Napomena:
Ovaj teks je predvidjen za odeljak "Tekstovi" i bice premesten nakon malog korigovanja, ne sustine vec estetike
Diskusija moze da se vodi ovde stim sto ce umesto teksta stajati link ka testu.
Bilo da se radi o slatkovodnoj ili morskoj akvaristici alkalnost vode je izuzetno vazan faktor koji nikako ne bi smeli da zanemarimo. Posmatrajuci diskusije po pitanju alkalnosti vrlo lako se zakljucuje da je ovaj deo dosta strani za mnoge akvariste i da lako ulaze u zamke koje proizilaze iz svega toga. Jedna velika prepreka razumevanja alkalnosti vode je nekako bas njegova akvaristicka definicija koja se srece na nasim internet stranicama gde se ona usko povezuje sa karbonatnom tvrdocom vode i u tom smislu se daju definicije. Karbonatna tvrdoca vode jednaka je alkalnosti iste samo u jednom cistom zatvorenom karbonatnom sistemu a takav sitem se samo nalazi u nekim laboratorijskim uslovima i nigde vise. Dodatnu zbrku ovome daje cinjenica da je karbonatna tvrdoca industrijska definicija kao i nacin merenja gde se iz poznatih razloga zanemaruju mnogi faktori koji nisu vazni za neki dati tehnoloski proces.
Izjednacavanjem alkalnosti i tvrdoce vode moze da se tolerise u slatkovodnoj akvaristici sve dotle dokle god mi ne pokusavamo da korigujemo kvalitet vode ili pocnemo da prihranjujemo biljke bilo putem hranjive podloge ili na neki drugi nacin. U jedanom takavom korigovanom sistemu alkalnost vode se znatno menja i tu postaje potpuno neprihvatljivo da se alkalnost vode povezuje samo sa prisustvom karbobata i bikarbonata u vodi i takvo direktno povezivanje nas vodi u totalno konfuznu situaciju gde nepostoji neko logicno objasnjenje za neki moguci rezultat merenja.
Kada je u pitanju morska akvaristika onda alkalnost vode je jedno od glavnih pitanja jer je to jedan od nekoliko najbitnijih faktora od kojih zavisi stabilnost jednog sistema. Neretko vidjamo da akvaristi imaju problema sa pH koji je direktna posledica poremecene zeljene alkalnosti vode i tu je totalno neprihvatljivo govoriti o karbonatnoj tvrdoci vode.
Posto je akvarijum jedan otvoreni sistem evo da pogledamo sta sve to utice na hemizam vode odnosno koji su to izvori:
- Aeracija je jedan veliki faktor koji utice na hemizam vode. Vazduh sadrzi cestice "aerosol" kao i gasove koje mogu znatno da uticu na hemizam vode. Po ovom pitanju je vazna i sama lokacija akvarijuma. Glavne necistice kojima je izlozena voda su HCl, HNO3, H2SO4 kao kiseline koje su ispustene u atmosferu odnosno njihovi anhidridi zatim NH3, CaCO3, MgCO3 kao baze i druge soli putem prasine (aerosol) i to KCl, NaCl, CuSO4, SiO2 i alumosilikati. Ovo bi ujedno bio i priblizan sastav kisnice a kolicina ovih navedenih jedinjenja u sustini zavisi od lokacije.
- Podloga u akvarijumu je prica sama za sebe i tu sve zavisi sta mi koristimo kao podlogu. Podloga je u osnovi veliki izvor karbonata kalcijuma i magnezijuma sto je posebno izrazeno u podlogama za morsku akvaristiku dok u slatkovodnoj podloga je obicno veliki izvor silikata, sulfata, karbonata, gvozdja, mnogih kompleksnih jedinjenja itd.
- Sam kvalitet vode koju mi koristimo za akvarijum i sastav vode se totalno razlikuje od mesta do mesta.
- Dodaci kao sto je humus ili drvo koji ispustaju organske kiseline.
- Respiracija ima izuzetno veliki uticaj na hemizam vode i neretko je jedan od glavnih uzrocnika nezeljenog kvaliteta vode.
- Fotosinteza ima znatan uticaj na hemizam vode i dovodi do promene alkalnosti vode. Ta promena moze da ide u oba smera.
- Dodavanjem raznih soli i organskih kiselina koji su po pravilu prisutni u komercijalnoj hrani za ribe.
Kao sto se vidi iz gore navedenog nas akvarijum je jedan otvoreni sistem gde mnoge stvari uticu na kvalitet vode koje je sve tesko i nabrojati i u sustini mi nebi ni trebali da se zamaramo svim tim stvarima vec samo da iskoristimo sponu koja ih spaja a to je alkalnost.
Ako mi sve ovo gore napisano na momenat prebacimo u okvire hemije onda mi ovde govorimo o kiselinama i bazama prisutnim u akvarijumskoj vodi. Mi tu kao interesantnu i vaznu stvar za akvaristiku izdvajamo faktor intenziteta ( aktivnosti ) vodonicnog jona ili protona poznat nam kao pH i faktor kiselinskog neutralizacionog kapaciteta koji je u stvari alkalnost a mi u akvaristici je zdusno nazivamo karbonatnom tvrdocom vode sto je totalno pogresno.
Priroda kiselina i baza zasnovana je na cinjenici da proton nemoze da postoji kao samostalan jon vec da snazno reaguje sa molekulima vode gradeci jedan kopleks, na primer (H7O3)+ ili (H9O4)+ . Radi pojednostavljanja mi u praksi pisemo H+ ili H3O+. Cela reakcija se predstavlja na sledeci nacin:
Kiselina 1 + Baza 2 = Kiselina 2 + Baza 1
Kada je voda u pitanju onda to izgleda ovako:
H2O (k1) + H2O (b2) = H3O+ (k2) + OH- (b1)
Da se mnogo ne zadrzavam ovim delom vec tu samo da napomenem da mi kiseline i baze delimo na jake i slabe u zavisnosti od njihove tendencije da otpuste ili prime protone . Ovo je vrlo bitno jer u zavisnosti od kombinacije nastale soli reaguju kao kisele, bazne ili neutralne.
U skoro svim diskusijama po pitanju karbonatne tvrdoce vode mi uglavnom vidimo izraz slican ovome:
[karbonatna tvrdoca] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
Kao sto sam vec naveo ovaj izraz je sasvim tacan ali mi u praksi nigde nesrecemo takav slucaj i to je totalno daleko od nase realnosti i nasa akvarijumska voda je mnogo bliza izrazu koji sledi:
[Alkalnost] = [HCO3-] + 2[CO3 2-] + [OH-] + [NH3] + [HS-] + 2[S2-] + [H3SiO4-] + 2 [H2SiO42-] + [B(OH)4-] + [organski kiselinski ostatak-] + [HPO42-] + 2[PO43-] + [OH-] - [H+]
Ovaj gornji izraz nedvosmisleno pokazuje sta mi merimo kada koristimo tester koji ima oznaku KH.
Da bi mi razumeli sustinu svega ovoga mi treba da prodiskutujemo princip merenja alkalnosti a da bi sve pojednostavnili izostavicemo alternativnu definiciju alkalnosti. Bez obzira na to obe definicije su zasnovane na stanju protona na nekom referentnom nivou. Dobar nacin da se sve ovo objasni je jedan zatvoreni karbonatni sistem gde imamo:
[karbonatna alkalnost] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
Posto se alkalnost odredjuje acidimetrijskom metodom onda operativna definicija alkalnosti za ovaj slucaj bi bila ovakva:
Rastvor koji ne sadrzi neki drugi protoliticki sistem osim rastvorenih karbonata, alkalnost je kolicina utrosene jake kiseline koja je potrebna da se pH dovede na nivo koji ima totalna molarna koncentracija rastvorenog H2CO3 i izrazava se u moll-1 ili ekvivalent po litru.
Uopstena definicija alkalnosti ili kiselosti bi bila da je to stanje nekog sistema koji ima manjak ili visak protona na nekom referentnom nivou.
Za nas gore navedeni karbonatni sistem uglavnom se postavljaju tri referentne tacke merenje gde gornja tacka pretstavlja kausticnu alkalnost ( f=2 ), srednja tacka je poznata kao p- alkalnost ili CO2 kiselost ( f=1 ) dok donja tacka definise mineralnu kiselost ( f=0 ).
Te tri referentne tacke nisu bez veze odabrane nego one definisu neko stanje protona u sistemu. Tacka f=0 je tacka gde se smatra da nema vise protona nastalih protolizom karbonata. Kod tacke f=1 nema vise bikarbonatnih jona dok kod tacke f=2 sva alkalnost je kausticna.
Alkalitet f=0
[alk] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
p-alkalnost f=1
[p-alk] = [OH-] + [CO32-] - [H2CO3] - [H+]
Kausticna alkalnost f=2
[OH- alk] = [OH-] - [HCO3-] - 2[H2CO3] - [H+]
U praksi f=0 tacka ima pH vrednost oko 4.5, f=1 nesto iznad 7 dok f=2 ima vrednost oko 10.3. U akvaristici sva objasnjenja u vezi KH se u stvari vezuju za ovo objasnjenje pa se cak i nude razne metode odredjivanja karbonatne tvrdoce vode koje nam u sustini nece puno pomoci jer se referentna tacka pomera. S obzirom da je nasa akvarijumska voda daleko od ovakvog karbonatnog sistema datog u ovom primeru onda nama ostaje da mi racunamo ravnotezno stanje naseg sistema ili da se zadovoljimo kupovinom test pribora koji su uglavnom dovoljno precizni jer je uzeto u obzir i prisustvo nekarbonatna kod odredjivanja referentne tacke koja se razlikuje od referentne tacke cisto karbonatnog sistema.
Ovaj problem referentne tacke je izuzetno izrazen kod odredjivanja alkalnosti morske vode usled povecane koncentracije borata i zato treba dobro da pazimo sta koristimo u takvom slucaju.
Na kraju svega ovoga samo da navedem neke hemijske procese koji se desavaju u akvarijumu a koji imaju uticaj na alkalnost pored vec nabrojanih izvora uticaja.
- Fotosinteza i respiracija je proces koji se konstantno odvija putem biljaka i algi. U zavisnosti od reakcije alkalnost moze da ostane nepromenjena, da opada ili da se povecava.
- Nitrifikacija smanjuje alkalnost.
- Denitrifikacija povecava alkalnost.
- Oksidacija sulfida smanjuje alkalnost.
- Redukcija sulfida povecava alkalnost.
- Rastvaranje CaCO3 se povecava alkalnost.
Eto to bi bilo onak vrlo skraceno objasnjenje u vezi alkalnosti vode primereno akvaristici sa ciljem da se objasni sta je to KH u akvaristici. Za vise informacija u vezi ove teme nam je potrebna literatura koja je specijalizovana u ovoj oblasti. Ja licno koristim knjigu "Aquatic Chemistry Werner Sturm i James J. Morgan" koja mi je ujedno i referentna za ovo pisanje uz malu podrsku "Udzbenik Fizicke Hemije Dr Semjuel Gleston"
Ovaj teks je predvidjen za odeljak "Tekstovi" i bice premesten nakon malog korigovanja, ne sustine vec estetike
Diskusija moze da se vodi ovde stim sto ce umesto teksta stajati link ka testu.
Bilo da se radi o slatkovodnoj ili morskoj akvaristici alkalnost vode je izuzetno vazan faktor koji nikako ne bi smeli da zanemarimo. Posmatrajuci diskusije po pitanju alkalnosti vrlo lako se zakljucuje da je ovaj deo dosta strani za mnoge akvariste i da lako ulaze u zamke koje proizilaze iz svega toga. Jedna velika prepreka razumevanja alkalnosti vode je nekako bas njegova akvaristicka definicija koja se srece na nasim internet stranicama gde se ona usko povezuje sa karbonatnom tvrdocom vode i u tom smislu se daju definicije. Karbonatna tvrdoca vode jednaka je alkalnosti iste samo u jednom cistom zatvorenom karbonatnom sistemu a takav sitem se samo nalazi u nekim laboratorijskim uslovima i nigde vise. Dodatnu zbrku ovome daje cinjenica da je karbonatna tvrdoca industrijska definicija kao i nacin merenja gde se iz poznatih razloga zanemaruju mnogi faktori koji nisu vazni za neki dati tehnoloski proces.
Izjednacavanjem alkalnosti i tvrdoce vode moze da se tolerise u slatkovodnoj akvaristici sve dotle dokle god mi ne pokusavamo da korigujemo kvalitet vode ili pocnemo da prihranjujemo biljke bilo putem hranjive podloge ili na neki drugi nacin. U jedanom takavom korigovanom sistemu alkalnost vode se znatno menja i tu postaje potpuno neprihvatljivo da se alkalnost vode povezuje samo sa prisustvom karbobata i bikarbonata u vodi i takvo direktno povezivanje nas vodi u totalno konfuznu situaciju gde nepostoji neko logicno objasnjenje za neki moguci rezultat merenja.
Kada je u pitanju morska akvaristika onda alkalnost vode je jedno od glavnih pitanja jer je to jedan od nekoliko najbitnijih faktora od kojih zavisi stabilnost jednog sistema. Neretko vidjamo da akvaristi imaju problema sa pH koji je direktna posledica poremecene zeljene alkalnosti vode i tu je totalno neprihvatljivo govoriti o karbonatnoj tvrdoci vode.
Posto je akvarijum jedan otvoreni sistem evo da pogledamo sta sve to utice na hemizam vode odnosno koji su to izvori:
- Aeracija je jedan veliki faktor koji utice na hemizam vode. Vazduh sadrzi cestice "aerosol" kao i gasove koje mogu znatno da uticu na hemizam vode. Po ovom pitanju je vazna i sama lokacija akvarijuma. Glavne necistice kojima je izlozena voda su HCl, HNO3, H2SO4 kao kiseline koje su ispustene u atmosferu odnosno njihovi anhidridi zatim NH3, CaCO3, MgCO3 kao baze i druge soli putem prasine (aerosol) i to KCl, NaCl, CuSO4, SiO2 i alumosilikati. Ovo bi ujedno bio i priblizan sastav kisnice a kolicina ovih navedenih jedinjenja u sustini zavisi od lokacije.
- Podloga u akvarijumu je prica sama za sebe i tu sve zavisi sta mi koristimo kao podlogu. Podloga je u osnovi veliki izvor karbonata kalcijuma i magnezijuma sto je posebno izrazeno u podlogama za morsku akvaristiku dok u slatkovodnoj podloga je obicno veliki izvor silikata, sulfata, karbonata, gvozdja, mnogih kompleksnih jedinjenja itd.
- Sam kvalitet vode koju mi koristimo za akvarijum i sastav vode se totalno razlikuje od mesta do mesta.
- Dodaci kao sto je humus ili drvo koji ispustaju organske kiseline.
- Respiracija ima izuzetno veliki uticaj na hemizam vode i neretko je jedan od glavnih uzrocnika nezeljenog kvaliteta vode.
- Fotosinteza ima znatan uticaj na hemizam vode i dovodi do promene alkalnosti vode. Ta promena moze da ide u oba smera.
- Dodavanjem raznih soli i organskih kiselina koji su po pravilu prisutni u komercijalnoj hrani za ribe.
Kao sto se vidi iz gore navedenog nas akvarijum je jedan otvoreni sistem gde mnoge stvari uticu na kvalitet vode koje je sve tesko i nabrojati i u sustini mi nebi ni trebali da se zamaramo svim tim stvarima vec samo da iskoristimo sponu koja ih spaja a to je alkalnost.
Ako mi sve ovo gore napisano na momenat prebacimo u okvire hemije onda mi ovde govorimo o kiselinama i bazama prisutnim u akvarijumskoj vodi. Mi tu kao interesantnu i vaznu stvar za akvaristiku izdvajamo faktor intenziteta ( aktivnosti ) vodonicnog jona ili protona poznat nam kao pH i faktor kiselinskog neutralizacionog kapaciteta koji je u stvari alkalnost a mi u akvaristici je zdusno nazivamo karbonatnom tvrdocom vode sto je totalno pogresno.
Priroda kiselina i baza zasnovana je na cinjenici da proton nemoze da postoji kao samostalan jon vec da snazno reaguje sa molekulima vode gradeci jedan kopleks, na primer (H7O3)+ ili (H9O4)+ . Radi pojednostavljanja mi u praksi pisemo H+ ili H3O+. Cela reakcija se predstavlja na sledeci nacin:
Kiselina 1 + Baza 2 = Kiselina 2 + Baza 1
Kada je voda u pitanju onda to izgleda ovako:
H2O (k1) + H2O (b2) = H3O+ (k2) + OH- (b1)
Da se mnogo ne zadrzavam ovim delom vec tu samo da napomenem da mi kiseline i baze delimo na jake i slabe u zavisnosti od njihove tendencije da otpuste ili prime protone . Ovo je vrlo bitno jer u zavisnosti od kombinacije nastale soli reaguju kao kisele, bazne ili neutralne.
U skoro svim diskusijama po pitanju karbonatne tvrdoce vode mi uglavnom vidimo izraz slican ovome:
[karbonatna tvrdoca] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
Kao sto sam vec naveo ovaj izraz je sasvim tacan ali mi u praksi nigde nesrecemo takav slucaj i to je totalno daleko od nase realnosti i nasa akvarijumska voda je mnogo bliza izrazu koji sledi:
[Alkalnost] = [HCO3-] + 2[CO3 2-] + [OH-] + [NH3] + [HS-] + 2[S2-] + [H3SiO4-] + 2 [H2SiO42-] + [B(OH)4-] + [organski kiselinski ostatak-] + [HPO42-] + 2[PO43-] + [OH-] - [H+]
Ovaj gornji izraz nedvosmisleno pokazuje sta mi merimo kada koristimo tester koji ima oznaku KH.
Da bi mi razumeli sustinu svega ovoga mi treba da prodiskutujemo princip merenja alkalnosti a da bi sve pojednostavnili izostavicemo alternativnu definiciju alkalnosti. Bez obzira na to obe definicije su zasnovane na stanju protona na nekom referentnom nivou. Dobar nacin da se sve ovo objasni je jedan zatvoreni karbonatni sistem gde imamo:
[karbonatna alkalnost] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
Posto se alkalnost odredjuje acidimetrijskom metodom onda operativna definicija alkalnosti za ovaj slucaj bi bila ovakva:
Rastvor koji ne sadrzi neki drugi protoliticki sistem osim rastvorenih karbonata, alkalnost je kolicina utrosene jake kiseline koja je potrebna da se pH dovede na nivo koji ima totalna molarna koncentracija rastvorenog H2CO3 i izrazava se u moll-1 ili ekvivalent po litru.
Uopstena definicija alkalnosti ili kiselosti bi bila da je to stanje nekog sistema koji ima manjak ili visak protona na nekom referentnom nivou.
Za nas gore navedeni karbonatni sistem uglavnom se postavljaju tri referentne tacke merenje gde gornja tacka pretstavlja kausticnu alkalnost ( f=2 ), srednja tacka je poznata kao p- alkalnost ili CO2 kiselost ( f=1 ) dok donja tacka definise mineralnu kiselost ( f=0 ).
Te tri referentne tacke nisu bez veze odabrane nego one definisu neko stanje protona u sistemu. Tacka f=0 je tacka gde se smatra da nema vise protona nastalih protolizom karbonata. Kod tacke f=1 nema vise bikarbonatnih jona dok kod tacke f=2 sva alkalnost je kausticna.
Alkalitet f=0
[alk] = [HCO3-] + 2[CO32-] + [OH-] - [H+]
p-alkalnost f=1
[p-alk] = [OH-] + [CO32-] - [H2CO3] - [H+]
Kausticna alkalnost f=2
[OH- alk] = [OH-] - [HCO3-] - 2[H2CO3] - [H+]
U praksi f=0 tacka ima pH vrednost oko 4.5, f=1 nesto iznad 7 dok f=2 ima vrednost oko 10.3. U akvaristici sva objasnjenja u vezi KH se u stvari vezuju za ovo objasnjenje pa se cak i nude razne metode odredjivanja karbonatne tvrdoce vode koje nam u sustini nece puno pomoci jer se referentna tacka pomera. S obzirom da je nasa akvarijumska voda daleko od ovakvog karbonatnog sistema datog u ovom primeru onda nama ostaje da mi racunamo ravnotezno stanje naseg sistema ili da se zadovoljimo kupovinom test pribora koji su uglavnom dovoljno precizni jer je uzeto u obzir i prisustvo nekarbonatna kod odredjivanja referentne tacke koja se razlikuje od referentne tacke cisto karbonatnog sistema.
Ovaj problem referentne tacke je izuzetno izrazen kod odredjivanja alkalnosti morske vode usled povecane koncentracije borata i zato treba dobro da pazimo sta koristimo u takvom slucaju.
Na kraju svega ovoga samo da navedem neke hemijske procese koji se desavaju u akvarijumu a koji imaju uticaj na alkalnost pored vec nabrojanih izvora uticaja.
- Fotosinteza i respiracija je proces koji se konstantno odvija putem biljaka i algi. U zavisnosti od reakcije alkalnost moze da ostane nepromenjena, da opada ili da se povecava.
- Nitrifikacija smanjuje alkalnost.
- Denitrifikacija povecava alkalnost.
- Oksidacija sulfida smanjuje alkalnost.
- Redukcija sulfida povecava alkalnost.
- Rastvaranje CaCO3 se povecava alkalnost.
Eto to bi bilo onak vrlo skraceno objasnjenje u vezi alkalnosti vode primereno akvaristici sa ciljem da se objasni sta je to KH u akvaristici. Za vise informacija u vezi ove teme nam je potrebna literatura koja je specijalizovana u ovoj oblasti. Ja licno koristim knjigu "Aquatic Chemistry Werner Sturm i James J. Morgan" koja mi je ujedno i referentna za ovo pisanje uz malu podrsku "Udzbenik Fizicke Hemije Dr Semjuel Gleston"