Bioloski filteri

Fauna

Administrator
Staff member
15 Decembar 2003
3,488
63
48
Serbia
www.beke.co.nz
Pored mehanickog i hemijskof filtriranja ,doro znamo da postoji i biolosko filtriranje. Pod bioloskim filtriranjem podrazumevamo stvaranje populacija korisnih bakterija ( aerobne i anaerobne) koje uspostavljaju biolosku ravnotezu odnosno kruzenje azota.

Materijal koji sluzi za filtriranje nazivamo filterski medij i u bioloskom filtriranju on predstavlja zivotni prostor tih korisnih bakterija. Hteo bih jos da napomenem da mehanicki i hemijski mediji ako ih ne diramo duze vreme, takodje postaju staniste za korisne bakterije. Ali tu sad postoji problem sto te medije moramo redovno da cistimo jer oni imaju prevashodno namenu za mehanicko i hemisko preciscavanje, koje vrlo brzo moze da zagusi i prekine protok filtera ako se redovno ne cisti. Ovde oko ciscenja, najvise paznje moramo posvetiti mehanickom mediju, jer on najpre moze da dovede do prekida protoka u filteru.
Hemijski medij je isto tako u funkciji i bioloskog preciscavanja jer i tu takodje hoce da se koloniziraju bakterije. Ralog je taj sto se hemijski mediji ne zaprljaju tako brzo pa ih ne diramo cesto. Samo sto recimo aktivni ugalj moramo najmanje jednom u dva meseca menjati jer hoce da otpusti sve one opasne materije koje je prikupio. Isto tako treset moramo da izvadimo posle odredjenog vremena kada postignemo zeljenu pH vrednost. Ali ne bih se puno zadrzavao na ovome jer skrecemo sa teme..

Bioloske filtere mozemo jos podeliti na :

- polazne bioloske filtere

- protocne bioloske filtere

Hteo bih nesto vise da kazem o ovome protocnom bio-filteru. Ove filtere najvise imamo kao pravljene spoljne staklene filtere. Ovi filteri imaju najmanje tri i vise pregrada ( komora) gde postavljamo bioloske medije . Ovi filteri su bolji od prolaznih zbog vece vodene povrsine i vrse bolje obogacivanje kiseonikom O2 Iako ima veliku prednost nad prolaznim filterom ima i jednu manu. Protok vode u ovakvim filterima mora biti manji iz tog razloga sto moze da dodje do opadanja nivoa vode u nekim komorama i do izumiranja korisnih bakterija a medij u komori gubi svoju funkciju. Ovo u prolaznim filterima ne moze da se dogodi i iz tog razloga imamo veci protok u prolaznim filterima.

Prolazni filteri kao sto su kanisterski filteri u danasnje vreme najvise su zastupljeni u akvaristici samo iz prakticnih razloga odrzavanja. Dobro su nam poznati EHEIM kanisterski filteri kakvu prakticnu i estetsku funkciju imaju.
Moje licno misljenje je da po pitanju same filtracije dajem prednost staklenim protocnim filterima, a po pitanju prakticnosti odrzavanja i estetike, dajem prednost prolaznim filterima.

Za sada toliko, mozda ce me neko dopuniti ili ispraviti u necemu. :wink:
 
koliko brzina protoka vode kroz filter utjece na kvalitetu bioloske filtracije? Planiram izraditi novi vanjski kanister i imam par posuda koje bi mogle poslusiti, no dvoumim se izmedu duguljaste, manjeg promjera i nesto nize, dosta veceg promjera. Zapremina im je skoro ista. Mehanicka filtracija je ocito ista, no koji ce bolje odraditi biolosku filtraciju, ova uza u kojoj ce biti brzi protok ili ova plica sa sporijim protokom?
 
Cao Sand :)

Bas sam imao nameru da nastavim da pisem o bioloskim filterima i da ubacim neke skice bioloskiih filtera. Isto tako imao sam nameru da kazem nesto bas o protoku vode u bioloskim filterima ali eto ti si preduhitrio sa pitanjem :wink:

Tvoje pitanje je veoma interesantno. Sada cu nesto reci bas iz prakse.

Baveci se ovim poslom upoznao sam prilican broj odgajivaca akvarijumskih riba ,pa tako i one najvece cije je osnovno zanimanje uzgajanje akvarijumskih riba. Da ne duzim pricu, upoznao sam tako jednog odgajivaca koji je imao jedan broj akvarijuma sa spoljnimm staklenim filterima sa vise pregrada odnosno, bioloskim filterima.
Ono sto sam zanimljivo video kod njega jeste to, sto se u tim bioloskim filterima kao pogon za njegovo funkcionisanje koristio pritisak vazduha odnosno, kompresor.
Pitao sam ga zasto koristi pritisak vazduha za pokretanje filtera a ne neku od protocnih pumpi (fontanske pumpe)jer akvarijumi su bili velike litraze. On mi je odgovorio da bi imao sto efikasniju biolosku filtraciju i da protok kroz bio-medije ne sme da bude velik. I zaista voda u tim akvarijumima vizuelno a i testirano bila je fantasticna.

Ovo sto sam naveo hteo sam samo da kazem da u bio-filterima brzina protoka vode je veoma bitna. Ali moje misljenje je, da protok vode moramo blago povecavati i u zavisnosti od velicine akvarijuma.Ako je akvarijum veci brzina protoka mora biti nesto veca ali ne sme se drasticno povecavati, sto mnogi grese postavljajuci sto brzu protocnu pumpu.

Brzina protoka isto tako zavisiti od pregrada ( komora ) u nasem bio filteru. Sto je veci broj pregrada efikasnost bio preciscavanja je veca. E sad tu imamo jos jedan mali problem i razlog da smanjimo protok vode.
Kod ovakvog filtera gde imamo veci broj komora veca brzina protoka vode moze da dovede do pojave kao sto sam gore naveo u prvom postu, opadanja nivoa vode u pojedinim komorama. Iz tog razloga moramo voditi racuna da i tu ne bude prejak protok jer ce dovesti do ove pojave.

Ovo sam naveo bas zbog tvojeg postavljenog drugog pitanja. Znaci ako uspostavis ovakvu ravnotezu u filterima ,filtracija ce biti ista. Bioloska filtracija u oba filtera bice priblizno jednaka. Bitno je samo da se odrzi nivo vode odnosno da ne dodje do opadanja tog nivoa i prekida bioloske filtracije. Ovo vazi samo ako imas podjednak broj pregrada u tim bio filterima.

Hteo bih samo da dodam da ces zasicenost vode kiseonikom O2, imati vecu kod ovoga drugog nizeg filtera, jer ti je povrsina vode mnogo veca. To je mozda jedina prednost tog nizeg filtera.

Eto, toliko Sand.. Ne znam da li sam nesto iskomplikovao u odgovoru ali nadam se da si me razumeo sta sam hteo reci.
 
da fauna, to si dobro rekao,protok ne smije da bude ni prevelik, ni premali. a to je jako tesko ocijeniti, i zavisi od akvarija do akvarija- o biomasi riba,zasicenosti kisikom i dr. zapravo mislim da volumen akvarija ne igra veliku ulogu i ne diktira brzinu protoka koliko ove dvije prije navedene stvari,jer teoretski biofiltracija se odigrava bez obzira na brzinu protoka,samo je pitanje obima te filtracije. gotovi filteri su,sto se tice brzine, prilagodjeni velicini akvarija ,i tu nema spora, kako je-tako je. nego zanima me,da li imas kakve referentne podatke o optimumu zapremnine filtera (ukupnoj iskoristivoj povrsini za naseljavanje bakterija u filteru-koja je vrlo varijabilna-ovisi o filter materijalu) i brzine protoka vode, u zavisnosti s kolicinom kisika u vodi. Zasto to pitam? zanima me zato sto u odredjenom trenu,kada nestane kisika u vodi koja se filtrira, pocinje proces denitrifikacije,a mi ustvari ne zelimo da se to dogodi(ili je mozda pozeljno :? ) ne znam,ali znam da su sa onim sera denitratorima bila jako losa iskustva,mada je to bio totalno odvojeni sistem. dakle, na kraju bi mogao reci da je najvaznije, kod kucne izrade filtera, podesiti brzinu protoka iznad minimuma potrebnog za bio oksidaciju, tj. bolje vise nego manje :)
 
Slazem se sa tobom Chubby, da ne zavisi protok bio-filtera samo od velicine akvarijuma, vec o kolicini i velicini riba, zasicenosti vode kiseonikom i dr.
To je tacno i zato bih se osvrnuo na zasicenost akvarijumske vode kiseonikom, sto po meni ima isto vaznu ulogu u bioloskoj ravnotezi akvarijuma tz." Kruzenje azota".

Mislim da je vrlo bitno za bioloski filter da bude tako konstruisan da moze da naseli anaerobne bakterije koje su vazne za nitrifikaciju jer ce pri svom delovanju oslobadjati potreban kiseonik koji je vazan za oksidaciju amonijaka NH3 odnosno njegovog vodenog rastvora amonijum hidroksida NH4OH. To je iskljucivo vazno za aerobne bakterije koje svojim radom ,oksidacijom pretvaraju NH4OH u veoma otrovan nitrit NO2. Te aerobne bakterije iskljucivo naseljavaju dno akvarijuma, gde su i najpotrebnije i td....i td...
Zato sam napomenuo da u bio-filteru moraju biti anaerobne bakterije kako bi se uspostavio kruzni tok.

E sad, da li imam kakve referentne podatke o optimumu zapremnine filtera? To pitanje mozda bi trebalo postaviti Bobanu jer koliko sam ga shvatio da ne postoji ograniceni neki optimum zapremine filtera. Hocu reci da ,ako neko ima mogucnosti moze napraviti bio-filter u odnosu na akvarijum 1 :1 .
 
Nisam hteo ovo sve da komentarisem ali evo kada me Fauna prozvao.

Prvo ne bi se slozio sa samom definicijom bio filtera koji si dao. Bioloski filter je dobio ime po BIO sto bi znacilo zivo a samim tim svaki zivi organizam koji ucestvuje u filtriranju je bioloski filter bez obzira da li se radi o bakterijama ili nekom visem obliku zivota. Znam da mi dajemo akcenat bakterijama ali ipak treba da vodimo racuna i o drugim stvarima.
Zatim i podela. Oba ova tipa su u sustini ista i vezana su za protok vode a razlika je u tehnickim detaljima i resenjima. Jedina razlika bi bila ta sto spoljni stakleni filter ima dodatni kontakt sa vazduhom.

Bioloski filter o kome ti govoris je samo nitrifikacioni filter i tu nema kruzenja azotnih jedinjenja nego samo prosto prevodjenje iz jednog oblika u drugi. U takvim uslovima gde je protok uvek zastupljen tesko da i mozes da obezbedis zone niskim koncentracijama kiseonika pa usled toga nema ni govora o anaerobnim bakterijama, mozda samo u nekim mrtvim delovima filtera.
Anaerobne bakterije ne oslobadjaju kiseonik. Njima je kiseonik potreban kao i svim drugim zivim bicima. Jedina razlika je ta sto one dolaze do njega tako sto razgrade NO<sub>3</sub><sup>-</sup> gde nastaje N<sub>2</sub> koji se oslobadja u elementarnom stanju a kiseonik one uzimaju za svoje potrebe. To i jeste sustina jer se na taj nacin trajno otstrani NO<sub>3</sub><sup>-</sup> iz vode.

Ovo u vezi protoka vode je vrlo kompleksna tema. Ima razlicitih iskustva po tom pitanju ali se u sustini stiglo do nekog osnovnog zakljucka a to je da je bolje da se povecava protok i da se da sanse vecoj kolicini NH<sub>3</sub> i NO<sub>2</sub><sup>-</sup> da stigne u filter. Tu je jos uzeta i cinjenica da se uvek ima dovoljno kiseonika u filteru da bi bakterije ostale u zivotu. Iz tog razloga protok moze da bude i veliki ali nikako nesme da bude nedovoljan. Svako zadrzavanje vode duze od 10 - 15 minuta u filteru dovodi do njegovog neiskoriscavanja. Ovo bi nekako bilo i neko upozorenje u vezi ovoga sto razmislja SandmanRI. Da li bi protok u tom sirokom filteru bio takav da se voda iz svakog dela filtera istera u tom vremenskom intervalu. To sigurno zavisi i od unutrasnje konstrukcije ali ako je samo punjenje sa nekom masom onda bas i nisam siguran da ce to biti ok. Ipak, rekao si samo "znatno" sire a ne koliko je to stvarno siroko.

Velicina bioloskog filtera nema granice. Sto veci to bolji ali i tu treba da vodimo racuna da uvek imamo dovoljno hrane za bakterije. U jednom stabilnom akvarijumu je uglavnom tako jer je uspostavljena ravnoteza izmedju broja bakterija i potrebne hrane. Razmera 1:1 je ok ali ne za nase uslove. Treba da vodimo racuna da u stanu treba da imamo i nekog namestaja a ne samo filtere i akvarijume. To je i glavni razlog zasto se ide na jake nitrifikacione filtere pa se na kraju promeni voda.

Jos jedan razlog za veci bioloski filter je i cinjenica da nesto moze da krene naopako. Veci bioloski filter lako moze da amortizuje povecanje amonijum i nitritnog jona sto moze da nam sacuva akvarijum od nezeljenih posledica. Mali bioloski filter jednostavno nema vise mesta za nove pozeljne stanovnike.
 
He.he...namerno sam te i prozvao Bobane ,sto znam da odlicno poznajes ovu tematiku. :wink:

Samo ovde moram da razjasnim neke stvari.

Definiciju bio filtera nisam ni dao, vec njegovu podelu.U potpunosti se slazem sa tvojom definicijom ali se ne slazem sa stavom koji obara ovu podelu. Evo zasto..

Prvo da pojasnim to , da nisam rekao da se u filteru odvija "kruzenje azota", vec se tu podrazumeva, akvarijum + filter. I to je nesto sto je cinjenica, sto mi svi znamo.
Tacno je to sto si ti rekao da se samo jedan deo nitrifikacije odvija u filteru a to je razgradnja nitrita NO3 u N2 i O2 . Ali to iskljucivo rade anaerobne bakterije za koje sam rekao da im nije potreban vazduh, sto ne treba shvatiti bukvalno. U svakoj srtucnoj litreraturi se to kaze iz tog razloga sto njihovo trosenje kiseonika je veoma malo u odnosu na aerobne bakterije. Ali isto tako se kaze da one mnogo vise proizvode kiseonik nego sto ga uzimaju..! Iz tog razloga su dobile naziv anaerobne bakterije. Tako da od NO3 kada se razgradi na N2 i kiseonik koje one kako smo rekli ne trose toliko , te anaerobne bakterije oslobadjaju taj visak kiseonika koji im nije potreban. I zato se kaze da one proizvode kiseonik.

Sto se tice brzine protoka u filterima mora se biti oprezan sa povecavanjem. Ne odvija se samo u filteru nitrifiukacija vec i u akvarijumu. Kao sto smo rekli najveci broj aerobnih bakterija je u podlozi na dnu akvarijuma i tu se najvecim delom odvija pretvaranje amonijaka u nitrit..Mislim da je onaj gore primer sto sam naveo onoga odgajivaca , da govori bas o tome. E sad, koliko povecati brzinu protoka
mislim da tu igra isto tako vaznu ulogu pored velicine akvarijuma i njegove naseljenosti, ima znacaj i velicina filtera.

Ja sam nasao nekakve podatke, hocu reci tablicu za odredjivanje tehnickih karakteristika gde je prikazana i potrebna brzina protoka za odredjenu zapreminu filtera i akvarijuma. Evo, pa da pogledamo.
 

Attachments

  • tab_brzina_protoka.jpg
    tab_brzina_protoka.jpg
    18.8 KB · Pregleda: 472
e pa sad, kada bi definiciju htjeli dotjerati do kraja, onda bi kruzenje azota, iliti dusika :wink: bilo vrlo upitno u akvariju. U akvariju se desava samo jedan dio toga zamisljenog kruga, zato sto nema vezanja atmosferskog dusika u neki organski spoj, a i denitrifikacija nije potpuna.

.....i samo da se nesto pojasnim, kada sam govorio o filteru mislio sam vise na njegove gabarite (koji su u vezi s brzinom protoka vode), a ne na njegov volumen, jer on sam po sebi nista ne znaci. Mislim da su bitnije iskoristive povrsine za naseljavanje bakterija od same zapremnine filtera.

jos jedna stvar- fauna rabi pojam nitrifikacija, a ja za isti proces koristim izraz denitrifikacija. To je samo zato da uskladimo terminologiju, ako mozda nesto niste shvatili iz moga izlaganja.
 
Ups.. greska Chubby. :wink: U pravu si ,nisam se izrazio pravilno kada sam rekao da se u filteru vrsi nitrifikacija. Tu sam mislio na denitrifikaciju..
Malo me je ova tema zamorila da sam poceo da gresim u vezi nekih termina.

Sto se tice filtera slazem se da je bitnija iskoriscenost njegove unutrasnje povrsine koja ce koristiti za naseljavanjem korisnih bakterija. Ali isto tako je u sprezi i zapremina filtera sa iskoriscenjem unutrasnje povrsine. To iskoriscenje zavisi od medija u filteru koje cemo postaviti. Medij mora biti od takvog materijala da moze da svojom povrsinom naseli sto veci broj bakterija. Mislim da ne treba o tome suvise govoriti jer takvog materijala ima dosta u ponudi proizvodjaca akvaristicke opreme. Takve materijale postavljamo u pregrade bio filtera i sto vise bude bilo pregrada,veca je iskoriscenost odnosno, korisnih povrsina biti ce vise.
Moje licno misljenje je da protok ne sme biti prevelik a ni premali. Ako bi recimo, postavili pumpu od 2000 l/h na filter koji je malih dimenzija ,tu ne bi bilo bioloskog preciscavanja vec samo mehanickog. Prljava voda bi samo proletela kroz medije i mehanicki bi se precistila.

Ovo je moje licno misljenje a i sama ova tablica mi daje mogucnost da tako razmisljam.
 
Ko ce vas da povata sta vi mislite :)

Nitrifikacija je proces prevodjenja azotnih jedinjenja iz jednog oblika u drugi. NH3 ->NO2->NO3

Denitrifikacija je otstranjvanje azotnih jedinjenja iz vode permanentno.

Denitrifikacija u akvarijumu?
Biljke trose NH3 za izgradnju bio mase. To je denitrifikacija. NH3 je trajno uklonjen. Anaerobne bakterije razloze nitrogeno jedinjenje na elementarni N2 koji izadje u atmosferu. To je denitrifikacija.

Kruzenje azota u akvarijumu?
Ima i toga. Biljke pokupe NH3 iz vode, izgrade bio masu a onda riba pojede biljku pa kao proizvod metabolizma nastane NH3 koji opet pokupe biljke. Ostalo kruzenje je u globalnom smislu kao sto je i u prirodi.

Fauna, to u vezi protoka je mnogo zeznutije i nije tako kao ti pricas. Postoji jedna fizicko-hemijska osobina koja se zove retencija. Ako neznas sta je to onda je stvarno vrlo tesko da se diskutuje o tome i bolje je da to preskocimo.
Po tom pitanju je bila jedna diskusija kod Cire
http://www.akvaristika.org/forum/forum_posts.asp?TID=1245&PN=1

Nazalost tamo je diskutant pokazao da nema blage pretstave o retenciji pa nisam ni pokusao dalje jer je stvarno tesko govoriti o tome ako se nema osnova a i drugi su se isto tako povukli da ne bi mlatili praznu slamu i igrali se gluvih telefona.
 
Evo jos malo da te zamorim Bobane sa pitanjima. :lol:

Hoces mi objasniti sta je retencija? Iskreno, mrzime da lutam po nekim meni nepoznatim adresama. :wink:

A sto se tice denitrifikacije, to sam i mislio sto si ti objasnio. Lepo sam se ispravio kada me je Chubby diskretno upozorio. :lol: Znas da ja u brzini mogu da pogresim sta pisem.. a pogledaj koliko se otegla ova tema.
 
Neznam ni sam kako bi ti ja to lepo pojasnio a jos manje sta bi ti dobio sa time.

U osnovi, retencija je zadrzavanje.

Sada malo slikovitije. Tu imamo jedan mobilan fluid (voda i necistoce na molekularnoj rastvorenosti) i jedan staticki medijum koji je u nasem slucaju filter masa. Voda kao fluid nosioc ili mobilna faza se forsira da prolazi kroz staticni medijum. I sada je tu kljucna stvar. Komponente koje se nalaze u vodi razlicitom brzinom prolaze kroz taj medijum, neke brze neke sporije. U zavisnosti od medija, vrste jedinjenja i sto je vrlo bitno protoka fluida nosioca to vreme moze da se bitno razlikuje. Ipak na kraju svi izadju. To zadrzavanje je retencija a vreme ostajanja u staticnom medijumu je retenciono vreme.
To bi moglo da se kaze, ovo je samo primer tek da vidis, da ce voda da prodje kroz taj medijum za jedan minut a recimo NH3 za dva minuta, NO3 za dva ipo minuta itd. Neka jedinjenja ce da prodju istom brzinom kao i voda. To sve zavisi od prirode staticne i mobilne faze.

Eto ukratko tek da dobijes sliku o tome a ja sam to zvakao oko 15 godina svakodnevno i kao sto vidis tesko mi je da ti to objasnim jer se to i nemoze objasniti u par reci. Zato sam ti i rekao da to preskocimo jer je to stvarno specificna i vrlo uska oblast koja se uci samo ako ti stvarno treba.

I to sve treba da ostavimo nauci a mi da se bavimo gajenjem riba. Sta ce to nama.
 
Evo da pokazem jednu skicu bioloskog filtera sa vise pregrada. Mislim da je ovo idealno resenje ako neko zeli da napravi veci spoljni filter a ovaj filter moze da se uradi celom duzinom akvarijuma i da se postavi iza akvarijuma.
 

Attachments

  • bio-filter.jpg
    bio-filter.jpg
    27.6 KB · Pregleda: 422
Prvo da se predstavim, ja sam Mladen i imam akvarijum od 150l i hitno mi treba kanister!Jel ima neko da prodaje kanister zanima me atman fh3 ili tetra ex 700!?Hvala