetu pa da trazimo primere nego da pogledamo nama mnogo blize uslove Dunava ili Save. Kako bi mi organizovali jedan takav biotop? Da li je sve to isto za vreme visokih voda kada su plicaci oko obale obrasli vodenim rastinjem ili kada je nivo vode mali i reka se svodi na uzi deo svoga korita? Ocito da nije ali mi mozemo da organizujemo akvarijum na oba nacina i on je "Dunavski biotop". To bi znacilo da ako mi postavimo i biljke mi smo odabrali da simuliramo jedan delic kada je voda visoka i obrnuto.
Po ovom sistemu moze da se razgovara i o podlozi itd. Kada je voda mala podloga je manje vise muljevita a kada je visa onda je kombinovana sa tvrdjom podlogom u svojim priobalnim delovima. Ima i tu razlike. Recimo na nekim manjim etapama toka podloga moze da se menja u zavisnosti od brzine toka pa tako moze da bude delimicno i pescana podloga pa cak i kamenita.
Koju podlogu odabrati? Pa sve osim one prave i najzastupljenije u tim uslovima a to je mulj jer tesko da bi smo mogli da odrzavamo akvarijum kada bi stavili dunavski mulj kao podlogu. Zato je pesak mnogo jednostavniji.
Jos jedan aspekt biotopa je i sama voda. Opet oko Dunava. Svi mi znamo kolika je prozirnost vode. Normalno je da mi nikada necemo da drzimo takvu vodu u nasem akvarijumu a mislim da bi bilo i tesko odrzavati je kao takvu.
Ovde se vidi da mi u stvari izvlacimo samo neke delici biotopa i prepustamo se svojoj masti kako da uredimo akvarijum. Pravila su u osnovi vrlo prosta, samo ribe i biljke treba da su iz tog podrucja a sve ostalo podredjujemo potrebi za lakim i uspesnim odrzavanjem akvarijuma. Dakle dekoracija akvarijuma je stvar nase zelje i kako kod da ga uredimo sigurno smo pogodili neki delic te sredine koju simuliramo. Dovoljni je da krenemo obalom i da razgledamo kako ona izgleda i brzo cemo da se uverimu u jednu veliku raznolikost koja moze da bude velika cak i na nekoliko desetina metara.
Da ne otvaram novu temu, ovde je dosta toga receno.
Stalno se pominju biotopi i slaganje po nekom gografskom osnovu.
Evo primer. Pre neki dan sam slozio akvarijum:
Biljke: Rotala rotundifolia, Microsorum sp. Vesicularia dubyana
Ribe: Tanichthys albonubes
Sad zamisljam koja bi ludost bila reci za takav akvarijum da je biotopski, samo zato sto su sve biljke i ribe iz Azije. Nema tu biotopa ni u najsirem mogucem kontekstu.
Biotop, kako god neko mislio, nije kategorija koja se nesto posebno ceni u svetu ili bar neuiporedivo manje od aquascapinga. Da je tako ne bi forum biotop na APC bio skoro prazan. Na AGA je kategorija Biotop daleko najslabija i mislim da je sudijama tamo muka sto nekom uopste moraju da dodele nagradu. Cak je ove godine u kategoriji Biotop pobedio akvarijum koji ocigledno nije biotopski (Java fern u Kongu)
Na APC ima svega dve teme u tom forumu sa slikama i ovo bi bio Biotop koji mogu da razumem, to sto se vidi na slikama na malom podrucju:
http://www.aquaticplantcentral.com/forumapc/local-biotopes/43328-south-georgia-biotope.html
I na kraju posto nikako ne mogu da razumem taj Biotop u akvaristici, a da bude bez filosofije, zanima me konkretno da neko navede par kombinacija recimo Azijskih i Juznoamerickih koje bi se racunale kao biotop.
Dakle spisak biljaka i spisak riba koje figuriraju u jednom lokalnom biotopu.
Stalno se pominju biotopi i slaganje po nekom gografskom osnovu.
Evo primer. Pre neki dan sam slozio akvarijum:
Biljke: Rotala rotundifolia, Microsorum sp. Vesicularia dubyana
Ribe: Tanichthys albonubes
Sad zamisljam koja bi ludost bila reci za takav akvarijum da je biotopski, samo zato sto su sve biljke i ribe iz Azije. Nema tu biotopa ni u najsirem mogucem kontekstu.
Biotop, kako god neko mislio, nije kategorija koja se nesto posebno ceni u svetu ili bar neuiporedivo manje od aquascapinga. Da je tako ne bi forum biotop na APC bio skoro prazan. Na AGA je kategorija Biotop daleko najslabija i mislim da je sudijama tamo muka sto nekom uopste moraju da dodele nagradu. Cak je ove godine u kategoriji Biotop pobedio akvarijum koji ocigledno nije biotopski (Java fern u Kongu
)Na APC ima svega dve teme u tom forumu sa slikama i ovo bi bio Biotop koji mogu da razumem, to sto se vidi na slikama na malom podrucju:
http://www.aquaticplantcentral.com/forumapc/local-biotopes/43328-south-georgia-biotope.html
I na kraju posto nikako ne mogu da razumem taj Biotop u akvaristici, a da bude bez filosofije, zanima me konkretno da neko navede par kombinacija recimo Azijskih i Juznoamerickih koje bi se racunale kao biotop.
Dakle spisak biljaka i spisak riba koje figuriraju u jednom lokalnom biotopu.
Ja bi voleo kad bi mogao da napravim biotop sa recimo jedne lokacije iz jezera Malawi, i iskreno bilo bi mi svejedno ko ce sta da kaze. Ja podrzavam biotopske AQ, posebno sto mislim da je to teze uraditi a da ima nekog smisla i ukusa, nego samo poubacivati ribe i bilje u AQ.
Ovde se radi o drugoj stvari, a to je sta je biotopski avarijum i kada se kaze da se bira medju ribama i biljkama (biljni akvarijumi me zanimaju), da se navede koje su to kombinacije, pa da vidimo da li je to stvarno biotop. I da vidimo da li iko kod nas u zemlji ima biotop biljni akvarijum.
link: http://en.wikipedia.org/wiki/Biotope
Prevod: Tacnije, biotop je oblas jednolicnih (slicnih) ekoloskih uslova koji pruzaju specificne uslove zivota grupi (skupu) biljaka i zivotinja.
Prevod: Prvo, biotop se ne smatra fenomenom velikih razmera. Na primer, biotop moze biti park u komsiluku, basta, cak i zasadjene biljke ili akvarijum na tremu. Drugim recima biotop nije makroskopski nego mikroskopski prilaz (nacin) cuvanja ekosistema i bioloske razlicitosti..... da se vise ne smaram ovo je dovoljno.
I da kazem par svojih reci kako ja vidim ovo pitanje. Biotop je jedan deo prirode malih razmera koji je obikovan svojim specificnim uslovima zivota. Tako da po mom misljenju formula za biotopski AQ bi bila ovako nekako: Izaberes lokaciju, recimo jednu reku u Aziji, zatim izaberes deo toka te reke (sto je kraci moguce), zatim vidis kakvi uslovi zivota vladaju u tom delu reke i onda vidis koja ziva bica tu zive. Mada ovaj tok misli moze i u obrnutom redosledu. Vidis koje vrste zive na kojoj lokaciji i onda odaberes lokaciju i vidis kakve uslove zivota treba da ispunis. I na kraju mislim da je odredjivanje velicine prostora koji se uzima kao biotop krajnje proizvoljan jer zavisi od zivotnih uslova tj ekoloskih faktora koji vladaju na tom prostoru i stoga treba voditi racuna da se ne "zaigramo" sa biranjem vrsta.
I da, kad sam sve ovo ispisao nasao sam verziju na Srpskom: http://sr.wikipedia.org/wiki/Станиште
Prevod: Tacnije, biotop je oblas jednolicnih (slicnih) ekoloskih uslova koji pruzaju specificne uslove zivota grupi (skupu) biljaka i zivotinja.
Prevod: Prvo, biotop se ne smatra fenomenom velikih razmera. Na primer, biotop moze biti park u komsiluku, basta, cak i zasadjene biljke ili akvarijum na tremu. Drugim recima biotop nije makroskopski nego mikroskopski prilaz (nacin) cuvanja ekosistema i bioloske razlicitosti..... da se vise ne smaram ovo je dovoljno.
I da kazem par svojih reci kako ja vidim ovo pitanje. Biotop je jedan deo prirode malih razmera koji je obikovan svojim specificnim uslovima zivota. Tako da po mom misljenju formula za biotopski AQ bi bila ovako nekako: Izaberes lokaciju, recimo jednu reku u Aziji, zatim izaberes deo toka te reke (sto je kraci moguce), zatim vidis kakvi uslovi zivota vladaju u tom delu reke i onda vidis koja ziva bica tu zive. Mada ovaj tok misli moze i u obrnutom redosledu. Vidis koje vrste zive na kojoj lokaciji i onda odaberes lokaciju i vidis kakve uslove zivota treba da ispunis. I na kraju mislim da je odredjivanje velicine prostora koji se uzima kao biotop krajnje proizvoljan jer zavisi od zivotnih uslova tj ekoloskih faktora koji vladaju na tom prostoru i stoga treba voditi racuna da se ne "zaigramo" sa biranjem vrsta.
I da, kad sam sve ovo ispisao nasao sam verziju na Srpskom: http://sr.wikipedia.org/wiki/Станиште
Da, ducia..bas tako. Secas se da smo kod tebe bas i diskutovali o tom bitopu, da to nije ni malo lako napraviti i da mnogi akvaristi ne razumeju sta je bitopski akvarijum.
Nama najjdenostavniji i najprilagodljiviji biotop moze biti savski ,dunavski , drinski , moravski i td. jer su nam dostupni i prepoznatlji svi zivi organizmi u tim stanistima. Da bi neko napravio npr. tipican i pravi amazonski ili azijski bitop ,takav akvarista mora biti dobro informisan o tamosnjim zivotnim stanistima. Iskreno, ja sam veliki zastupnik biotopskih akvarijuma ali na zalost takvu ideju je jako tesko sprovesti u delo,tako da neki put moramo biti tolerantniji i odstupiti od pravlia bitopskog sredjenog akavarijuma . Primer moze posluziti postavljanje obicnog panja u akvarijum koji mora biti iz tog prirodnog stanista kojeg zelimo predstaviti, a nismo u mogucnosti da ga nabavimo, tada pribegavamo nekoj alternativi koja ce slicno vizuelno odslikati takav panj.
Da ja ne duzim dalje , ducia je lepo rekao sta treba uciniti ako zelimo jedan pravi biotopski akvarijum napraviti.
Nama najjdenostavniji i najprilagodljiviji biotop moze biti savski ,dunavski , drinski , moravski i td. jer su nam dostupni i prepoznatlji svi zivi organizmi u tim stanistima. Da bi neko napravio npr. tipican i pravi amazonski ili azijski bitop ,takav akvarista mora biti dobro informisan o tamosnjim zivotnim stanistima. Iskreno, ja sam veliki zastupnik biotopskih akvarijuma ali na zalost takvu ideju je jako tesko sprovesti u delo,tako da neki put moramo biti tolerantniji i odstupiti od pravlia bitopskog sredjenog akavarijuma . Primer moze posluziti postavljanje obicnog panja u akvarijum koji mora biti iz tog prirodnog stanista kojeg zelimo predstaviti, a nismo u mogucnosti da ga nabavimo, tada pribegavamo nekoj alternativi koja ce slicno vizuelno odslikati takav panj.
Da ja ne duzim dalje , ducia je lepo rekao sta treba uciniti ako zelimo jedan pravi biotopski akvarijum napraviti.
Sve je to OK, ali na suštinu mog pitanja nije odgovoreno.
Ja nisam bio u recimo u Aziji i nisam video te rečice i ili delove toka neke od njih, a nisam ni pronašao slike na netu, što bi mi isto tako bilo korisno, bar upola kao da sam bio
Eto kad ste se dokačili neke azijske rečice, moje pitanje i dalje ostaje isto, a to je: Da li neko može da navede neke primere šta se sve od biljaka može naći u nekom krugu prečnika 1, 10 ili 100km, pa da kažemo: Da to je to, po tome ću u svom akvarijumu da sadim travu i pustim ribice na ispašu
Mnogo se pominje biotop, mnogo je saveta davano ljudima po principu geografskog porekla, a evo pogledajte samo ovaj forum koji postoji skoro 5 godina, pa nikad nisam video neki biotopski akvarijum na forumu. Ok je ono kad boban stavi gastromizone u akvarijum bez biljaka, ali kad tu doda mikrozorum i mikrorazbore, već smo u problemu, da li je to biotop ili ne, a verovatno nije. OK je kad staviš jednu, dve tri vrsta ciklida u kamenjar, pa da može to da prodje.
Ali mene drugo zanima, biljni akvarijumi i po 3-4 familije biljaka i riba u njemu, a nemam jedno 5-6 primera koji bi mi rekli šta je to tamo u Aziji u tom nekom krugu i da li te biljke koje treba uklopiti stvarno rastu jedna pored druge.
Eto Fauna, mislim da bi na ovo trebalo da odgovoriš preciznije, bar kroz po 5-6 primera Azija, Južna Amerika... pošto si u više navrata pominjao da su ti biotopski akvarijumi najzanimljiviji. :fauna:
Ja nisam bio u recimo u Aziji i nisam video te rečice i ili delove toka neke od njih, a nisam ni pronašao slike na netu, što bi mi isto tako bilo korisno, bar upola kao da sam bio
Eto kad ste se dokačili neke azijske rečice, moje pitanje i dalje ostaje isto, a to je: Da li neko može da navede neke primere šta se sve od biljaka može naći u nekom krugu prečnika 1, 10 ili 100km, pa da kažemo: Da to je to, po tome ću u svom akvarijumu da sadim travu i pustim ribice na ispašu
Mnogo se pominje biotop, mnogo je saveta davano ljudima po principu geografskog porekla, a evo pogledajte samo ovaj forum koji postoji skoro 5 godina, pa nikad nisam video neki biotopski akvarijum na forumu. Ok je ono kad boban stavi gastromizone u akvarijum bez biljaka, ali kad tu doda mikrozorum i mikrorazbore, već smo u problemu, da li je to biotop ili ne, a verovatno nije. OK je kad staviš jednu, dve tri vrsta ciklida u kamenjar, pa da može to da prodje.
Ali mene drugo zanima, biljni akvarijumi i po 3-4 familije biljaka i riba u njemu, a nemam jedno 5-6 primera koji bi mi rekli šta je to tamo u Aziji u tom nekom krugu i da li te biljke koje treba uklopiti stvarno rastu jedna pored druge.
Eto Fauna, mislim da bi na ovo trebalo da odgovoriš preciznije, bar kroz po 5-6 primera Azija, Južna Amerika... pošto si u više navrata pominjao da su ti biotopski akvarijumi najzanimljiviji. :fauna:
Biotop i filosofija idu uvek zajedno a pogotovo kada izlazimo iz okvira akvaristike. Razlog tome je sto smo mi takvi kakvi smo i uvek vadimo stvari iz konteksta.
Biotop u akvaristici se smatra svaki akvarijum koji simulira neke prirodne uslove ribe ili riba koje se nalaze u njemu. To se pre svega odnosi na deo ili oblast gde se ta nasa odabrana riba najcesce nalazi a to mi po knjigama nalazimo pod izrazom habitat ili receno po nasem, staniste. U stvari to se odnosi na mikro staniste i tu je poenta. Evo tu je i prva zamka koja nas udaljava od svega, pre svega od same definicije biotopa i radi toga cesto dolazi do polemike.
Evo da prodiskutujem i tu pomenutu zamku.
ducia je malo nespretno preveo ovo sto je navedeno i tu se radi o oblasti slicnog prirodnog okruzenja koje pruza utociste specificnim grupama riba, biljkama ili nekom drugom zivom bicu. To nisu ekoloski uslovi niti specificni uslovi vec uslovi koji odgovaraju specificnoj grupi zivih bica, u nasem slucaju ribe i biljke.
Ovaj drugi citat je isto tako sporan u akvaristici jer izlazi iz okvira "akvaristickog biotopa". Isto tako "large-scale phenomenon" ne znaci da je to nesto fenomenalno, izuzetno itd vec da je je to cinjenicno stanje izazvano raznim faktorima sto je i uzrok nastajanja biotopa.
Ako sada pogledamo sve ovo onda vidimo da mi u jednom biotopu u sirem smislu mozemo da imamo vise mikro stanista koja se znatno razlikuju. Da bi mi otkrili tacno kako to izgleda treba da se malo pozabavimo literaturom i da vidimo sta je tamo pronadjeno i kako to izgleda jer razlike mogu da budu drasticne. Na nasu srecu istrazivaci idu na sve strane i tako nama omogucuju da saznamo vise i o nekim udaljenim mestima.
Juznoamericki biotop je ista klasifikacija kao kad bi rekli "Evropski biotop".
Mene bas biotop puno ne zanima ali eto pogledao sam na brzinu neke podatke o Amazonu, otvorio knjigu i pravo na "Mato Grosso" ili jos blize, gornji tok Rio Guapore. Ovo su dosta nabacani podaci ali u sustini nam pokazuju nesto. Uporednih podataka ima mnogo i recimo pH je prilikom merenja bila 6.9 a deset dana kasnije 7.3 Nije zanemarljiv ni skok temperature vode sa 29 na 32. Provodljivost vode se isto tako znacajno razlilkuje kao i nivo rastvorenog kiseonika. Ali ajde nas zanimaju biljke i ribe. Pored gomila Corydoras-a (sterbai, guapore, xinguensis, hastatus itd) koji su uhvaceni na dubini od 1.2 m uhvacene su i druge ribe na ne bas udaljenoj lokaciji od prve i to Hemigrammus , Hyphessobricon, Moenkhausia, Geophagus, Apistogramma, Chilodus, Aphyocharax, Catoprion mento itd. Pored toga tu se nalaze i nekoliko vrlo izrazitih predatora koji ni malo nisu pozeljni za jedan nas akvarijum. Naravno da tu ima jos riba ali eto tek neka da bi se uvidela razlicitost.
To je biotop a da li cemo mi da sve te ribe stavimo u akvarijum da bi napravili Rio Guapore biotop? Naravno da ne ali nista nas ne sprecava da mi izbacimo te pirane i ostale nezeljene ribe i da postavimo mikro biotop za nase Lampeye tetre ili za neku od Hyphessobricon sp.
Sto se tice biljaka tu se navode neke i kaze se da su mnoge endemske. To znaci ako hocemo biljke za neki juznoamericki biotop van Mato Grosso da mnoge od tih biljaka se nece uklapati. Evo neke biljke: Cabomba, Utricularia, Heterantera, Trapa koja je tu dominantna, Ludwigia, Hygrophila, Eichhornia, Echinodorus, Pontederia, Salvinia, Nymphaea itd. Biljke su uglavnom izmesane. U Rio Purus regionu je navedeno da ogromne povrsine pod Ludwigia sp. nakon povlacenja vode ostaju na suvom. Mozda tamo dominira.
Eto kako sada da izvucemo biotop iz svega ovoga? Masti na volju i to je to. To isto vazi i za svaki drugi biotop uz predhodno informisanje o zivotnom okruzenju nase ribe ili bilo sta drugo sto diktira uslove.
Biotop u akvaristici se smatra svaki akvarijum koji simulira neke prirodne uslove ribe ili riba koje se nalaze u njemu. To se pre svega odnosi na deo ili oblast gde se ta nasa odabrana riba najcesce nalazi a to mi po knjigama nalazimo pod izrazom habitat ili receno po nasem, staniste. U stvari to se odnosi na mikro staniste i tu je poenta. Evo tu je i prva zamka koja nas udaljava od svega, pre svega od same definicije biotopa i radi toga cesto dolazi do polemike.
Evo da prodiskutujem i tu pomenutu zamku.
ducia je malo nespretno preveo ovo sto je navedeno i tu se radi o oblasti slicnog prirodnog okruzenja koje pruza utociste specificnim grupama riba, biljkama ili nekom drugom zivom bicu. To nisu ekoloski uslovi niti specificni uslovi vec uslovi koji odgovaraju specificnoj grupi zivih bica, u nasem slucaju ribe i biljke.
Ovaj drugi citat je isto tako sporan u akvaristici jer izlazi iz okvira "akvaristickog biotopa". Isto tako "large-scale phenomenon" ne znaci da je to nesto fenomenalno, izuzetno itd vec da je je to cinjenicno stanje izazvano raznim faktorima sto je i uzrok nastajanja biotopa.
Ako sada pogledamo sve ovo onda vidimo da mi u jednom biotopu u sirem smislu mozemo da imamo vise mikro stanista koja se znatno razlikuju. Da bi mi otkrili tacno kako to izgleda treba da se malo pozabavimo literaturom i da vidimo sta je tamo pronadjeno i kako to izgleda jer razlike mogu da budu drasticne. Na nasu srecu istrazivaci idu na sve strane i tako nama omogucuju da saznamo vise i o nekim udaljenim mestima.
Juznoamericki biotop je ista klasifikacija kao kad bi rekli "Evropski biotop".
Mene bas biotop puno ne zanima ali eto pogledao sam na brzinu neke podatke o Amazonu, otvorio knjigu i pravo na "Mato Grosso" ili jos blize, gornji tok Rio Guapore. Ovo su dosta nabacani podaci ali u sustini nam pokazuju nesto. Uporednih podataka ima mnogo i recimo pH je prilikom merenja bila 6.9 a deset dana kasnije 7.3 Nije zanemarljiv ni skok temperature vode sa 29 na 32. Provodljivost vode se isto tako znacajno razlilkuje kao i nivo rastvorenog kiseonika. Ali ajde nas zanimaju biljke i ribe. Pored gomila Corydoras-a (sterbai, guapore, xinguensis, hastatus itd) koji su uhvaceni na dubini od 1.2 m uhvacene su i druge ribe na ne bas udaljenoj lokaciji od prve i to Hemigrammus , Hyphessobricon, Moenkhausia, Geophagus, Apistogramma, Chilodus, Aphyocharax, Catoprion mento itd. Pored toga tu se nalaze i nekoliko vrlo izrazitih predatora koji ni malo nisu pozeljni za jedan nas akvarijum. Naravno da tu ima jos riba ali eto tek neka da bi se uvidela razlicitost.
To je biotop a da li cemo mi da sve te ribe stavimo u akvarijum da bi napravili Rio Guapore biotop? Naravno da ne ali nista nas ne sprecava da mi izbacimo te pirane i ostale nezeljene ribe i da postavimo mikro biotop za nase Lampeye tetre ili za neku od Hyphessobricon sp.
Sto se tice biljaka tu se navode neke i kaze se da su mnoge endemske. To znaci ako hocemo biljke za neki juznoamericki biotop van Mato Grosso da mnoge od tih biljaka se nece uklapati. Evo neke biljke: Cabomba, Utricularia, Heterantera, Trapa koja je tu dominantna, Ludwigia, Hygrophila, Eichhornia, Echinodorus, Pontederia, Salvinia, Nymphaea itd. Biljke su uglavnom izmesane. U Rio Purus regionu je navedeno da ogromne povrsine pod Ludwigia sp. nakon povlacenja vode ostaju na suvom. Mozda tamo dominira.
Eto kako sada da izvucemo biotop iz svega ovoga? Masti na volju i to je to. To isto vazi i za svaki drugi biotop uz predhodno informisanje o zivotnom okruzenju nase ribe ili bilo sta drugo sto diktira uslove.
Similar threads
