Evo ovde je kopija tog teksta a dve slike sam stavio kao prilog jer je jedna slika tabela koja je bila u html formatu a to ovde na forumu neide.
Tekst:
Ancistrus - Kako odrediti vrstu?
Jedna izuzetno kompleksna grupa riba a koja je, isto tako, popularna u hobi akvaristici je grupa cat riba. Skoro da nema slatkovodnog akvarijuma da barem jedna riba iz ove grupe nije zastupljena u njemu. Tu pre svega prednjače ribe nama poznate kao čistači a tema ovog pisanja je baš jedna takva riba a reč je o nama dobro poznatim ribama roda Ancistrus.
Izlaganje u ovome tekstu ima za cilj da se malo upoznamo sa Ancistrus-ima kao i metodama koje se koriste za određivanje pojedinih vrsta Ancistrus-a. S obzirom da je ovo vrlo kompleksno pitanje, pokušaću da, u nekim relativno kratkim crtama, napišem o klasifikaciji Ancistrus-a i o ključnim karakteristikama kod određivanja vrsta Ancistus-a.
Kako to obično i biva, ovakav tekst započinje podacima koji su malo suvoparni ali oni nam pomažu da bolje sagledamo tu kompleksnost. Ova klasifikacija je bazirana na referencama koje je postavio Nelson (1969 godine, dopunjena 1994 godine) i Carroll (1987 godine) a koja je još aktuelna mada je u svome nižem redu podložna promenama koje se dopunjuju sa novim saznanjima. Ta podela izgleda ovako a krečemo od subphylum-a:
- Subphylum: Vertebrata
- Superclass: Gnathostomata
- Class: Osteicthyes
- Sub-class: Actinopterygii
- Infraclass: Neopterygii
- Division: Teleostei
- Subdivision: Euteleostei
- Superorder: Ostariophysi
- Order: Siluriformes
- Sub-order: Siluroidei
- Family: Loricariidae
- Subfamily: Ancistrinae
- Genus: Ancistrus (Bristlenose)
- Species: Danas je poznato oko 80 vrsta Ancistrus-a
Kao što može da se vidi iz gornje podele, naša pažnja je usmerena na familiju Loricariidae gde spadaju sve cat ribe koje imaju zajedničku osobinu da mogu da se ustima zalepe za podlogu. Ova familija riba ima preko 1000 vrsta i broj vrsta se povečava sa novim istraživanjima koja su stalno u toku kao i istraživanjem i proučavanjem poznatih vrsta što dovodi do toga da je cela ova familija nestabilna i lako su moguče i radikalne promene. Takva jedna promena se već dogodila i bristlenose su svrstani u genus Ancistrus a ne kako je ranije bilo u genus Xenocara. Ipak kako je već navedeno mi se ovde osvrčemo na genus Ancistrus i da se sada usmerimo u tom pravcu.
Ipak pre nego što se koncentrišemo na druge aspekte Ancistrus-a da pomenemo još i jedan detalj koji izaziva dosta zabune u svemu ovome. Reč je o oznakama L i LDA.
Kako je tehnika napredovala a samim tim omogučila da se na lak i relativno jeftin način stigne na svako mesto na ovoj planeti, nove "vrste" ancistrus-a su nalažene izuzetno brzo. Sve te, nazovimo nove vrste, su iz čisto komercijalnih razloga dostavljane na tržište takoreći u danu a da se pri tome nije vodilo nikakvog računa da li se stvarno radi o novoj vrsti ili ne. Da bi se olakšalo potencijalnim kupcima tih riba, nemački magazin Datz je uveo oznaku L (Loricariid) za neku novopridošlu ribu a sve se sastojalo u slici ribe i nekom malom opisu te ribe. Takva ideja je bila izvrsna ali samo sa komercijalnog stanovišta jer su akvaristi mogli da vide novu ribu i neki kratak opis. Pošto se sve to odigravalo, takoreči između jednog uvoznika i jednog magazina, ostali uvoznici su imali problema da dođu do adekvatnog L broja pa je dolazilo i do toga da se pod jednim L brojem nalaze po dve-tri različite ribe. Da se izbegne ta konfuzija, drugi Nemački magazin "Das Aquarium" je započeo nove oznake LDA (Loricariid Das Aquarium). Možda je sve to dovelo do toga da se malo razjasni u vezi tih brojeva i referenca u zavisnosti od publikacije ali sve to zasigurno nije dovelo do nekog bitnog napredka s naučnog stanovišta. Sve te ribe su puštane u opticaj pod nazivom L ili LDA a da se predhodno nije proverilo da li je ta riba predhodno opisana ili ne odnosno da li se samo radi o opisanoj ribi sa drugim šarama.
Kolika je ta disproporcija može da se vidi iz podatka da je u vreme ekspanzije L vrsta devedesetih godina, sada već prošlog veka, broj L vrsta se približio cifri od oko stotinu a da se u tom istom periodu naučno poduprelo samo tri ili četiri nove vrste. Normalno, sve to nas netreba da uzbuđuje jer se mi uglavnom baziramo na vizuelni izgled ribe osim ako ne želimo da se upustimo u njihovo razmnožavanje gde ovakvi problemi dolaze do punog izražaja.
Glavne karakteristike Ancistrus-a koje nam pomažu u nekoj brzoj identifikaciji bile bi sledeče:
- Vrlo izražena karakteristika po kojem je riba i dobila ime su čekinje koje se prostiru od gornje usne pa sve do nosa. Nijedna druga grupa riba nema ovu karakterističnu osobinu a jedina sličnost može da se vidi kod Neblinichthys-a mada je razlika očita i tesko da može da se zamene pojmovi.
- Druga izražena karakteristika su interopercular-ne bodlje koje se nalaze s obe strane glave a koje se pojave kada se riba oseća ugroženom. Bodlje su povijene prema napred što predstavlja dobru odbranu u slučaju da druga riba napadne Ancistrus-a a Ancistrus ih koristi i kao svoje oružje. Svako ko je pokušao da sa mrežom uhvati Bristlenos-a zna za ove bodlje i glavobolje koje nam one donose.
- Sam izgled ancistrus ribe je specifican gde posebno dolazi do izražaja izgled usta kada se priljubi na staklenu površinu. Uz malo prakse ovo se lako savlada i može da nam bude dobar pokazatelj da li se radi o Ancistrus-u ili ne.
Jedno dosta često postavljanih pitanja je indentifikacija vrsta Ancistrus-a. To je jedan izuzetno složeni posao i zahteva dobro proučavanje ovih vrsta. Stari opisi ovih vrsta su se uglavnom zasnivali na nekim šturim izlaganjima i tek razvojem opreme sa kojom se moglo do detalja da izanaliziraju vrste došlo se do podataka koje mi i posedujemo. Tu treba da se doda da boja i šare ne mogu da budu pouzdani indikator jer Ancistrus ima sposobnost da menja i boju kao i šare.
Da bi to još približili i bolje razumeli celi postupak, prvo treba da se upoznamo sa nekoliko termina koji su zastupljeni kod merenja Ancistrus-a. Slika koja sledi može da nas vrlo lako uputi na te termine bez nekog velikog objašnjavanja a to je standard kod određivanja vrsta Ancistrus-a.
Kao što može da se i pretpostavi, glavni činioc u određivanju vrsta Ancistrus-a je njihova proporcija. Za boju i šare smo već napomenuli da nisu pouzdani indikator jer se ponavljaju kod mnogih vrsta i da su sposobni da menjaju boje i šare. Izgled samih čekinja isto tako nije indikator jer varira kod svake individualne ribe. Neke ribe imaju razgranate čekinje a neke ne.
Ako uprostimo sve, za neku vrsta Ancistrus-a mi možemo da kažemo da je vrsta ako mogu da se mreste međusobno, da njihovi potomci mogu da se mreste a da ti potomci imaju karakteristiku svojih roditelja. Pored toga Ancistrus-i će da se mresti samo ako su uparene iste vrste. Oni to rado rade ali da ponovim, samo ako su iste vrste. Ako nisu, naš pokušaj mreščenja ostaće uzaludan.
Kod ovoga mi nesmemo da previdimo postojanje varijanti. Dobar primer za to su Guppy kao i zlatne ribe. Iako su to sve iste vrste, ukrštanjem kako u prirodi, pogotovo u izolovanoj sredini, tako i u akvarijumu može da dovede do nastajanja specificne linije gde potomci imaju iste karakteristike kao i roditelji. Nastajanjem takvih specificnih linija nemora da znači da je nastala i nova vrsta.
Još jedan vrlo bitan faktor u određivanju vrsta Ancistrus-a je i njegovo poreklo. Nažalost takve informacije se izuzetno tesko nalaze jer se u velikim komercijalnim centrima u regionu gde se Ancistrus-i sakupljaju gubi sav trag. Iz tog razloga se u prodaji sve više i više pojavljuje naziv Ancistrus sp.
Iz tabele koje sledi može lako da se vidi proporcija pojedinih vrsta Ancistrus-a koja nam mnogo lakše i slikovitije pokazuje koja je razlika između istih. Tako jednim preciznijim merenjem mi možemo da odredimo o kojoj se vrsti radi. Odnos proporcija je dat u relativnom iznosu tako da sama veličina ribe nije presudna.
Kao što se vidi iz priloženih podataka, određivanje vrste Ancistrus-a nije ni malo jednostavan posao. Za to nam je potrebna oprema velike preciznosti a isto tako i prakse. I pored svega toga uvek stoji ono "ali" jer posmatranjem jednog primerka Ancistrus-a teško da može da se pouzdano odredi vrsta. Pored toga postoje i vrste koje nisu opisane pa nama, s aspekta hobi akvaristike, najbolje je reči samo Ancistrus sp. jer tako zasigurno nećemo da pogrešimo.
