Prečišćavanje akvarijumske vode je primarni zadatak akvaristike i on je preduslov za uspešno držanje akvarijumskog biotopa. Akvarijmski prostor je po pravilu mali i često je organizovan tako da je filtriranje vode nedovoljno u skladu sa populacijom akvarijumskih riba i iz tog razloga se potpomaže sa dodatnim jakim hemijskim filterima. Ipak, mi kao akvaristi, treba da približimo naš akvarijum što je moguče bliže prirodnim uslovima prečišćavanju vode. To nije ni malo laki zadatak i zahteva dobro osmišljeni akvarijum sa takvom organizacijom gde će biti zadovoljeni svi detalji iz višestepenog procesa filtriranja vode.


U daljem tekstu koristiću primer jednog hladnovodnog sistema koji je u osnovi vrlo lako povezati sa svakim akvarijumom. Sve faze filtriranja ovog sistema lako možemo da prepoznmo u svakom akvarijumu ali samo organizovane na drugim tehničkim rešenjima. Princip ostaje isti i on se zove "Biološko prečišćavanje vode".
Da tu ne ulazim u široke diskusije oko toga nego da ukratko kažem da je ovo kompletno prečišćavanje zasnovano na prirodnim procesima živih organizma koji su zastupljeni u svakom akvarijumu bez izuzetka. Taj lanac je kompleksan i svi njegovi činioci moraju da su zastupljeni da bi sistem funkcionisao.

Svaki akvarijum ima svoj slobodni prostor koji koriste ribe i druga živa bica. Ovaj prosto je u osnovi i glavin deo gde se oslobađaju sve nečistoce usled metabolizma riba i ostatka hrane i nama je cilj da bas taj prostor održimo u dobrom stanju. U ovom slučaju to su bazeni gde se nalaze ribe i gde nije zastupljeno filtriranje vode. Možda je pravilnije reči da je ono zastupljeno i u ovom delu ali je uglavnom zanemarljivo odnosno nedovoljno.

Voda iz tog dela se odvodi u spoljni filter gde se i odvija filtriranje vode u pravom smislu. Kompletan sastav ovog filtera može da se zameni sa delovima svakog akvarijum a to je podloga akvarijuma sa biljkama i kutijasti filter sa vunom i nekim poroznim punjenjem. Suština i cilj su isti.

Voda iz bazena se odvodi u prvu komoru filtera gde ujedno dolazi i do prvog filtriranja a to je mehaničko filtriranje. Krupniji delovi nečistoća se talože na dnu gde se stvara mulj koji ima posebnu ulogu. Ovaj deo je nastanjen biljkama koje ujedno pretstavljaju završnicu filtriranja odnosno obavljaju proces denitrifikacije kao ključne stvari biološkog filtriranja. U akvarijumu to je podloga sa biljkama.
Biljke koriste pre svega amonijak za svoju ishranu ali i nitrate ako nema dovoljno amonijaka tako da se oni permanentno uklanjaju iz sistema a šta nam je i cilj.
Sam mulj na dnu filtera ima, isto tako, izuzetnu važnost. Taj mulj se nedira i tu se usled protoka vode stvara zona bogata kiseonikom pa dolazi do brze nitrifikacije a u dubini mulja se stvaraju siromasne zone kiseonikom i tu dolazi do denitrifikacije. Taj mulj polako osvaja korenje biljaka i na taj način se otstranjuju štetne materije po naše ribe. Pored biljaka, u tom mulju se nalaze i anaerobne bakterije koje konvertuju nitrate u elementarni azot sto je jos jedan važan oblik denitrifikacije.
Ovaj deo filtera je i naseljen puževima i raznim drugim malim stanovnicima koji daju veliki doprinos u sveukupnom filtriranju vode.

Druga faza ovog filtriranja se zasniva na taloženju finih čestica iz vode usled čega dolazi do stvaranja velike naslage mulja. Ovde je protok vode dosta miran ( laminaran ) tako da je glavni deo ovog dela mehaničko filtriranje i denitrifikacija bakterijam u zoni siromašnoj kiseonikom. Ovaj deo se ne uznemirava jer bi se time narušila stabilnost sistema.

Voda iz tog dela filtera odlazi u završnu fazu gde se prevodi preko fine porozne mase. Ova masa je ista ona koja se koristi u akvarijumima i ima isti zadatak a to je da poveča površinu koju će da koriste bakterije za svoje stanište.
Tu se isto odigrava proces nitrifikacije-denitrifikacije.

I ovaj deo je nastanjen biljkama koje imaju nezamenjivu ulogu u procesu filtriranja.

Iz ovoga dela voda se vrača nazad u bazen i tako u krug.

Kao što može da se vidi iz ovog primera, najvažnija stvar je ta ravnoteža sistema. Veliki sistem kao u ovom primeru zahteva veliki filter. Za nas akvarijum je drugačije. U akvarijumu se nalaze par riba i važno je da filter bude primeren takvoj populaciji. Ako je filter premali, problemi nastaju i odraziće se na naše ribe.

Svi delovi ovog sistema treba da su zastupljeni u svakom akvarijumu. Nitrifikacija se odvija bukvalno na svakom mestu u akvarijumu a posebno u filteru kroz koji struji voda. Denitrifikacuju preuzimaju biljke i bakterije sa samog dna akvarijuma ispod podloge. Sve je tu i samo brižljivim planom možemo da doðemo do željenog cilja a to je dobro biološko filtriranje vode.

Svi ovi sistemi zahtevaju vreme da se uspostave i zato netreba žuriti sa time. Proces mora da je u kontinuitetu i nesme da se prekine jer će ceo sistem da padne. Promena dela vode je poželjna jer je sistem ipak ograničenog kapaciteta. On je blizak prirodnim precesima ali ipak nije reka ili jezero.

Dodatno hemijsko precistavanje je potrebno ali samo povremeno kada procenimo da je filter opterečen usled nekog razloga.

Ovakvi biološki sistemi mogu da rade u dugom vremenskom periodu i svaki akvarista treba da teži tome bez obzira o kom akvarijumu je reč.